Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 22. maja telefonom iz Njujorka sa predsednikom Kube Migelom Dijas-Kanelom Bermudesom o posledicama usvajanja rezolucije o Srebrenici na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Vučić, koji je sa delegacijom i ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem od utorka u SAD, napisao je na Instagramu da je sa kubanskim kolegom imao "dobar razgovor".
"Istakao sam da namera ovakve inicijative za svoj cilj nema očuvanje sećanja na žrtve, već ugrožavanje nacionalnih interesa srpskog naroda i targetiranje Srbije kao genocidne države, time narušavajući mir i stabilnost u regionu i stvarajući nove tenzije i podele", naveo je Vučić.
On je u objavi napisao da Srbija "pokazuje pijetet prema svim žrtvama aktivno radeći na promociji mira, pomirenja, povezivanju i razvijanju prijateljskih odnosa i saradnje među narodima".
Vučić tokom boravka u Njujorku održava sastanke sa stalnim predstavnicima u UN tokom kojih iznosi stavove Beograda o "posledicama usvajanja ove rezolucije na odnose u regionu".
On je saopštio da se sastao i sa stalnim predstavnikom Kine pri UN Fu Congom, ne navodeći detalje susreta.
Pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija će 23. maja na dnevnom redu biti rasprava o Predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici, čijem se usvajanju zvanični Beograd protivi.
Rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, sponzorisalo je tridesetak država.
Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bh. entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Državni vrh Srbije u više navrata je ocenio da je rezolucija politička deklaracija kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
U Beogradu su se uoči održavanja sednice pojavili bilbordi sa porukom "Mi nismo genocidan narod". Na njima su istaknuti grbovi Srbije i Republike Srpske, bh, entiteta.
U rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država.
