Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić objavio je 22. maja na društvenoj mreži X da Srbija "najhitnije apeluje na sve države članice Ujedinjenih nacija (UN) da se oštro suprotstave usvajanju Nacrta rezolucije o Srebrenici".
Đurić je prethodno ocenio da će donošenje Rezolucije o Srebrenici, izazvati dalju podelu na Balkanu.
On je u autorskom tekstu za briselski portal Politiko (Politico) 22. maja napisao da je dolazak do dogovora o obeležavanju dana sećanja na prošlost na način na koji se ne pravi podele, najbolji način da se osigura da se ona ne ponovi.
Šef diplomatije Srbije je napisao da će rezolucija verovatno "sejati dalje razdore na Balkanu", iako njeni predlagači navode da je taj dokument važan korak ka pomirenju.
"Niko ne može poreći da su se strašni ratni zločini dogodili tokom balkanskih ratova. Samo politički ekstremisti odbacuju stav da su u Srebrenici počinjeni neopisivi zločini. A samo najbezumniji ljudi nisu voljni da priznaju i odaju počast tim žrtvama", napisao je Đurić.
On je naveo da je predložena rezolucija UN-a usko fokusirana i sačinjena bez konsultacija sa svim regionalnim zajednicama i stranama u balkanskim ratovima.
"Ali svaka rezolucija UN-a o stradanju u balkanskim ratovima treba da poštuje više od 100.000 žrtava sukoba. Ove žrtve zaslužuju jednaku pravdu, tretman i sećanje, kao i poštovanje međunarodne zajednice bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu ili veru. Nažalost, nacrt rezolucije nastoji da spomena i izdvoji jednu grupu", naveo je Đurić.
Ministar spoljnih poslova Srbije ponovio je da nacrt rezolucije podriva Ustav i vladavinu prava u Bosni i Hercegovini jer ga je sačinio, predložio, kosponzorirao i za njega lobira, stalni predstavnik UN-a za Bosnu i Hercegovinu ambasador Zlatko Lagumdžija, bez zakonski propisane saglasnosti tročlanog Predsedništva zemlje.
Pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija će 23. maja na dnevnom redu biti rasprava o Predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici, čijem se usvajanju zvanični Beograd protivi.
Rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, sponzorisalo je tridesetak država.
Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bh. entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Državni vrh Srbije u više navrata je ocenio da je rezolucija politička deklaracija kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
U Beogradu su se uoči održavanja sednice pojavili bilbordi sa porukom "Mi nismo genocidan narod". Na njima su istaknuti grbovi Srbije i Republike Srpske, bh, entiteta.
U rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država.
