Nema sumnje u to da će neotvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije i EU, kao i Brexit, koji je označio najveću krizu Evropske unije nakon više decenija njenog konsolidovanja, produbiti ionako posustajuću podršku građana evrointegraciji Srbije. Tome znatno doprinosi i negativna retorika pojedinih srpskih zvaničnika uperena protiv Evropske unije, ocenjuju sagovornici RSE.
Trend opadanja podrške za Evropsku uniju u Srbiji se beleži već duže vreme. Pre godinu dana 44 odsto ispitanika odgovorilo je da više nema strpljenja za proces pristupanja Evropskoj uniji.
Posle Brexita u Srbiji kao da je osnažen zluradi evroskepticizam skupina koje su i pre toga tvrdile da će se Evropska unija raspasti pre nego što Srbija dođe na red za članstvo.
Čak su i strani mediji, poput agencije AP, zabeležili da su nakon Brexita proruske snage u Srbiji požurile da proglase smrt Evropske unije paleći sveće i polažući cveće ispred sedišta EU u Beogradu, a napore Srbije da se priključi tom bloku proglasile ništavnim.
"Obaveštavamo građane Srbije da je posle duge i teške bolesti EU preminula u 59. godini", naveli su oni u umrlici, koju su zalepili na ulasku u kancelariju EU.
A Brexit i neotvaranje poglavlja 23 i 24 poslužili su srpskim političkim prvacima za različitu retoriku.
Mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić rekao je da Srbija ostaje posvećena EU.
„Mogu da budem razočaran, ali to nema veze sa tim... šta je strateško opredeljenje Srbije. Srbija ide tim putem, nastaviće da ide tim putem, ako hoće da nam otvore poglavlja – hoće; ako neće – neće. Možda će da bude sad, možda će da bude u septembru, a možda neće. Hoće li da otvore ili ne – njihova stvar“, poručio je Vučić.
I predsednik Srbije Tomislav Nikolić poslao je ovog puta konstruktivnu poruku:
„Uprkos nedavnoj odluci Velike Britanije da izađe iz Evropske unije, mi nismo promenili svoju težnju za punopravnim članstvom. Evrointegracije Srbije neće biti zaustavljene, ali će sasvim sigurno biti usporene.“
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović uljudno kaže da je iz Brisela poslata poruka usporavanja, a Ksenija Milenković, direktorka Kancelarije za evropske integracije, takođe pristojnim rečnikom, konstatuje da je „činjenica... da smo svi mi zbog toga veoma razočarani“, ali šef diplomatije Ivica Dačić, zapaljivim vokabularom uperenim protiv EU i Hrvatske poručuje da iza toga stoji „namera da se zaustavi ili uspori evropski put Srbije“.
Takva poruka će se u glavama mnogih ovde pretočiti u spin o zaveri protiv Srbije. Da je upravo takav učinak poruka političkih prvaka zapaža i Srđan Bogosavljević, osnivač Ipsos Stratedžik marketinga.
„Sami događaji ne utiču na javno mnenje. Kad bi oni uticali, značilo bi da smo potpuno racionalni, ali uglavnom utiče retorika političara o tim događajima, a ne oni sami. Realno, ljudi ne znaju šta znače poglavlja 23 i 24, ali ona su imala ozbiljan uticaj na njih kad je to Vučić hvalio. Sada, pošto se političari ljute na Evropu, onda će to uticati da se i narod ljuti na Evropu. Sam događaj, dakle, nije bitan koliko je bitno njegovo pakovanje. A bilo je dosta loših pakovanja, pre svega u izjavama ključnih političara“, ocenjuje Bogosavljević.
Referendum o izlasku Britanije iz Evropske unije negativno će uticati na raspoloženje prema Briselu, ali i na dinamiku evrointegracije Srbije, kaže za RSE Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji. Evropska unija mora da se uhvati u koštac sa problemom kako efikasije da donosi neke odluke, da bi bilo veoma važno da su otvorena pregovaračka poglavlja 23 i 24, smatra ona, ali se kritički osvrće i na neadekvatnost političkih reakcija u Srbiji.
„Reakcije naše političke elite, koja to tumači nekakvim odsustvom podrške Srbiji u procesu evropskih integracija i optužuje Evropsku uniju da se nepravedno odnosi prema Srbiji u ovom procesu, takođe su jedan od najčešćih uzroka za pad podrške evropskom putu Srbije i za percepciju naših građana da je proces integracija ne samo visoko uslovljen već proces gde se Srbija ucenjuje. Naravno da on jeste visoko uslovljen, naravno da mi imamo mnogo kriterijuma i uslova za članstvo koje moramo da ispunimo, ali to je naš domaći zadatak koji moramo da ispunimo i apsurdno je optuživati drugu stranu u procesu da ne primenjuje isti pristup prema svima“, ocenjuje Maja Bobić.
Agencija AP ocenjuje da odluka Britanije da napusti Evropsku uniju neće umanjiti napore zapadnobalkanskih zemalja da postanu članice EU, ali su, kako navodi, njihovi lideri priznali da oslabljena EU možda neće biti privlačna kao nekad.
Srbija je, ocenjuje AP, od strateškog značaja za Rusiju i njen "jedini stvarni saveznik u regionu", a Beograd se suočio sa "nemilosrdnom propagandom i političkim pritiskom Kremlja da se odrekne prozapadnih saveza".
A posledice toga posebno su razorne po populaciju mladih u Srbiji. Prema rezultatima poslednjeg istraživanja Evropskog pokreta u Srbiji i Fakulteta političkih nauka, mladi uzrasta do 30 godina ne veruju u parlamentarnu demokratiju, pri čemu se čak dve trećine njih zalažu za autokratski režim.
O tome za RSE svedoči i direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić:
“Primetili smo u poslednjih par godina porast zainteresovanosti mladih ljudi za nacionalizam i desničarske organizacije. Samo 20 odsto njih je izašlo je na izbore, a većina ne veruje više ni u demokratiju, ni u evropske vrednosti. Ogroman broj mladih ljudi se ugleda na Rusiju i ruske zakone vidi kao primer dobre prakse.”
Ruski zvaničnici su, podseća AP, tražili da se u Srbiji održe referendumi o članstvu u EU, a eventulano i NATO, računajući na snažne istorijske veze između dva slovenska naroda.
Facebook Forum