Bivši irački predsednik Sadam Husein pogubljen je vešanjem nakon što je irački sud presudio da je Husein kriv. Prema podelenim reagovanjima sveta na ovaj slučaj, ali sada i zalaganjem mnogih visokih evropskih institucija i pojedinaca, da se prema Huseinovim saradnicima ne primeni takođe smrtna kazna, reklo bi se da je ovaj slučaj ponovo u prvi plan izbacio pitanje svrhovitosti, pravičnosti i humanosti smrtne kazne. Rasprava o smrtnoj kazni stara je, rekla bih, koliko razumno i civilizovano ljudsko mišljenje.
"Slobodno se može reći da ne postoji ni jedan drugi problem u krivičnom pravu za koji su toliko zainteresovani najširi krugovi, ne samo pravnika, već i filozofa, etičara, psihologa, lekara i drugih veoma raznovrsnih struka. Razlog je razumnjiv. Čovek je predmet proučavanja mnogobrojnih, veoma različitih nauka. Život čoveka, naročito njegov nastanak i završetak, predstavljaju dve najznačajnije tačke kada se radi o čoveku kao živom biću. Ima li pravo društvo, odnosno država, da oduzme pojedincu život, tu najveću dragocenost?"
Kazna predstavlja zlo koje se nanosi počiniocu krivičnog dela, a koje se sastoji u povredi, odnosno oduzimanju izvesnih prava koja pripadaju tom počiniocu. U vezi sa ovakvim pojmom i sadržinom kazne, jedno od prvih pitanja koje je postavljeno u teoriji Krivičnog prava bilo je pitanje - Na osnovu čega država, odnosno društvo, poseduje pravo kažnjavanja? Pogubljenje Sadama Huseina snimljeno je, pa je svet utoliko više šokiran jer je vešanje gledao uživo. Husein je nesporno odgovoran za mnoge zločine, a ipak ovaj slučaj u teorijskom, etičkom, filozofskom, religijskom, psihološkom, ali i najširem društvenom smislu, niukoliko nije zatvoren.
O svemu tome govore:
* Profesor doktor Milenko Perović, šef katedre na predmetu etika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
* Beogradski imam, Muhamed Jusufspahić.
* Mileta Prodanović, književnik i likovni umetnik.
