Zbog čega je 'zamrznut' dijalog između Srbije i Kosova na nivou premijera? – pitanje je kojim smo se bavili na našoj Facebook stranici "Zašto?".
Zašto se premijeri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, nisu sastali od januara ove godine i zašto je došlo do zastoja u primjeni sporazuma o zajednici srpskih opština i drugim pitanjima bitnim za normalizaciju odnosa između dvije zemlje, kao što su sloboda kretanja, registarske tablice i komunikacije o čemu tehnički timovi danas nastavljaju razgovore u Briselu?
Rikard Jozwiak, dopisnik Radija Slobodna Evropa iz sjedišta Evropske unije, sumirao je iz briselske perspektive četiri glavna razloga za zastoj procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Jozwiak smatra da smo imali dugačku, višemjesečnu predizbornu kampanju u Srbiji i ona se poklopila sa neizvješnošću oko Vlade na Kosovu. Jednostavno rečeno, nije bilo dovoljno jakog mandata ni u Beogradu ni u Prištini da se pokuša postići nešto više.
Naim Rašiti, direktor Balkanske grupe iz Prištine, kaže za Radio Slobodna Evropa da je proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova zapao u velike poteškoće zbog problema sa primenom postignutih sporazuma, ali i zbog političkih dešavanja na Kosovu i u Srbiji. “To je dovelo do toga da premijeri dve zemlje nisu mogli da nastave dijalog,” kaže Rašiti.
On dodaje da je, koliko god ovaj proces bio važan, on nije uspio pomoći u stvaranju utiska da zaista i dolazi do normalizacije odnosa između dve zemlje.
Brisel zanemaruje to što su prekidi u pregovorima Prištine i Beograda postali redovno stanje, a uspesi u tom procesu izuzetak, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Borislav Stefanović, koji je kao šef pregovaračkog tima Srbije otpočeo proces dijaloga 2011. godine.
“Nekada su prekidi zbog naših izbora, a nekada zbog njegovih, a nekada i zato što čekamo da EU protumači šta su se dogovorili. Naime, uobičajena stvar je postalo da svako tumači dogovoreno na svoj način,” kaže Stefanović, navodeći i ostale prepreke u odnosima Srbije i Kosova.
Ulrike Lunaček, austrijska poslanica u Evropskom parlamentu i ujedno i izvjestilac za Kosovo, za Radio Slobodna Evropa kaže da evvropski mirovni projekat neće biti završen dok šest zapadnobalkanskih država ne postanu članice EU.
"Srbija je svjesna da, nakon kiparskog slučaja, EU neće u svoje članstvo primiti nijednu zemlju čije granice nisu jasno definisane. tako da sam optimistična da će proces dijaloga pomoći Srbiji da noramlizuje odnose sa Kosovom -- a to znači da ga prizna", navodi Lunaček u našoj današnjoj temi na stranici "Zašto?".
