Do uvođenja punih sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji zbog ruskog vlasništva, ostalo je nešto više od mesec dana.
Vlasti u Beogradu pregovaraju sa Vašingtonom i Moskvom kako bi rešile problem i umanjile negativne posledice po Srbiju i njene građane.
Zahtev Srbije američkoj i ruskoj strani, prema rečima ministra finansije Siniše Malog, jeste da rafinerija nafte u Pančevu, u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS) nastavi da radi.
"Ono što je važno za građane Srbije, naći ćemo rešenje. Moramo da nađemo rešenje i naći ćemo", rekao je Mali 16. januara za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Za ekonomistu Milana Kovačevića, rok do 25. februara je kratak. U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kovačević kaže da je "teško reći" da li će se do tada postići neko rešenje.
"Ako bi mi kupili akcije od Rusa kao što je predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) rekao, to je prilično neozbiljan odgovor. Naime, mi ne znamo da li će Rusi biti spremni da prodaju akcije, drugo, mi ne znamo po kojoj cijeni bi se to uradilo", pojašnjava Kovačević.
Ruske kompanije Gasprom njeft i Gasprom u NIS-u imaju većinski paket akcija (56,15 odsto), dok je u vlasništvu Srbije gotovo trećina vlasničkog udela.
SAD su 10. januara stavile NIS na listu sankcija u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Šta kažu u NIS-u?
Dok traju pregovori vlasti u Srbiji sa američkom i ruskom stranom, u NIS-u u odgovoru na upit RSE kažu da će "pažljivo razmotriti sve detalje u vezi sa objavljenim informacijama i analizirati sve implikacije po poslovanje kompanije".
Dodaju da su fokusirani na očuvanje stabilnosti na tržištu naftnih derivata u Srbiji.
"Snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna i Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate", navodi se u odgovoru NIS-a.
Obustavljena trgovina akcijama NIS-a na berzi
Beogradska berza je privremeno obustavila trgovinu akcijama NIS-a. U obrazloženju odluke od 14. januara objavljenom na sajtu Beogradske berze navodi se da "postoje okolnosti koje mogu dovesti do ugrožavanja uslova za trgovanje svim ili pojedinim hartijama od vrednosti".
"Privremena obustava trgovanja neophodna je da bi se zaštitili interesi i sigurnost učesnika u trgovanju", stoji u odluci Beogradske berze.
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić u odgovoru na upit RSE pojašnjava da berza "ne preduzima mere u cilju ili interesu zaštite bilo kog pojedinačnog učesnika na tržištu hartija od vrednosti, već isključivo u cilju zaštite svih akcionara, postojećih ili potencijalnih investitora, nastojanjem da se održi stabilnost na tom tržištu".
"Do uspostavljanja stanja koje omogućava racionalno sagledavanje svih dostupnih informacija, potrebna je doza opreza i primena kratkotrajnih regulatornih mera u cilju sprečavanja nastupanja eventualnih štetnih posledica", naveo je Ostojić.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je reč o uobičajenoj praksi u ovim okolnostima.
"Jer bi došlo do nekih manipulacija, moglo bi doći do uticaja onih koji su zainteresovani. To je prosto pravilo da berza trgovinu nekim akcijama zaustavlja čim dođe do nekog poremećaja u trgovini tim akcijama", pojašnjava Kovačević.
Prema podacima Beogradske berze, cena jedne akcije NIS-a 14. januara iznosila je 718 dinara (6,13 evra). U proteklih godina najnižu cenu akcije NIS-a imale su 16. decembra 2024. i tada je cena pojedinačne akcije iznosila 678 dinara (5,78 evra).
'Neminovna šteta po Srbiju'
Ako sankcije budu uvedene i ako se do predviđenog roka ne nađe kompromisno rešenje, to bi moglo dovesti do neminovne štete po Srbiju, smatra ekonomista Milan Kovačević.
Kada je reč o "nacionalizaciji", odnosno o tome da Srbija preuzme akcije koje u NIS-u drže druge kompanije, Kovačević ukazuje da bi to predstavljalo kršenje ugovora.
"Ako Srbija ne bi došla do dogovora sa Rusijom, a bude se morala lišiti ruskog vlasništva u NIS-u, onda će Srbija prosto morati da prekrši ugovor", kaže Kovačević.
To bi, pojašnjava on, dovelo do spora za koji je nadležna međunarodna arbitraža u Cirihu.
"Srbija će (u tom slučaju) vrlo loše proći, jer je sigurno da će Rusija pokušati da naplati što veću vrednost i odštetu jer su izgubili jedno preduzeće koje je uspešno poslovalo", ocenjuje Kovačević.
Drugo rešenje, prema Kovačeviću, bilo bi da SAD preinače sankcije tako da u fokusu ne bude vlasnička struktura, već ko upravlja NIS-om.
"To bi verovatno Srbija sa Rusijom lakše dogovorila. To se može postići na razne načine, prosto se mogu akcije pretvoriti u jedan kredit koji će imati neke skadence (rokove) kako će on otplaćivati", smatra Kovačević.
NIS jedini proizvođač i prerađivač nafte u Srbiji
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Poseduje više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
Prerada sirove nafte obavlja se u Rafineriji nafte u Pančevu, koja posluje u sistemu NIS-a.
Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Gasprom njeft je u maju 2022. zbog najavljenih novih sankcija Evropske unije prodao šest odsto udela u vlasništvu Gaspromu, majci firmi koja još nije pod zapadnim sankcijama.
Zavisnost od ruskih energenata jedan je od ključnih argumenata koji su vlasti u Beogradu koristile kako bi opravdale neuvođenje sankcija Moskvi, uprkos pozivima Brisela i Vašingtona da Srbija kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji to uradi, kako bi uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.