Deo opozicije u Srbiji je Skupštini 10. septembra predao predlog izmene zakona kojom se traži zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.
Opozicioni poslanici zahtevaju vanrednu sednicu parlamenta na kojoj bi se raspravljalo o njihovom predlogu.
Do inicijative za zabranu litijuma dolazi nakon što je Vlada Srbije ovog leta oživela plan međunarodnog rudarskog giganta Rio Tinta za otvaranje rudnika u dolini Jadra na zapadu Srbije.
"Izmena zakona (o rudarstvu i geološkim istraživanjima) je jedini zahtev ekoloških organizacija, postavljen na prvom protestu ovog leta u Loznici i mi smo to podržali", izjavila je potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Tepić je rekla je da će, ukoliko vladajuća Srpska napredna stranka odbije ovu inicijativu, biti stavljen znak jednakosti između SNS i kompanije Rio Tinto.
Dodala je da vađenje litijuma nema nikakve veze “sa nečim što je zeleno”.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je na inicijativu opozicije odgovorila da je "licemerno" da oni koji su ranije menjali zakone u korist kompanije Rio Tinto i dali im istražna prava, danas traže zabranu istraživanja litijuma i bora.
Navela je i da je vlast spremna da razgovara "što se tiče ovog predloga zakona, ili bilo kog drugog predloga zakona", te da će ga staviti na dnevni red u skladu sa zakonskim rokovima.
"Lično jedva čekam ovu sednicu, da se vidi ko je za šta odgovoran što se tiče ovog projekta", dodala je.
86 poslanika podržalo inicijativu opozicije
Kako je navela Danijela Nestorović iz opozicionog Ekološkog ustanka, izmenu zakona predlaže 86 poslanika iz deset opozicionih poslaničkih grupa i samostalni poslanici.
"Suština je da je ovo jedno ujedinjenje po pitanju osnovnih prava svakog građanina Republike Srbije, pravo na život, na čistu vodu, čist vazduh i plodnu zemlju, to je ono oko čega se nikada nećemo razilaziti, niti će nas deliti ideologije i različiti programi političkih stranaka", ocenila je Nestorović.
Inicijativu opozicije su, prema njenim rečima, podržali Savez ekoloških organizacija Srbije i udruženje "Ne damo Jadar" koji su organizovali proteste protiv iskopavanja litijuma.
Inicijativu je podržao i opozicioni pokret "Kreni-promeni" koji nema predstavnike u republičkoj Skupštini.
"Moramo staviti tačku na ovaj projekat", izjavila je Nestorović.
Zahtev opozicije i formiranje komisije koja bi ispitala šta se desilo sa narodnom inicijativom, koju je pokret Kreni-promeni u maju 2022. uputio Skupštini Srbije.
Peticiju da se zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora tada je potpisalo 38.000 građana Srbije, a ona do danas nije uvrštena na dnevni red parlamenta.
Serija protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji
Novi talas protesta protiv planova za rudarenje litijuma u Srbiji počeo je 28. juna u Loznici, gradu na zapadu zemlje, u čijoj blizini međunarodni rudarski gigant Rio Tinto planira otvaranje rudnika.
Od tada su u pedesetak gradova Srbije održani protesti građana koji se protive eksploataciji litijuma i bora zbog, kako ističu ekološke organizacije, velikog rizika po životnu sredinu.
Vlada Srbije je tokom poslednjih meseci odlučila da nastavi sa projektom izgradnje rudnika Rio Tinta i "vrati ga u život", iako je pre dve godine, pod pritiskom ekoloških protesta, bio stopiran.
"Rio Tinto" je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Ekološki aktivisti takođe podsećaju da se kompanija "Rio Tinto" tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile, mobilne telefone i laptopove. Evropska unija, koja većinski zavisi od Kine kada je taj resurs u pitanju, svrstala ga je u kritične sirovine.
Srbija je 19. jula sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i sa Evropskom unijom potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u dolini reke Jadar, do proizvodnje baterija za električna vozila.
