Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 19. marta na konferenciji za novinare da će nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina koji je izdao Međunarodni krivični sud (MKS) 17. marta imati "loše posledice" kada je reč o ljudskim životima.
"To govoru da postoji nespremnost da se govori o miru. Ako ste ga (Putina, prim. aut.) optužili za najteže ratne zločine, s kim ćete sada da razgovarate?", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je nesumnjivo su to učinili da "Putinu otežaju komunikaciju", da svako ko sa njim razgovara "ima u glavi da je on neko ko je optužen za ratne zločine" i da otežaju "ekonomsku poziciju Rusije".
"Da li možda nećete da pravite mir nego svi čekate poraz? Stvarno mislite da je Rusiju moguće poraziti za tri meseca, šest meseci ili godinu dana?", istakao je Vučić.
On je rekao da iza odluke stoje "politički razlozi" koje on može da razume, ali da je "očuvanje mira važnije".
Na novinarsko pitanje u vezi sa potencijalnim hapšenjem Putina u Srbiji, Vučić nije eksplicitno odgovorio.
"Dok traju ratni sukobi Putin nema kuda ni da dođe do Srbije", rekao je Vučić dodajući da on nije isporučivao one koje je ranije tražio Haški tribunal.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ili Haški tribunal je sud Ujedinjenih nacija koji se bavio zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu tokom devedesetih godina.
Putin je poslednji put posetio Srbiju u januaru 2019. godine.
Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu iako je kroz više rezolucija u Ujedinjenim nacijama osudila invaziju.
Međunarodni krivični sud saopštio je 17. marta da izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika "u kontekstu situacije u Ukrajini".
U saopštenju je naveo da je izdat nalog i za Marijom Lvovom-Belovom, ruskom službenicom za prava deteta koja navodno bila uključena u preseljenje ukrajinske dece u Rusiju.
Iz Suda je navedeno da nalog za hapšenje može doprineti sprečavanju daljih zločina.
