Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije izjavila je 2. marta da informacije o srpskom oružju u arsenalu vojske Ukrajine izaziva "najdublju zabrinutost".
Pojedini ruski mediji su prethodno objavili su ranije da je 3.500 raketa iz srpske fabrike "Krušik" preko Turske i Slovačke isporučeno oružanim snagama Ukrajine.
Demanti je stigao iz "Krušika" kao i iz Ministarstva odbrane Srbije.
Zaharova je na konferenciji za medije u četvrtak prokomentarisala ove navode, rečima da Kremlj "pomno prati ovu priču", kao i da je obratio pažnju na nedavnu raspravu u parlamentu Srbije o ovoj temi.
"Informacije koje stižu, naravno, izazivaju najdublju zabrinutost. Ovo je isuviše ozbiljno pitanje, uključujući i sa stanovišta rusko-srpskih odnosa, da bi se i sada reagovalo meritorno, potrebno je osloniti se na činjenice", rekla je Zaharova.
Ruski portal "Mash" je objavio da je navodno 3.500 komada Krušikovih raketa "M-21 GRAD" 122 mm isporučeno oružanim snagama Ukrajine.
Portal je objavio dokumenta, čiju autentičnost Radio Slobodna Evropa nije mogao da potvrdi, a koja navodno pokazuju da je kanadska firma "JNJ Export Import" naručila rakete od "Krušika".
Ruski medij je izneo tvrdnju da su sanduci odleteli iz Srbije u Tursku gde se tranzitom, kao posrednik, bavila turska firma "Arca Savunma Sanayi Ticaret", preko koje je tovar otišao u Slovačku, a potom u Ukrajinu.
Kompanija "Krušik" iz Valjeva na zapadu Srbije saopštila je 28. februara da nije bilo prodaje raketa na ovo tržište, niti je uopšte bilo zaključenih ugovora u navedenim količinima i oznakama.
U saopštenju se navodi da se "čitav medijski 'slučaj' gradi na korišćenju nepotpunih i nepovezanih informacija" koje su, kako naglašavaju, stavljene "u negativan kontekst".
Uz to su rekli da se dokument koji je objavio ruski medij odnosi na rakete 122mm "GRAD-2000", dometa 40 km, a da je objavljena prva strana "Sertifikata krajnjeg korisnika" za količinu od 3.500 komada raketa M-21 "GRAD", dometa 20 km.
Prethodno je 27. februara reagovao i ministar odbrane Srbije Miloš Vučević koji je negirao da Srbija izvozi oružje u Ukrajinu.
"Da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama, to nije pitanje za Srbiju – to je međunarodna trgovina. Za nas to može da bude interesantno obaveštajno u smislu informacija, a ne zakonske obavezne ili regulative", rekao je Vučević u Narodnoj skupštini, odgovarajući na pitanje poslanika opozicije o ovom slučaju.
Ovo nije prva afera u kojoj se Srbija navodi za prodaju oružja u rusko-ukrajinskom ratu.
Ukrajinski avion srušio se 16. jula 2021. godine na severu Grčke, a utvrđeno je da je za Bangladeš prevozio vežbovne mine koju je srpska firma "Valir" kupila od državne fabrike "Krušik".
U martu 2022. godine je na ruskim portalima i društvenim mrežama objavljena fotografija vojnika takozvane "Donjecke Narodne Republike", koji u rukama drži neeksplodiranu minu.
RSE je utvrdio, prema oznakama na mini prikazanoj na fotografiji, da je ona proizvedena u trećem kvartalu 2016. godine. Takve mine u svom vojnom proizvodi srpska državna fabrika oružja "Krušik".
Srbija i Rusija održavaju izuzetno dobre međudržavne odnose godinama unazad. Srbija je jedna od dve države, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koja nije uvela sankcije Rusiji nakon agresije na Ukrajinu. Pored Srbije, to nije učinila ni Turska.
Vlasti u Srbiji pravdaju to ekonomskim interesima i podrškom Rusije kada je reč o nezavisnosti Kosova, koju zvaničan Beograd i Kremlj ne priznaju.
Istovremeno, Srbija se tokom glasanja u Ujedinjenim nacijama u više navrata pridružila osudama ruske invazije na Ukrajinu.
