Razvoj događaja u najstarijoj fabrici oružja na Balkanu odveo je ponovo radnike "Zastava oružja" iz Kragujevca u štrajk.
Sindikati i radnici su u pomoć pozvali predstavnike vlasti svih nivoa, a razgovarali su i sa opozicijom.
Naglašavaju da je njihov cilj da se konačno počne sa rešavanjem nagomilanih problema pre nego što se nezadovoljstvo radnika sa ulica u gradu u centralnoj Srbiji prenese na prestonicu.
Prema evidenciji Radija Slobodna Evropa (RSE), u proteklih 12 godina sindikat "Zastava oružja" je organizovao šest velikih protesta sa višednevnim prekidima proizvodnje.
Pročitajte i ovo: Kako su zanemeli kragujevački oružariZašto se opet protestuje?
Radnici fabrike "Zastava oružje" ponovo su u štrajku, a ovaj put kao razlog navode "izuzetno tešku finansijsku situaciju". Sindikati za to, kako kažu, krive niz pogrešnih poteza Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor postavlja Skupština akcionara, a njegov zadatak je da kontroliše rad direktora, donosi planove i nadzire njihovu realizaciju.
Republika Srbija i Fond za razvoj su većinski vlasnici kapitala u fabrici "Zastava oružje", pa je Vlada Srbije 2014. godine ovlastila Ministarstvo odbrane da delegira sva tri člana Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor se još nije oglašavao povodom kritika radnika.
Radnici su za sada u štrajku upozorenja, ali ne isključuju mogućnost uličnih protesta, ukoliko Vlada Srbije ne uvaži njihove zahteve za hitan izbor generalnog direktora i smenu Nadzornog odbora.
Pročitajte i ovo: Propao izvoz 50.000 pištolja u EgipatU Samostalnom sindikatu fabrike tvrde da Nadzorni odbor već skoro mesec dana odbija da imenuje generalnog direktora, zbog čega je situacija, kako navode, u fabrici dovedena na ivicu kolapsa.
Još jedan pokušaj iznalaženja rešenja je propao 16. januara, a dan kasnije je održan još jedan jednočasovni štrajk upozorenja.
Nije prihvaćen ni drugi zahtev sindikata za zakazivanje sednice Skupštine grada Kragujevca, na kojoj bi se raspravljalo o "katastrofalnoj situaciji u fabrici".
Najstarija fabrika na Balkanu
Fabrika "Zastava oružje", baštini tradiciju nekadašnje Topolivnice u kojoj su 1853. godine izliveni prvi topovi. Topolivnica je krajem 19. veka preimenovana u Vojnotehnički zavod i pod tim imenom radila do pred Drugi svetski rat, kada je imala 12.000 zaposlenih.
Posle Drugog svetskog rata nastavila je da radi pod nazivom Fabrika oružja "Crvena zastava", a krajem 20. veka menja naziv u "Zastava oružje".
Fabrika, koja je deo namenske industrije Srbije, sada ima 2.400 zaposlenih, a njihova prosečna plata je nešto manja od republičkog proseka i iznosi oko 70.000 dinara, što je oko 596 evra.
"Zastava oružje" danas proizvodi savremeno streljačko oružje, protivavionske topove, lovačko i sportsko oružje, a skoro celokupnu proizvodnju izvozi. Njeni proizvodi prodaju se u preko 30 zemalja.
Pročitajte i ovo: Proizvedeno u Kragujevcu, ubija u SirijiNajveći kupci vojnog naoružanja su afričke i azijske zemlje, Saudijska Arabija, Kamerun, Uganda i Južnoafrička republika, a najveći devizni prihod fabrika ostvaruje prodajom lovačkog i sportskog oružja, kao i vojnog streljačkog naoružanja na tržištu Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Aktuelni izvozni brendovi kragujevačke fabrike su mitraljezi "kojot" i "hamer" koji mogu da se montiraju i na borbena vozila i precizna snajperska puška velikog dometa "crna strela".
Zašto oružari opet štrajkuju?
Dragan Ilić, predsednik Samostalnog sindikata u fabrici za RSE navodi da je fabrika utonula u "dužničko ropstvo".
"Vlada Srbije se ne obazire na to, kao da ih ne interesuje sudbina najstarije fabrike oružja u ovom delu Evrope. Imamo utisak da ih još manje interesuje sudbina 2.400 zaposlenih u njoj", kaže Ilić.
Fabrika u dužničkom ropstvu: Dragan Ilić
Kako je naveo, ukupan dug fabrike iznosi 21 milijardu dinara (oko 200 miliona evra) i za 4,6 milijardi dinara (oko četiri miliona evra) je veći od vrednosti kapitala fabrike.
"Gore od toga je što se gubici i dalje gomilaju. Od 2017. do kraja 2022. godine, ukupan dug je povećan za 60 miliona evra", naveo je Ilić.
Ilić je objasnio i da je najnoviji razvoj situacije doveo do toga da fabrika nema direktora od 21. decembra, od kada su računi fabrike u blokadi.
"Niko osim njega (direktora) nema ovlašćenja da potpisuje ugovore o isporukama naših proizvoda ili ugovore o nabavci repromaterijala. Sve to dodatno komplikuje ionako tešku situaciju", naglasio je.
Pročitajte i ovo: Sindikalni lider iz Kragujevca: Otkaz kao vrhunac pritiskaŠta brine zaposlene?
Zahteve sindikata podržava ogromna većina od ukupno 2.400 zaposlenih.
Jedna od radnica, koja je pristala da priča za RSE pod uslovom anonimnosti, rekla je da "rukovodstvo fabrike ne radi svoj posao i dozvoljava da fabrika propada".
