Jedan od paradoksa vremena u kome živimo je da su Internet i potom društvene mreže - koji su na svojim počecima slavljeni kao "carstvo slobode" u borbi protiv raznih vrsta kontrole i monopola - sada postali izvor monopola i najrazličitijih vidova kontrole kojih građani, što je najpogubnije, nisu ni svesni.
Pojava Interneta i kasnije društvenih mreža predstavlja najradikalnije poništavanje granica vremena i prostora koje su onemogućavale komunikaciju među ljudima od najranijeg doba pisane istorije. Internet je, kako ističu teoretičari "univerzalan(ost) bez totaliteta" (Pierre Levy), šireći sajber-prostor koji postaje univerzalniji, a svet informacija manje totalitarizirajući.
To je podstaklo verovanje da sa tehnološkim napretkom dolazi i novo doba demokratskih komunikacija, jer će biti otklonjeni vladini i korporativni filteri koji su nezaobilazni deo tradicionalnih masovnih medija.
Na to se nadovezuje i koncept "umreženog društva" koje nema "centar" već "priključke" (nodes), kao i ideja "virtuelne geografije" u kojoj je kultura, kao svakodnevni život, uvećana globalnim komunikacionim vektorima, tako da, kako ističe Vork Mekenzi (Wark McKenzie), "više nemamo korene već antene - više nemamo poreklo već terminale" (aerials).
To, s jedne strane, "iskorenjivanje" čoveka iz tradicionalnih zajednica i identiteta, i, s druge, disperzija centara moći - trebalo bi da omogući veći prostor slobode. Međutim, pokazalo se da "ukorenjivanje" u novim identitetima, ponekad i nesvesno, kao i disperzija moći može, zapravo, da vodi ka novim, prikrivenim ograničenjima slobode, tako da čovek postaje pasivan jer ne zna s koje mu strane preti opasnost, odnosno kome da se suprotstavi.
Na to je upozorio i milijarder i investitor Džordž Soroš (George Soros) tokom nedavnog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. On je istakao da utičući na način razmišljanja svojih korisnika - a da oni toga nisu ni svesni - to olakšava gigantima poput Fejsbuka i Gugla da lakše manipulišu ljudima, što "ometa funkcionisanje demokratije", navodeći kao primer izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Zbog toga ih je nazvao "opasnošću po društvo".
Soroš žali zbog propasti koncepta "otvorenog društva" koji, po njegovim rečima, podrivaju "mafijaške države" poput Putinove Rusije i Severne Koreje - a što Tramp nastoji da oponaša u SAD.
Stoga se ovaj milijarder - koji finansijski i na druge načine podržava od pada Berlinskog zida ideju "otvorenog društva," elaboriranu u delima filozofa Karla Popera - pribojava da bi saradnja internet giganta sa totalitarnim vladama mogla stvoriti svet "kakav čak ni Džordž Orvel nije mogao da zamisli", ističući da bi Kina i Rusija verovatno bili prvi takvi primeri.
Internet platforme kao kazina
Soroš smatra da ove kompanije profitiraju samom činjenicom što građani koriste razne vebsajtove i društvene mreže. Građani veruju da su mnoge usluge besplatne, ali plaćaju proviziju "davanjem" podataka o sebi, koji su najveći kapital internet giganata.
Zbog veličine Fejsbuka i Gugla provajderi sadržaja moraju da "prihvate sve uslove koji su ponuđeni", što ovim dvema kompanijama ide na ruku da postanu profitabilnije. Često su izuzeti iz pravila koja važe za ostale. Britanski "Ikonomist" (The Economist) podseća da se za kupovinu preko Amazona godinama nije plaćao porez, "niti se ovi titani nadmeću na tržištu. Oni su tržište sami za sebe, obezbeđujući infastrukturu (ili "platforme") za znatan deo digitalne ekonomije".
Više od 40 odsto onlajn trgovine u SAD ide preko Amazona. Sa više od dve milijarde korisnika mesečno, Fejsbuk ima ključni uticaj na medijsku industriju. Firme ne mogu da posluju bez Gugla, preko kojeg u pojedinim zemljama ide više od 90 odsto pretraživanja na internetu. Fejsbuk i Gugl kontrolišu dve trećine prihoda u SAD od onlajn reklamiranja.
"Izuzetna profitabilnost ovih kompanija je u velikoj meri posledica njihovog izbegavanja odgovornosti i plaćanja za sadržaj na platformama. Kompanije tvrde da jednostavno distribuiraju informacije, ali činjenica da su i distributeri u monopolu", rekao je Soroš.
