Autor kolumni za Radio Slobodna Evropa.
Ako je suditi po držanju prekaljenih asova predsedničkih izbora, ispada da ovde niko nije izgubio – svi su na nekakvom silnom dobitku, običnim smrtnicima možda nevidljivom. Da li je moguće da baš niko od relevantnih aktera nije izgubio, svakoj logici i matematici uprkos?
U Srbiji je nepodnošljivo lako biti prorok: samo predvidi neku ludost i nesreću, i uživaj u ostvarenju svog proročanstva. To jest, ako si toliko lud da ti je taština važnija od svega drugog. Ako si ipak nešto normalniji, preostaje ti samo da se uhvatiš za glavu.
Onaj ko ne zna šta hoće, ali hoće to jako i odmah, opasan je i sebi i drugima. Srbija devedesetih najbolji je – i najtagičniji - dokaz za to.
Život Srbije u godini 2007. svakako nije bio bajka, ali to ne znači da nema naravoučenije. A ono bi moglo da glasi: «gde ljudi nisu na svom mestu, ni stvari ne mogu biti na svom mestu».
Kosovo grabi ka nekoj formi nezavisnosti, i teško je zamisliti da bi taj proces mogao krenuti u rikverc; Srbija na to nema odgovor koji bi istovremeno bio i suvisao, i efikasan, i još i prihvatljiv »tihoj većini«, godinama već snažno propagandno učvršćivanoj u uverenju da ni Sunce neće izaći nad Srbijom ako Kosovo stekne nezavisnost.
Sa Koštunicom ili bez njega, Srbija će biti u prilici da bira, a indikativnost ishoda tih izbora naprosto je nemoguće preceniti.
Naša se demokratska politička elita našla u gadnom procepu, iz kojeg niti može da trijumfalno iskorači, niti da se iz njega časno izvuče, pa se zato batrga slobodnim stilom, što baš i nije prizor lep za gledanje.
Karla del Ponte će otići u nove radne pobede, ali svi problemi Srbije s Tribunalom ostaće onakvi kakvi su bili i za njenog vakta.
Jedno je sigurno: političarima je do daljeg najsigurnije da isključe telefone i da međusobno komuniciraju samo licem u lice, i to bez reči, bečeći se upitno, klimajući potvrdno ili odmahujući odrično. Sve preko toga je neoprostivi višak indiskrecije... Jer, “svašta se kaže kada se priča”, što reče jedan prostodušni balkanski mudrac.
Na Kosovu je bilo izbora – ali ne za Srbe. Ko je mislio drugačije, to jest da ti izbori imaju neke veze i sa Srbima – rizikovao je bombu na kućnom pragu.
Srbija je i dalje najveća «evronepoznanica» zapadnog Balkana; ako je posmatrate u paketu s Kosovom.
Na ovoj balkanskoj vetrometini država i vlast vazda te teraju da se u nešto zaklinješ i zaprisežeš, kao da nijedan režim i nijedna država ne veruje ni tebi, ni sebi samoj, nego stalno traži nove dokaze tvoje lojalnosti i svoje trajnosti.
Nije važno što Koštunica sasvim praktično zadire u pitanja unutrašnjeg ustrojstva druge države, važno je što mu Komšić na to ne odgovara jezikom visokog viktorijanskog plemstva.
Ono što se dogodilo Dejanu Anastasijeviću i njegovoj porodici nije engleski roman ili film nego prozaična srpska stvarnost.
Da li je doslednost u politici nužno vrlina?
Čovek kojeg navodno zovu Firer pokušao je da u Novom Sadu organizuje okupljanje onih koji slave mržnju govoreći o ljubavi, i obožavaju ropstvo, sve govoreći o dostojanstvu i slobodi.
...Vlada Vojislava Koštunice, bar ako stavimo njene poteze u međunarodni kontekst, pomalo je u čudno modifikovanoj situaciji iz one čuvene izreke: rado bi terala lisicu - Bogoljuba Karića - ali svet od nje traži da se ipak koncentriše na isterivanje vuka - Ratka Mladića...
Dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade je Vladimir Tasić, književnik i matematičar, koji već 16 godina živi u Kanadi.
