Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. februara u Minhenu da je iz razgovora sa predstavnikom Evropske unije (EU) Žozepom Borellom (Josep Borrell) i izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom stekao utisak da EU "ili nema ili ne želi da primeni mehanizme prema Prištini" zbog ukidanja dinara na Kosovu.
Vučić je to rekao u izjavi medijima, nakon sastanka sa Boreljom i Lajčakom na marginama Minhenske bezbednosne konferencije.
"Što se toga tiče, mogu samo da kažem da mi se čini da Evropska unija ili nema ili ne želi da primeni mehanizme prema Prištini koja sprovodi ne samo jednostrane mere, već na svaki način pokušava da etnički očisti Kosovo od Srba, i to je ono što sam mogao da vidim kroz odgovore", rekao je Vučić.
On je preneo da je Srbija spremna da u učestvuje u svakom razgovoru, ali da želi da vidi rezultate, a ne samo da se od Srbije "traži i očekuje, a da Priština ništa ne ispunjava".
Vučić je rekao da očekuje poziv u Brisel narednih dana i da se "nada nekom rešenju".
Odvojene sastanke sa liderima Srbije i Kosova Borelj u Minhenu ranije je najavio šef diplomatije EU Žozep Borelj. Borelj i Lajčak su se 16. februara sastali sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Kurti je nakon sastanka izjavio da je potpisivanje sporazuma između Srbije i Kosova "postalo neophodno kao garancija" punog poštovanja i primene Osnovnog sporazuma o normalizaciji odnosa postignutog u Briselu u februaru 2023. i njegovog Aneksa potpisanog u martu iste godine u Ohridu, u Severnoj Makedoniji.
Učešće Kurtija i Vučića na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dešava se jeku novih tenzija između dve zemlje zbog odluke Kosova da zabrani srpski dinar za gotovinsko plaćanje.
Evropska unija je zatražila da Kosovo i Srbija razgovaraju o regulativi Centralne banke Kosova (CBK) u Briselu, u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Uredba je stupila na snagu 1. februara, a kosovske vlasti su saopštile da se sprovodi kroz prelaznu fazu ublažavanja, koja će trajati najviše tri meseca.
Sjedinjene Američke Države su kritikovale uredbu CBK i zatražile odlaganje njene primene. Srbija je oštro kritikovala uredbu CBK, tumačeći je kao cilj Vlade Kosova da deportuje Srbe. Srpska država dodjeljuje milione evra Srbima na Kosovu nakon što im – kroz paralelni sistem – isplati plate, penzije i dodatnu pomoć.
Ustav Kosova predviđa da za gotovinsko plaćanje treba da postoji samo jedna valuta. Kosovo koristi evro kao svoju valutu od 2002. godine, uprkos tome što nije dio evrozone.