Po njegovim rečima, dok Fejsbuk i Gugl rastu, žele da povežu više usluga koje će da ponude potrošačima. Oni "eksploatišu podatke koje kontrolišu" i koriste "diskriminatorne cene" kako bi to učinili.
"Postoji sličnost između internet platformi i kompanija za igre na sreću. Kazina su razvila tehnike za povezivanje kupaca do te mere da se kockaju sa svim što imaju, čak i novcem koji nemaju," konstatuje američki milijarder.
Namerno izazvana oskudica
U prošlosti je problem monopola rešavan ili njegovim razbijanjem, kao što je učinjeno u slučaju "Standard Oila" 1911. godine, ili tretiranjem takvih kompanija kao javnih koje pružaju komunalne i druge usluge, za šta je primer AT&T 2013. godine.
Stoga se Soroš zalaže da se i Fejsbuk i Gugl tretiraju kao javne kompanije koje pružaju komunalne usluge.
"Ikonomist", međutim, upozorava da su oba pristupa skopčana sa ograničenjima. Tretiranje internet giganata kao javnih kompanija koje nude komunalne i druge usluge, verovatno bi rezultiralo povećanjem cena zbog rasta troškova u investicije i inovacije. Istovremeno, razbijanje monopolističkih firmi na više manjih odrazilo bi se na kvalitet usluga, a neizbežna logika delovanja društvenih mreža opet dovela do njihovog ukrupnjavanja.
U međuvremenu, Evropska komisija je u junu prošle godine kaznila Gugl sa 2,42 milijarde evra jer je zloupotrebio položaj kao najveći internet pretraživač na svetu, dajući nezakonitu prednost sopstvenim uslugama za kupovinu. Naime, Gugl je svoju "Shopping Box) uslugu stavio na vrh prikazivanja rezultata pretrage, čime je smanjio vidljivost ostalih veb stranica za kupovinu. Ovo je dosad najveća kazna za kršenje pravila konkurencije.
Vera Jourova, evropska komesarka za pitanja pravde, potrošača i rodne ravnopravnosti, ističe da onlajn (online) mediji - kada se koriste kao reklamne i komercijalne platforme - moraju da poštuju ista pravila kao tradicionalni, klasični provajderi (offline).
Evropska komisija je saopštila u januaru ove godine da je američki trio - Gugl, Fejsbuk i Tviter - samo delimično izašao u susret sve većim kritikama potrošača, menjajući neka od pravila poslovanja pre svega kada je reč o izbegavanju odgovornosti i primoravanju evropskih konzumenata da traže eventualnu nadoknadu u Kaliforniji, gde je sedište ovih kompanija, umesto u zemlji u kojoj potrošači žive.
Stoga se na početku Interneta, romantičarski, verovalo da su cene usluga na njemu pristupačne, pa čak i besplatne. Međutim, po rečima Roberta Mekčesnog (McChesney), komercijalni interesi čine sve da takvih informacija bude sve manje. Dok su mnogi očekivali da će Internet omogućiti besplatan pristup sveukupnom ljudskom znanju, sve je više ograničenja, jer je veb komercijalizovan, insistira se na autorskim pravima, privatizovan je, nadgledan i monopolizovan. "To je oskudica koja je stvorena", jer se insistiranjem na zaštiti autorskih prava privatizuje naša zajednička kultura.
Lični podaci kao ’nafta’ informativnog doba
U nastojanju da ostvare veliki profit, ove kompanije se trude da saznaju što više o sklonostima korisnika Interneta i društvenih mreža. Postavljaju se razne tehnologije koje prikupljaju lične podatke građana, pre svega njihove potrošačke sklonosti. Kako ističe "Njujork tajms", "lični podaci su ’nafta’ informativnog doba".
Fejsbuk je najavio da će podrobnije objasniti svoje napore u zaštiti ličnih podataka korisnika tako što će predočiti po prvi put pravila privatnosti, imajući u vidu novi zakon EU o očuvanju privatnosti (GDPR) koji će stupiti na snagu u maju ove godine, i trebalo bi da omogući evropskim građanima bolju kontrolu podataka o njima koje poseduju internet giganti.
Naime, stručnjaci Univeziteta u Madridu su ustanovili da je 73 odsto evropskih korisnika Fejsbuka bilo meta raznih onlajn ponuđača, odnosno trgovaca, na osnovu njihovih ličnih karakteristika kao što su seksualna orijentacija ili politička uverenja - što će biti nezakonito prema novoj evropskoj regulativi.
