Milorad Dodik, predsjednik. bh entiteta Republika Srpska je tokom 2024. godine naložio nekolicini zvaničnika njegove stranke, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), da formiraju radnu grupu. Njen zadatak je bio da sastavi plan za secesiju RS iz Bosne i Hercegovine.
Ovo je dio saopštenja koje je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala prije tri dana. Kao dio secesionističke grupe, navode se ministar unutrašnjih poslova RS Siniša Karan i generalni sekretar Vlade RS Dalibor Panić.
Karan i Panić, koji su 17. januara stavljeni na "crnu listu" OFAC zbog svog učestvovanja u organizaciji obilježavanja neustavnog Dana RS, dodaje se, i bili su dio ove secesionističke radne grupe, koja je napisala plan secesije za Dodika.
U saopštenju OFAC-a nije pojašnjeno na koju radnu grupu se misli, iako je jedna sa sličnim ciljevima formirana u RS krajem maja prošle godine.
Naime, tada je Vlada RS je imenovala osmočlanu radnu grupu, koja je trebalo da napiše sporazum o "mirnom razdruživanju" RS i Federacije BiH, dva entiteta koja sačinjavaju Bosnu i Hercegovinu.
Sem Panića i Karana, u njoj su bile još tri osobe koje su od ranije pod sankcijama OFAC – Miloš Bukejlović, ministar pravde RS, Jelena Pajić Baštinac, generalna sekretarka u Kabinetu predsjednika RS, i Dragan Stanković, direktor entitetske geodetske uprave.
Javnost je ostala uskraćena za detalje, da li se ova radna grupa sastajala, donosila zaključke, pisala dokumenta.
Dokument koji se odnosi na razdruživanje je trebalo da bude tema sjednice Narodne skupštine RS 9. jula, pod drugačijim imenom, ali je povučen sa dnevnog reda. Tada je navedeno da je predlagač dokumenta grupa poslanika.
"Mirno razdruživanje" je nemoguće sa trenutnim zakonskim okvirom u BiH, jer su za to potrebne promjene Ustava i uvođenje referenduma o tom pitanju u državno zakonodavstvo, za šta je potrebna dvotrećinska većina u Predstavničkom domu bh. parlamenta.
'Nije se govorilo o secesiji'
Jedan od sankcionisanih je Dalibor Panić, generalni sekretar Vlade Republike Srpske.
On za Radio Slobodna Evropa (RSE) tvrdi da nikad nije učestvovao na sastancima na kojima se govorilo o secesiji RS, te da "nije dobio zadatak da radi nešto protiv ustavnog uređenja BiH i Dejtonskog sporazuma".
"Ja ne znam da li postoji bilo kakav akt, gdje je formirana nekakva radna grupa da izvrši secesiju. Bar ja ne znam, iako se prozivam da sam dio te radne grupe. Ja za takve sastanke ne znam, u takvim sastancima nisam učestvovao", kazao je Panić.
Drugi sankcionisani koji se dovodi u vezu sa secesionističkom radnom grupom, Siniša Karan, ministar unutrašnjih poslova RS, nije odgovarao na pozive i poruke RSE.
Lazar Stjepanović, pravni predstavnik RS, bio je jedan od članova radne grupe za mirno razdruživanje RS od Federacije.
On za RSE kaže da ne zna na koju konkretno radnu grupu misli OFAC, ali "pretpostavlja da su oni u pitanju".
Ističe da se nakon prvobitnih sastanaka, neposredno poslije formiranja, grupa više nije sastajala.
"Radna grupa se sastala i poslije toga nismo imali neke aktivnosti. Bar koliko ja znam, nisam ja bio uključivan, možda se nešto dešavalo mimo mene", rekao je Stjepanović.
Istovremeno, Darko Ćulum, direktor Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH, kaže za RSE da oni nisu obaviješteni ni o kakvim planovima za secesiju, ni radnim grupama, dok iz Tužilaštva BiH nije odgovoreno na upit RSE o tome da li se istražuju ovi navodi.
Iz Ambasade SAD u Sarajevu je odgovoreno da oni zbog inauguracije novog američkog predsjednika 20. januara ne rade.
Bez sastanaka zbog straha od sankcija?
Da se radi o radnoj grupi koju je Vlada RS formirala za "mirno razdruživanje RS i FBiH", slaže se i skupštinska opozicija u RS.
"Osim ako oni (OFAC, prim. aut) nemaju neku drugu informaciju, da je neka neformalna grupa bila napravljena i nešto radila mimo javnosti", izjavio je za RSE Igor Crnadak, predsjednik Kluba poslanika Partije demokratskog progresa u NSRS.
On navodi da se prema njegovim informacijama radna grupa nije ni sastajala, jer su se bojali sankcija, pa su mislili da će ih izbjeći na taj način.
"Mi smo tražili te informacije na sjednicama, dajte nam recite šta se radi, oni su samo ćutali. Što kažu pravnici – branili se ćutanjem", rekao je Crnadak.
'Puzajuća' secesija RS
Iako vlasti u RS, predvođene Miloradom Dodikom, nisu preduzimale eksplicitne korake ka otcjepljenju iz BiH, ipak su provele niz koraka kojima se smanjuju državne ovlasti u proteklih nekoliko godina.
Prošlog marta, u svojoj godišnjoj procjeni Obavještajna zajednica SAD je istakla da Dodik "preuzima provokativne korake da bi neutralisao međunarodno nadgledanje u BiH i obezbijedio de fakto secesiju za RS".
NSRS je na ljeto 2023. izglasala zakone koji predviđaju neprimjenjivanje odluka Ustavnog suda BiH na entitetskoj teritoriji, kao i to da se odluke visokog predstavnika neće objavljivati u Službenom glasniku RS.
Zbog potpisivanja ukaza kojima se proglašavaju ovi zakoni, vodi se proces protiv Dodika pred Sudom BiH.
Krajem 2021, entitetski parlament je usvojio zaključke koji predviđaju preuzimanje državnih ingerencija u oblastima odbrane, indirektnih poreza i sudstva, ali do toga nije došlo.
Tada je, takođe, usvojen zakon koji predviđa osnivanje Agencije za lijekove RS, iako takva institucija postoji na državnom nivou. Do danas, ona nije osnovana.
Dodik je pored toga više puta prijetio secesijom ukoliko visoki predstavnik u BiH nametne zakon o državnoj imovini.
Pokušaj secesije RS bi predstavljao direktno kršenje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, koji definišu status entiteta.