Srbija, retka zemlja u Evropi koja je odbila da sankcioniše Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, pristala je da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala, navodi se u poverljivom dokumentu Pentagona, objavio je 12. aprila Rojters (Reuters).
Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević i šef diplomatije Ivica Dačić demantovali su te navode.
Dokument u koji je Rojters imao uvid, rezime odgovora evropskih vlada na zahteve Ukrajine za vojnu obuku i "ubojitu pomoć" ili oružje, deo je desetina poverljivih dokumenata objavljenih na internetu poslednjih nedelja, što bi, kako se navodi, moglo da bude najozbiljnije odavanje američkih tajni poslednjih godina.
Šta stoji u dokumentu?
Pod naslovom "Evropa - Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine", dokument u obliku grafikona navodi "procenjene stavove" 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahteve za vojnu pomoć.
Grafikon je naveo da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati ubojitu pomoć ili ju je već isporučila. Takođe i da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini.
Dokument nosi oznaku "Tajno" i NOFORN, čime se zabranjuje distribucija stranim obaveštajnim službama i vojsci. Datiran je 2. marta, i utisnuto je pečatom kancelarije Združenog načelnika štabova SAD-a.
Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumenta.
Kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ukrajinska ambasada nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar Rojtersa.
Pentagon takođe nije odmah odgovorio na pitanja Rojtersa o referenci tog dokumenta na Srbiju i ranije je odbio da komentariše bilo koji od dokumenata koji su procureli.
Vlast, predvođena Vučićem, zalagala se za neutralnost u ratu u Ukrajini, uprkos dubokim istorijskim, ekonomskim i kulturnim vezama zemlje sa Rusijom.
"Ako je ovaj dokument tačan, on ili pokazuje Vučićevu dvoličnost u odnosu na Rusiju ili je pod ogromnim pritiskom Vašingtona da isporuči oružje Ukrajini", rekao je za Reuters Januš Bugajski, stručnjak za istočnu Evropu iz Džejmstaun fondacije (Jamestown Foundation), instituta za spoljnu politiku.
Ministarstvo pravde istražuje curenje, dok Pentagon procenjuje štetu nanetu nacionalnoj bezbednosti SAD.
Tabela Pentagona, dodaje Rojters, je podelila odgovore na ukrajinske zahteve za pomoć u četiri kategorije: zemlje koje su se obavezale da će obezbediti obuku i ubojitu pomoć; zemlje koje su već obezbedile obuku, smrtonosnu pomoć ili oboje; zemlje sa vojnom sposobnošću i političkom voljom "da obezbede buduću ubojitu pomoć".
Austrija i Malta su bile jedine dve zemlje sa "Ne" u sve četiri kategorije.
'Krušik' u martu demantovao isporuke
Objavljivanje grafikona dolazi nešto više od mesec dana nakon što je u dokumentima postavljenim na proruskom kanalu u aplikaciji za globalnu razmenu poruka Telegram navodno prikazana isporuka srpskih raketa Grad 122mm Kijevu u novembru.
Dokumenti su uključivali manifest pošiljke i sertifikat krajnjeg korisnika ukrajinske vlade.
Moskva je u martu saopštila da je od Beograda zatražila zvanično objašnjenje navodnih isporuka, prenela je državna novinska agencija TASS citirajući izjavu portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove.
Proizvođač oružja Krušik iz Valjeva demantovao je da je Ukrajini poslao rakete ili drugo oružje. Vučić je te navode nazvao "notornom laži".
"Nismo izvezli nikakvo oružje ili municiju u Rusiju ili Ukrajinu", rekao je on tokom posete Kataru 5. marta.
Rojters je naveo da nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumentacije pošiljke objavljene na Telegramu.
Od početka rata u februaru prošle godine, Vučić je pokušavao da izbalansira bliske veze sa Moskvom sa ciljem pridruživanja Evropskoj uniji.
Srbija je jedina među 44 zemlje u Evropi koja odbija sankcije Rusiji.
