Eksperiment Fejsbuka u Srbiji prepolovio je vidljivost informativnih onlajn medija i usmerio korisnike da se više angažuju ako žele da isprate relevantne vesti, ocenili su sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Tri meseca od početka test faze u Srbiji i još pet zemalja, u kojoj su na toj društvenoj mreži razdvojeni privatni i poslovni sadržaji, Fejsbuk je najavio da sličnu promenu uvodi u celom svetu.
"Mislim da smo ovim eksperimentom počeli da živimo virtuelnu stvarnost zbog koje smo možda mi u Srbiji i priglili Fejsbuk u toj meri", kaže novinar Denis Kolundžija.
Ova promena negativno se odrazila na onlajn medije u Srbiji i ostalih pet oglednih zemalja gde je zabeležen drastičan pad interakcija sa korisnicima Fejsbuka. Pa je, kako je na primer pisano u Slovačkoj, doseg manjih i siromašnijih sajtova na toj društvenoj mreži opao i do 80 odsto.
Bojan Cvejić, urednik sajta lista Danas, kaže da je od uvođenja novog pravila broj ulazaka na portal tih novina preko Fejsbuka opao za 50 odsto.
"Doseg na Fejsbuku nam je sada manji za čak 50 do 60 odsto, jer se naši sadržaji ne objavljuju na početnoj strani u 'njuz fidu' (news feed) nego u posebnoj rubrici 'eksplor fid' (explore feed). Ipak, te brojke se malo popravljaju u poslednjih mesec dana jer se verovatno korisnici polako navikavaju da i 'eksplor fid' postoji", navodi Cvejić.
Zvaničnih podataka o broju korisnika Fejsbuka u Srbiji nema, ali neka lokalna istraživanja na osnovu pojedinih platformi za analitiku društvenih mreža govore da se radi o čak 50 odsto populacije, što bi bilo 3,5 miliona naloga, mada pojedini internet eksperti smatraju da je ta brojka i daleko iznad četiri miliona.
Ukoliko je zaista bar svaki drugi stanovnik Srbije na Fejsbuku, stručnjaci za društvene mreže pretpostavljaju da je to bio jedan od razloga što je, pored Šri Lanke, Bolivije, Slovačke, Gvatemale i Kambodže, odabrana za probu novog načina deljenja vesti na stranicama Fejsbuka u kom se na "njuz fidu" pojavljuju samo objave prijatelja i plaćeni postovi, dok se u posebnoj rubrici "eksplor fid" nalaze sadržaji medija, kompanija i drugih poslovnih organizacija.
Evidentno je, kaže Ilir Gaši iz Grupe za slobodu medija, da važne informacije sada uveliko ostaju po strani.
"Ako neki sadržaj pomerite u drugi plan neminovno je da biva dostupan manjem broju ljudi. Tako da je sa ovim promenama sigurno došlo do smanjenja kvaliteta informisanja. Ovde pre svega govorimo o informacijama koje su distribuirali nezavisni, neprofitni i alternativni mediji, nevladine organizacije, odnosno izvori koji su u Srbiji nosioci kritičkog načina razmišljanja, a koji nemaju pristup resursima koje imaju veliki mejnstrim mediji", navodi Gaši.
Sa druge strane, savetnik za poslovnu primenu interneta Dragan Varagić smatra da testiranje u Srbiji korisnike Fejsbuka nije preterano pogodilo.
"Mnogi su se brzo prilagodili Fejsbuku bez vesti na početnoj stranici, pa su posle nekog vremena počeli da koriste i tu famoznu `raketu` koja označava novu rubriku jer im je postalo dosadno da gledaju samo objave privatnih korisnika. Problem je u tome što taj sistem koji koristi Fejsbuk, ali i druge društvene mreže, vam daje potpuno nerealnu sliku. I ljudi su još manje informisani nego kada su postojali samo tradicionalni mediji", kaže Varagić.
Srbija je, prema poslednjem izveštaju organizacije Reporteri bez granica, po slobodi medija na nezavidnom 66. mestu u svetu na listi od 180 zemalja, na kojoj se države rangiraju po stepenu pritisaka na medije i napada na one koji najviše kritikuju vlast. U situaciji u kojoj pet od šest zemalja obuhvaćenih eksperimentom ima problem sa medijskim slobodama, kaže Ilir Gaši, nije dovoljno obrazloženje da se radi o privatnoj kompaniji koja ima pravo na svoje poslovne odluke.
