Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama (UN) organizovala je 22. maja u Njujorku panel na kojem su o ratu u Bosni i Hercegovini govorili predstavnici srpskog naroda.
Panel je održan dan uoči zasedanja Generalne skupštine UN-a na kojoj će se razmatrati rezolucija o genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici, a prisustvovao mu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Hteli smo da pokažemo svim predstavnicima i delegacijama u UN-u da istina nije jednostrana. Ovo je samo grupa ljudi koja danas živi u Sjedinjenim Američkim Državama, nismo doveli stotine i hiljade ljudi srpskog porekla iz Bosne i Srbije", rekao je Vučić.
Na panelu pod nazivom "Mi govorimo, jer oni ne mogu - glasovi koji se čuju", govorilo je nekoliko Srba koji su, kako je rečeno u najavi, žrtve i svedoci rata u Bosni i Hercegovini, a danas žive u Sjedinjenim Državama.
"Ne postoji rat bez posledica i žrtava na obe strane i mi smo svedoci toga", rekla je jedna od govornica Svetlana Stanić koja je navela je tokom rata bila zatočena u logoru u BiH.
Dijana Ivanović, rođena u Limnu u BiH, izjavila je da od Ujedinjenih nacija traži "pomoć da za pravdu".
"Danas ovde iznosim najtraumatičnija iskustva koja je moja porodica proživela i koja nam je potpuno promenila živote. Iznenađena sam zašto smo mi, srpske žrtve, diskriminisani u Ujedinjenim nacijama", rekla je.
Vučić je na kraju panela pozvao predstavnike u UN-u da "razmotre svoje stavove i odluke" o rezoluciji o Srebrenici jer one, kako je naveo, mogu da utiču na mnoge događaje u budućnosti.
"Želim još jednom da ponovim da Srbija nikad nije ćutala o strašnim događajima u Srebrenici. Uhapsili smo i izručili sve koji su bili lično odgovorni za užasni zločin koji se desio", rekao je Vučić.
"Ali, čuli ste ove ljude, svi oni su bili žrtve i odjednom će biti obeleženi kao deo genocidnog naroda", dodao je.
Državni vrh Srbije je u više navrata ocenio da je rezolucija politička deklaracija kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
U Beogradu su se uoči održavanja sednice pojavili bilbordi sa porukom "Mi nismo genocidan narod". Na njima su istaknuti grbovi Srbije i Republike Srpske, bh, entiteta.
U rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država.
Rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, sponzorisalo je tridesetak država.
Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bh. entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