Fejsbuk negira ove nalaze. "Kao i druge internet kompanije, Fejsbuk objavljuje reklame o temama za koje verujemo da bi mogle da interesuju ljude, ali bez korišćenja osetljivih ličnih podataka", kazao je portparol ove firme.
U svakom slučaju, ove kompanije neće moći da procesuiraju podatke o rasnom i etničkom poreklu građana, zatim političkim i verskim uverenjima, članstvu u sindikatima ili seksualnoj orijentaciji bez njihove eksplicitne saglasnosti.
"Ljudi ne uviđaju uvek u potpunosti u koje sve njihove lične informacije, ove kompanije imaju uvid. Kada bi to znali, možda bi drugačije postupili u dozvoljavanju pristupa svojim ličnim podacima", kaže Angel Kuevas (Cuevas), profesor Univerziteta Charles III u Madridu.
Pomenuta evropska regulativa utvrđuje važnost privatnosti podataka kao fundamentalno pravo.
Digitalni čekić, ekser i uniformnost duha
Fetišizacija Interneta vodi novom tehnološkom determinizmu ili "solucionizmu", kako ga naziva Jevgenij Morozov, u kome će tehnika omogućiti stvaranje društva bez trzavica, naše trajanje u sajber prostoru i nakon fizičke smrti (ideje o aplikacijama za tvitovanje sa bližnjima i kada preminu, o e-testamentu).
Solucionizam podrazumeva preteranu veru u tehnologiju, ne ostavljajući dovoljno vremena da se shvate kompleksne društvene strukture i istorijski procesi. Takva tehnološka "brza rešenja" ograničavaju našu maštu, aspiracije i inovacije. Naša lična stremljenja i borba svedeni su na aplikacije i algoritme.
Morozov, koji sebe naziva "digitalnim jeretikom", smatra da nastojanje da se iskoreni nesavršenost i sve učini "efikasnim" zatvara ostale puteve progresa, stvarajući svet u kome će tehnologija imati ključnu ulogu, a Silikonska dolina, a ne izabrane vlade, oblikovati budućnost. Kako je rekao, dajući Silikonskoj dolini u ruke "digitalni čekić", svaki problem će izgledati kao "ekser", a "aplikacije" kao rešenje u nastojanju da se promoviše "digitalni humanitarizam". Ljudi sve više koriste aplikacije za beleženje svojih aktivnosti (self-tracking) i doći će trenutak kada će se za one koji to ne čine smatrati da nešto prikrivaju. Stoga kritičari solucionizma smatraju da je tvrdnja "tehnoloških gurua" iz Silikonske doline i onih koji promovišu nove tehnologije da imamo izbora i potpunu autonomiju - čist mit.
Dok kritičari solucionizma, poput Nikolasa Kara (Nicholas Carr), postavljaju pitanje: da li nas "Gugl" čini glupim, čelnik ove prve postmedijske kompanije, kako je nazivaju "Internet-centristi" - Erik Smit (Eric Schmidt) odgovara - "mudriji smo nego ikada ranije". Pobornici stava da je Internet revolucionisao društvene odnose i da pruža ogromne mogućnosti za aktivizam građana, odbacuju kritike o sajber kontroli, odnosno da nas razne aplikacije i algoritmi, prepoznavajući naše sklonosti, povratno zasipaju raznim proizvodima po našem ukusu, a što, kako tvrde kritičari, vodi standardizaciji - po ugledu na Mekdonalds - i lenjosti duha.
Stoga Soroš ističe da internet giganti, naročito Fejsbuk i Gugl, postaju prepreka za inovacije. Dok igraju na kartu inovativnosti, one privlače korisnike manipulišući njihovom pažnjom i namerno stvaraju zavisnost od njihovih usluga, smatra Soroš. Kako je rekao, te kompanije su postale previše moćne i trebalo bi im oduzeti tu moć odgovarajućom regulativom kako bi se osigurala "konkurencija, inovacije, jednak i otvoren pristup".
Sistem kao što je Fejsbuk dosada nije postojao u istoriji civilizacije. On raspolaže softverima, interfejesom i raznim drugim alatkama. Istovremeno je i društvena mreža, moćna poluga za reklamiranje, te ključni distributer medijskog sadržaja. Prema istraživanju Pju centra (Pew Research), 62 odsto ljudi se informiše preko društvenih mreža.
Ali, kako ističe Aleksis (Alexis) Madrigal u "Atlantiku" (The Atlantic), kao i grad ili država - i Fejsbuk ima određene norme i navike, "zato što njegov znatan deo počiva na učenju mašine, koja transformiše ponašanje korisnika u nova softverska prilagođavanja, tako da korisnici i algoritmi planski podstiču i utiču jedni na druge".
