Početkom oktobra državljani Mađarske na referendumu će se izjasniti o tome da li prihvataju naseljavanje izbeglica po toj zemlji po modelu koji je razradila Evropska komisija.
Prema tom planu Mađarska je u obavezi da u prvom krugu primi oko trista osoba prvenstveno iz kampova u Italiji i Grčkoj kojima je odobren status izbeglice. Isti dokument predviđa da Budimpešta godišnje razmotri oko jedanaest hiljada zahteva za azil.
Mobilizacija glasača sa dvojnim državljanstvom u Vojvodini
Vlada Viktora Orbana najavila je mobilizaciju glasača protiv ovakvog sistema, a podrška stiže i od Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), partije predsednika Skupštine Vojvodine i partnera vladajućih srpskih naprednjaka, Ištvana Pastora. Ta stranka je najavila da će aktivno učestvovati u mobilizaciji dvojnih državljana u Vojvodini.
Orbanova Vlada je inače od početka protiv evropskog modela osmišljenog zarad saniranja izbegličke krize, iako bi prema procenama to značilo i manji migrantski pritisak na samu Mađarsku. Prema planu u prvom krugu ta zemlja treba da prihvati nešto više od trista ljudi i da obradi 11.000 zahteva za azil.
Gabor Đulai iz mađarskog Helsinškog Odbora kaže za RSE da je raspisivanje referenduma štetno i pravno gledano ne može da utiče na obavezu Mađarske.
„Apsolutno je netačno da je Balkanska ruta zatvorena. Takođe nije isitina da ograda, koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom, sprečava ljude da uđu u Mađarsku. Od početka godine 17.000 ljudi je prešlo preko ograde. Gvozdena zavesa koja je izgrađena i koja se održava za više milijardi forinti samo otežava njihov put i gura ih u ruke krijjumčara. Ovaj referendum nema nikakvu svrhu, osim što se uklapa u politiku Vlade da uz svaku cenu temu drži na dnevnom redu umesto da se fokusira na teme od suštinske važnosti za građane. Referendum nema nikakav cilj niti ima valjde od njega. On je u suprotnosti sa domaćim i evropskim pravilima, jer se odnosi na odluku koja je već doneta i koja je obavezujuća za Mađarsku”, ističe Đulai.
Inače, u slučaju da Mađarska odbije prijem izbeglica mora će da plati kaznu od 260 hiljada evra po osobi.
Ksenofobija u Mađarskoj sve izraženija
Predstavnik Helsinškog Odbora naglašava da se u Mađarskoj opasno širi ksenofobija.
„Najstrašnije je u ovoj situaciji to što Vlada Mađarske od para poreskih obveznika finansira jednu kampanju mržnje i ksenofobije koja poistovećuje terorizam i silovanja sa izbeglicama, ovo sve nas podseća na velike tragedije dvadesetog veka. Diktature za vreme Drugog svetskog rata, ali i slične kampanje u bivšoj Jugoslaviji dovele su do ogromnih tragedija. Istorijsku grešku čine oni koji veštački generišu ksenofobiju i mržnju prema drugima i drugačijima. Ovo je lako uraditi, a treba će višedecenijski posao da se to ispravi kroz obrazovanje i informisanje“, smatra Đulai.
U međuvremenu, protiv obaveznog kvotnog sistema izjasnile su se i manjinske mađarske stranke iz regiona koje uživaju podršku Orbanove stranke, među njima i Savez vojvođanskih Mađara. Prvi čovek te stranke Ištvan Pastor je izjavio da svi imaju pravo da odluče s kim i na koji način žele da žive i ne može niko nametnuti odluke.
On je dodao da je, na prvi pogled, referendum unutrašnja stvar Mađarske, ali pošto je reč o mađarskoj zajednici unutrašnja stvar te zemlje je zapravo stvar cele nacije. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa njim da nam objasni koju će poruku uputiti onima u Vojvodini koji imaju dvoljno državljanstvo samim tim i pravo da glasaju, međutim on nije hteo da komentariše ovu temu.
Nismo uspeli da dobijemo odgovor ni od poslanice SVM u Skupštini Srbije, Elvire Kovač. Ona je samo kratko rekla da referendum još nije bio na stolu predsedništva stranke.
Ravnodušnost i mržnja
Zatvorenost i loš odnos prema izbeglicama u regionu svakako ima uticaj i na raspoloženje u Srbiji, kaže Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra.
„Zapravo bilo koji problem koji je u vezi sa ovom krizom videli smo da se ne završava samo na tome već generiše sledeći. Sve što se dešava u Mađarskoj videli smo kako se manifestuje u Srbiji. Evo, poslednjih nekoliko dana videli smo šta pravi zatvorenost mađarske granice i kakvi su problemi u Srbiji. Iskreno, ne mogu da zamislim bilo šta drugo osim da će problem biti samo veći“, rekao je Stanetić.
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić smatra da odnos prema izbeglicama danas se može opisati sa dve reči, to su ravnodušnost i mržnja.
„Pokazuje se da su iskušenja zatvaranja kultura trajna i da ne postoji dovoljno jaka kultura i dovoljno konsolidovana država koja ukoliko se takvim iskušenjima podlegne neće podleći i sindromu zatvorenosti. A onda smo videli da takvo jedno iskustvo prolaženja kroz zatvorenost, političku, kulturološku, ideološku, na kraju krajeva, zapravo bude nešto od čega se jako teško može oporaviti i sa čime je jako teško raskrstiti“, naglašava ona.
Bosnić upozorava i podseća da je ravnodušnost put koji vodi ka ksenofobiji.
„Zapravo ta percepcija drugosti, negde se ukršta sa opsesijama nacijom, kulturom i teritorijom. U jednoj takvoj ukrštenosti mi vrlo brzo dobijamo kreiranje ksenofobičnih amalgama. Ti amalgami mogu da se pojave i u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon njihovog referenduma, pa i u Mađarskoj gde su oni znatno opasniji jer se strah krsti sa različitim identitetima, sa ‘mi i oni’, sa verskim identitetima kao što su ‘hrišćanska Evropa’ i ’islamski svet’ , a pokušaj da se odgovori na terorizam na kraju bude opravdanje za jedan jezivi talas islamofobije. Narastajuća ksenofobija je ogromno iskušenje Evrope“, ističe Aleksandra Đurić Bosnić.
Facebook Forum