"To je u jednoj meri tačno ali postoji nešto što se zove društvena odgovornost. Ako si najkorišćenija platforma za komunikaciju na svetu, imaš i odgovornost u vezi sa tim. Trebalo bi da budeš svestan posledica koje možeš da napraviš promenom nekog algoritma i moraš da se ponašaš tako da ne ugroziš krhke medijske sisteme u zemljama kao što je Srbija", smatra Gaši.
Prvi čovek Fejsbuka, koji koristi dve milijarde ljudi na planeti, Mark Zakerberg pre desetak dana najavio je velike promene na toj društvenoj mreži tako što će prioritet biti postovi prijatelja i porodice:
"Stvorili smo Fejsbuk kako bi pomogli ljudima da ostanu povezani i da postanemo bliži sa onima koji su nam važni. Ali u poslednje vreme dobili smo povratne informacije od naše zajednice da javni sadržaji, kao što su objave kompanija, brendova i medija, zagušuju privatne trenutke koji nas vode uzajamnom povezivanju", napisao je Zakerberg koji je objavio da očekuje da će nakon ove promene vesti činiti oko četiri odsto `njuz fida`, umesto dosadašnjih pet odsto.
U kompaniji Fejsbuk rekli su da su uvereni da je izmena dugoročno isplativa i da im je najvažnija sreća korisnika koji žele više objava prijatelja, a manje lažnih vesti i plaćenog sadržaja.
Ova vest, smatra Dragan Varagić, znači da je Fejsbuku eksperiment uspeo.
"Firme u državama testiranja počele su drastično više da troše na reklamiranje na Fejsbuku zbog toga što im je smanjena vidljivost. Toj mreži ovo je i bio cilj, i to je otprilike to", navodi Varagić.
Oko 68 odsto domaćinstava u Srbiji poseduje računar i internet priključak, pokazalo je poslednje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, što bi trebalo da bude solidna baza za dobru obaveštenost, pa i u situaciji kada Fejsbuk menja uređivačku politiku stranice.
Jedino je pitanje, smatra novinar Denis Kolundžija, da li ljudi žele da budu informisani:
"Živeli smo mi i bez Fejsbuka. Ljudi znaju gde i kako mogu da se informišu. Samo je pitanje njihove volje da otkucaju URL i dođu na odgovorajući portal gde će se informisati. To je ovde suština", navodi Kolundžija.
U listu Danas, koji važi za odmeren i nezavisan medij, kažu da stepen komunikacije sa čitaocima zavisi i od političkih okolnosti i kvaliteta sadržaja koji se publici nudi.
"Kako se bliže izbori u Beogradu interakcija sa čitaocima, broj komentara i lajkova, veća je nego što je bila kada je Fejsbuk uveo novo pravilo", naglašava Bojan Cvejić.
Kao najvažnije Ilir Gaši ističe da informacije moraju biti dostupne svima.
"Ako su vesti manje dostupne manji broj ljudi ih konzumira. Tako da možemo da govorimo o negativnim posledicama eksperimenta u Srbiji. Možda je pozitivno što će neke od medija ovo nagnati da razmišljaju o alternativnim taktikama. Ali mislim da će mnogi najpre trpeti štetu, jer su za razvoj novih strategija potrebni vreme i resursi koje mnogi nemaju", zaključuje Gaši.
Epilog je, smatra Bojan Cvejić iz Danasa, da će sada mediji morati da izdvajaju više sredstava za promociju sadržaja na Fejsbuku.
"Pored toga trudićemo se da imamo što bolji sadržaj kako bi on bio više deljiv na društvenim mrežama", zaključuje Cvejić.
Pojedini internet mediji u Srbiji apelovali su da Fejsbuk odustane od promena ali ukoliko one budu implementirane za stalno, kako su zaključili neki marketinški stručnjaci, moraće da se posvete novim strategijama za nastup na društvenim mrežama, kvalitetnijem stvaranju sadržaja i planiranju budžeta za oglašavanje.
Facebook Forum