Imajući u vidu da su korisnici veoma važni u ovom sistemu, Ben Evans iz konsultantske kompanije "Andreessen Horowitz" smatra da Fejsbuk ima veoma ograničenu kontrolu. Tako, po njegovim rečima, Njuz Fid (News Feed) ne donosi "uredničke" oduke već samo mehanistički rangirara medijske storije, uglavnom na osnovu klikova, lajkova i deljenja (share).
Drugo, privlačeći sve više korisnika, Njuz Fid deluje kao "međudržavni sistem", odvlačeći ljudi od starih, uobičajenih načina pronalaska medijskih priča i povezivanja preko interneta. Ostali sajtovi i aplikacije postalu su pusti, "gradovi duhova" - digitalni ekvivalenti nekadašnjih gradova koji su izgubili značaj jer su se našli izvan važnih saobraćajnica. Dva koja su opstala - Instagram i WhatsApp - kupio je Fejsbuk, dok je klonirao glavne crte još jedne uspešne plaltforme - Snapchat.
Tako Fejsbuk oblikuje psihologiju ljudi kako bi postali njegovi još angažovaniji korisnici, što je, po mnogim autorima, najviši oblik kontrole.
"Kada ljudi nešto kažu (ili se šale) na Fejsbuku, vi niste korisnik ili kupac već proizvod, a vredi napomenuti da je proizvod sve bolji i bolji", ističe Madrigal.
"Frankeštajnov trenutak" Fejsbuka
Ljudi znaju da moraju da budu "algoritamski prepoznatljivi". U suprotnom preti im opasnost da postanu "nevidljivi" u virtuelnom ali i stvarnom svetu, kako ističe Taina Bučer (Bucher), istraživač iz Kopenhagena.
Svaka ozbiljna medijska kompanija zna da mora da održi prisustvo na Fejsbuku. Isto važi i za organizacije koje promovišu i zastupaju različite interese i vrednosti, aktiviste i druge organizacije koje zavise od približavanja i komunikaciji sa publikom.
Ljudi sve više prepoznaju Fejsbuk kao izvor medijskih sadržaja koje su pročitali i videli a sve manje "Foks Njuz" (Fox News), "Atlantik" i druge medije. Tradicionalne medijske kompanije u međuvremenu grčevito nastoje da definišu novi poslovni model zbog sve nižih prihoda od reklama i sužavanja publike koja ih prati. To se negativno odražava na kvalitet i nezavisnost medija i može da ubrza širenje dezinformacija i govora mržnje.
Tako se Fejsbuk suočava sa učestalim pitanjima na koji način su ruske organizacije oglašavale na njemu različite sadržaje u cilju uticaja na predsedničke izbore u SAD 2016. godine. Uz dezinformacije i govor mržnje, i maltretiranje u virtuelnoj sferi (cyberbullyng) jedno je od moralnih mrlja na imidžu društvenih mreža.
"Ova imitacija konkurencije…jedan je od razloga zašto medijski pejzaž izgleda tako zbunjujuće. Svaki pojedinačni element u mreži se konstantno menja, što izaziva nepredvidive efekte u okviru većh celina", ukazuje Madrigal.
Stoga je prošla, 2017. godina, bila "Frankeštajnov trenutak" za Fejsbuk, kako je opisao Kevin Ruz (Roose) u "Njujork tajmsu". "Kompanija (Fejsbuk) je bila pogođena serijom skandala koji su naštetili njenom imidžu, razljutili kritičare i otvorili mogućnost da je u težnji za globalnom dominacijom, Fejsbuk stvorio nešto što ne može da u potpunosti kontroliše", upozorava Ruz.
Iz tih razloga i neki od zaposlenih u Fejsbuku, kao što je glavni oficir za bezbednost u Fejsbuku Aleks (Alex) Stamos, smatraju da ova kompanija ne bi trebalo da postane "ministarstvo istine".
Sami zajedno i intimnost na distancu
Na počecima Interneta hvaljena je mogućnost anonimne interakcije korisnika ove mreže, čime se, kako se verovalo, širi imaginativni uvid u "drugog". Takvo viđenje najbolje je ilustrovala satirična slika u stripu početkom 1990-ih u "Njujorkeru" da "na Internetu niko ne zna da si pas". Internet i društvene mreže na taj način podstiču fantazije, uspostavljanje "intimnosti na distancu", odnosno efekat "stranca u vozu" (jednostavnije nam je da otkrijemo intimne strane svog života nekome za koga smatramo da ga više nikada nećemo sresti), Dakle, Internet nas čini "neposrednim susedima". Međutim, upravo zbog toga što omogućava anonimnu komunikaciju, mnogi ljudi se odlučuju da učestvuju u njoj u svojim anonimnim, a to znači sporednim ulogama. To znači da je naglasak na fantaziji, a ne potrebi za stvarnim društvenim kontaktom.