Ona ima 38 godina radnog staža i za dve godine će u penziju. Ceo radni vek provela je u vojnoj fabrici.
"Nekada je bila privilegija raditi u vojnoj fabrici. Imalo je mnogo posla pa se radilo i prekovremeno. Plate su nam bile veće nego u drugim fabrikama, a sa prekovremenim radom moglo se baš dobro zaraditi", objasnila je sagovornica RSE.
Navela je da su se radnici odlučili na štrajk prekidom rada uprkos kamerama postavljenim u proizvodnim halama.
"Sada imamo štrajk upozorenja, ali ako Vlada ne usvoji naše zahteve, moraćemo opet na ulične proteste, prvo pred Skupštinu grada Kragujevca, a onda i pred Vladu Srbije. Neće nam biti prvi put", konstatovala je.
Ko podržava zahteve oružara?
Sindikat fabrike "Zastava oružje" uputio je 10. januara poziv svim narodnim poslanicima izabranim na teritoriji grada Kragujevca da prisustvuju zajedničkom sastanku na kome bi se upoznali sa teškom situacijom u fabrici.
Njihovom pozivu narednog dana odazvala su se tri opoziciona poslanika – Dalibor Jekić iz Stranke slobode i pravde, Nikola Nešić iz koalicije "Moramo" i Veroljub Stevanović iz koalicije "Nada". Oni su obećali da će učiniti sve što je u njihovoj moći da probleme fabrike "Zastava oružje" predstave što većem broju poslanika u Skupštini Srbije.
U međuvremenu, svim poslaničkim grupama u Skupštini Srbije dostavljena je dokumentacija o problemima.
Podršku zaposlenima u fabrici "Zastava oružje" pružio je i kragujevački odbor opozicionog pokreta Srbija centar – Srce, koji od Ministarstva odbrane saopštenjem tražio da ne dozvoli vaninstitucionalno "igranje vatrom" na štetu radnika fabrike.
Pročitajte i ovo: Postoje li uslovi za povratak u fabrike posle ublažavanja mera?Štrajk svake druge godine
Kragujevački oružari protestvovali su u novembru 2010. godine ispred zgrade Jugoimport SDPR u Beogradu; kompanije u državnom vlasništvu, koja se bavi trgovinom oružja. Radnici su tada tražili da fabrici bude isplaćeno 50 miliona dolara za naoružanje i vojnu opremu izvezenu posredstvom Jugoimport SDPR.
Uprkos višednevnim protestima nezadovoljnih radnika u više navrata od 2000. godine Jugoimport SDPR nije uplatio novac koji je dugovao fabrici, tvrdeći da su ti dugovi izmišljeni.
U maju 2011. godine više od 300 radnika zauzelo je magacine sa naoružanjem i municijom i držalo ih dva dana u blokadi, zahtevajući isplatu zarada i početak rešavanja finansijske krize u fabrici.
Drugog dana blokade tadašnje rukovodstvo fabrike pronašlo je sredstva i počelo isplatu zarada, uz obećanje da će uz pomoć vlasti početi da rešava lošu finansijsku situaciju u fabrici.
Radnici su odblokirali magacine i vratili se na svoja radna mesta.
U februaru 2012. oko 2.000 zaposlenih u fabrici "Zastava oružje" protestovalo je ispred zgrade filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zbog neoverenih zdravstvenih knjižica.
RFZO u Beogradu je tada prihvatilo da zaposlenima u fabrici oružja overi knjižice, a po dogovoru sa rukovodstvom fabrike dugovanja prema toj instituciji su isplaćena u više rata.
U decembru 2014. ušli su u Upravnu zgradu fabrike i protestovali protiv rukovodstva, a u maju 2018. su višednevnim prekidom rada odgovorili na izjavu tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina da postoji mogućnosti da vojna fabrika bude privatizovana.
Radnici fabrike "Zastava oružje" ispred Skupštine Srbije u Beogradu, maj 2018.
Kolika je vrednost poslova?
Fabrika "Zastava oružje" nije odgovorila na pisana pitanja RSE koja se odnose na poslovne rezultate ostvarene u 2022. godini.
Međutim, na osnovu javne evidencije vidi se da se, od 2010. do 2022, devizni prihod od izvoza oružja na godišnjem nivou kretao između 22 i 40 miliona dolara.
"Fabrika je u prvih devet meseci 2010. godine, izvezla vojnu opremu i naoružanje u vrednosti od 17 miliona dolara, a do kraja godine ukupan izvoz dostići će 22 miliona dolara", rekao je u novembru 2010. za RSE tadašnji direktor Rade Gromović.
Pročitajte i ovo: Gde Srbija izvozi oružje?Dve godine kasnije Gromović je u razgovoru za RSE rekao da je fabrika 2012. godine ostvarila rekordan izvoz tehnologije, naoružanja i vojne opreme u vrednosti od 26 miliona dolara, i naglasio da je prvi put od 1992. godine ostvarila pozitivan poslovni rezultat.
U maju 2018. godine fabrika "Zastava oružje" je sklopila ugovor o izvozu lovačkog i sportskog oružja u SAD u vrednosti od 235 miliona dolara čime je, po oceni generalnog direktora Mladena Pretkovića, "obezbedila poslovnu stabilnost preduzeća".
Ugovor koji je tada potpisan na šest godina, odnosi se na izvoz pištolja i pušaka, i njegova realizacija je još u toku, ali zbog naglog rasta cena repromaterijala i energenata, neizvesno koliki je profit kragujevačke fabrike.