Doduše, ova "inflacija prijatelja" na društvenim mrežama pruža korisnicima psihološku sigurnost, makar i lažnu, samoizražavanje i komercijalne mogućnosti. No, kako ističe Šeri Terkl (Sherry Turkle), onlajn komunikacija može biti površna i stvarati zavisnost, sprečavajući tako uspostavljanje sadržajnijih međuljudskih odnosa. "Tehnologija je zavodljiva kada mogućnosti koje ona pruža podilaze ljudskoj ranjivosti. A kako se ispostavlja, mi smo i te kako ranjivi. Usamljeni smo, ali se plašimo bliskosti. Digitalne veze i društveni roboti nude iluziju druženja bez obaveza koje nosi prijateljstvo. Naš umreženi život nudi mogućnost da se sakrijemo jedni od drugih, iako smo privezani jedni za druge".
To znači da postoji lažni osećaj međuljudske povezanosti, pa bi, kako kaže Edvard Lukas (Edward Lucas), trebalo imenovati "ministra za probleme usamljenosti", od koje, prema istraživanjima, pati petina Britanaca. Prema studiji Bi-Bi-Si-ja (BBC), osim usamljenosti, negativni efekti čestog bitisanja u digitalnom svetu su i: stres, anksioznost, loš san, zavisnost, nedostatak samopoštovanja i zavist.
"Slaktivizam" (pasivizam) umesto aktivizma
Počev od kampanje Hauarda Dina (Howard Dean) za predsedničkog kandidata Demokratske stranke u SAD 2004, preko Baraka Obame 2008, do Donalda Trampa - društveni mediji igraju sve značajniju ulogu u politici. Oni su postali nezaobilazni u revolucijama na početku 21. veka u kojima su rušeni nedemokratski režimi, kao što je bilo "Arapsko proleće" 2011. godine.
Međutim, i nedemokratske snage pa čak i teroristi, poput "Islamske države", efikasno koriste digitalne platforme za širenje svojih poruka, o čemu je bilo reči i tokom nedavnog saslušanja u Kongresu SAD, uz učešće predstavnika Gugla i Fejsbuka.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da društveni mediji postepeno "ubijaju" stvarni aktivizam koga zamenjuje "slactivism", odnosno pasivno lajkovanje ili deljenje sadržaja na mrežama. Povećana svest građana o pitanjima koja cirkulišu u virtuelnoj sferi ne prevodi se nužno u stvarne promene.
Sajberkratija ne voli demokratiju
Iskusni i mudri ljudi uvek kažu da - kao i sa hranom, kockom i drugim životnim iskušenjima - i preterana, neselektivna i nesmotrena upotreba društvenih mreža svakako nije preporučljiva. Međutim, to ne znači da Internet i društveni mediji nisu omogućili mnogo toga pozitivnog u našim životima - onako kako su romantičarski zamišljali njihovi rodonačelnici - bez obzira na sve negativne efekte.
Treba imati u vidu i da ma koliko digitalne platforme mogu da utiču na društvene odnose, istovremeno date društvene okolnosti u velikoj meri određuju društvenu ulogu, karakter i domet delovanja novih tehnologija.
Ako budemo previše opsednuti potencijalnim opasnostima koje vrebaju sa Interneta izgubićemo mogućnosti povezivanja u ovoj eri veza (link), koje su veliki izum. Preko njih se ne povezujemo samo sa određenim stranicama na vebu, već i međusobno, sa informacijama, akcijama i transakcijama. To nam pomaže da se organizujemo u nove zajednice i redefinišemo javnost, bez obzira što je sve više pokazatelja da sajberkratija ne favorizuje demokratiju.
To znači da nije dovoljna samo mogućnost da neko pokrene svoj vebsajt da bi se govorilo o jednakosti šansi i otvorenosti Interneta. Kako ističe Metju (Matthew) Hindman, ne treba mešati pravo na izražavanje mišljenja sa mogućnošću da se čuje nečiji glas. Međutim, oko tog pitanja su se lomila koplja i kada je čovečanstvo pisalo, guščjim perom, potom koristilo Gutenbergovu štamparsku presu - kao što će biti presudno i u budućnosti kada društvene mreže zameni neka još naprednija tehnologija.
Facebook Forum