"Poruka je jasna. Ako mogu ovako da se obračunaju sa predsednikom sindikata, onda zamislite šta mogu da urade ostalim sindikalnim organizacijama, pogotovu onim manjim koje nisu u mogućnosti da se izbore sa poslodavcima", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) predsednik Sindikalne organizacije fabrike iz Kragujevca "Zastava oružje" Dragan Ilić, koji je prošle sedmice po kratkom postupku dobio otkaz.
"Ovim se šalje preteća poruka svim sindikalnim aktivistima u Srbiji, ali i istovremeno i daje primer ostalim poslodavcima kako da se obračunaju sa neposlušnim sindikatima. U Srbiji je ugrožen razvoj sindikalnog pokreta baš zbog toga što poslodavci zaposlenima ne dozvoljavaju da organizuju sindikate. Naš sindikat smatra da će, ukoliko ova odluka bude konačna, to biti težak udarac celokupnom sindikatu u Srbiji", kaže Ilić, a na pitanje da li pritisci utiču na njega odgovara da mu je savest čista i da uprkos svemu nisu uspeli da ga zastraše.
Ipak, Ilić je pismom koje je uputio pre dva dana zatražio od članova sindikata koji vodi da odustanu od za danas najavljenog štrajka. Ilić je tu naveo da u ovom trenutku ne treba nanositi štetu preduzeću generalnim štrajkom, te da je takav njegov stav rezultat odgovornosti prema radnicima i fabrici.
"Generalni štrajk nije rešenje za problem mog otkaza jer bi se na taj način nanela šteta preduzeću, što ja, zbog odgovornosti prema vama i fabrici, ne bih želeo", naveo je Ilić u obraćanju kolegama.
Poručio im je i da "ne klonu duhom" i čuvaju vrednosti koje su se "teško stvarale, a mogu lako da se obesmisle".
Sindikat fabrike Zastava oružje uputio je žalbu rukovodstvu fabrike i Ministarstvu odbrane Vlade Srbije sa argumentima koji osporavaju odluku direktora fabrike o raskidu ugovora o radu sa Ilićem. Odgovor se još uvek očekuje.
I Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) uputio je zahtev ministarstvima rada i odbrane tražeći obrazloženje otkaza, istovremeno najavivši tužbe zbog toga.
"Dobio sam otkaz uz obrazloženje da se nisam čekirao prilikom izlaska iz fabričkog kruga, kada sam sa članovima delegacije SSSS, automobilom predsednika sindikata Ljubisava Orbovića, uputio prema kancelariji generalnog direktora, na ranije zakazani razgovor baš povodom pritisaka na fabrički sindikat i mene lično. Pored mene i Orbovića, u automobilu su bili Zoran Mihailović, generalni sekretar SSSS i Jugoslav Ristić, predsednik Gradskog veća sindikata u Kragujevcu", kaže Ilić, a uz to tvrdi da je lično direktor Mladen Petković odobrio funkcionerima reprezentativnih sindikata da se ne čekiraju.
"Ja sam, kao i kolega iz drugog sindikata, koristio tu mogućnost i prilikom posete delegacije SSSS, kao i svih prethodnih meseci, izašao iz fabrike ne obavivši tu formalnost", navodi on.
RSE je pokušao da od Petkovića dobije odgovor da li je izostanak čekiranja dovoljan razlog za otkaz predsedniku S indikata i da li je tu odluku doneo samostalno, ali nam je u njegovom kabinetu rečeno da je direktor odsutan i da će nam se kasnije javiti, što se do zaključenja ovog teksta nije dogodilo.
"Kontinuirani pritisci"
Ilić otkaz, koji je dobio uz obrazloženje da je prekršio radnu disciplinu, doživljava kao deo višemesečne kampanje koju protiv njega vode upravljačke strukture vojne fabrike, radi onemogućavanja njegovog sindikalnog delovanja i uništavanja sindikalne organizacije u koju je od 2.000 stalno zaposlenih učlanjeno njih 1.800.
Na pitanje RSE u čemu prepoznaje navodnu kampanju rukovodstva fabrike protiv sebe i sindikata, kaže: "U kontinuiranom podnošenju prijava za nepostojeća krivična dela i lažnim optužbama za sve i svašta".
"Protiv mene je podneto sedam krivičnih prijava. Neke su odbačene, a neke se još razmatraju. Sve one podnošene su za nepostojeća krivična dela, ali sam ja zbog njih proteklih nekoliko meseci bio mnogo puta saslušavan u policiji i tužilaštvu. Saslušavani su i moji saradnici, kao da smo svi kriminalci", navodi.
"To je, nastavlja Ilić, "očigledan vid pritiska koji nije lako izdržati".
"Lažno me optužuju za različita krivična dela, od toga da sam napao predsednika Nadzornog odbora, a on je navodno bežeći od mene udario u vrata i povredio kičmu, do različitih dela povezanih sa prošlogodišnjim štrajkom u fabrici. Tada smo tražili da se naša fabrika izuzme iz programa privatizacije i da se obezbedi bolji socijalni položaj zaposlenih. To je očigledno ugrozilo nečije interese i ubrzo je usledila odmazda", kaže Ilić.
On dodaje da ga je rukovodstvo optužilo da sindikalnim parama finansira opozicionu Demokratsku stranku (DS), dnevni list Danas, pa čak i da organizuje antivladine proteste "1 od 5 miliona" koji se proteklih meseci održavaju u Kragujevcu, kao i u oko stotinak drugih gradova Srbije.
"Naravno da ništa od toga nije tačno, ali je tačno da su pokušali da uvedu cenzuru u Fabriku i da zabrane radnicima da čitaju list Danas, što je isto kao da su tražili da sindikat zabrani radnicima da slušaju Radio Slobodna Evropa. Mi smatramo da su slobodni mediji jedan od preduslova demokratije, koja mora biti temelj ovog društva", ističe Ilić, koji predvodi sindikat koji broji oko 1.800 članova.
"Nemam razloga da se plašim. Nikada nisam ništa nepošteno uradio. Nikada kao građanin nisam optuživan za bilo kakva krivična dela, a optužbe na mene kao predsednika sindikata doživljavam kao deo kampanje zastrašivanja kako bih promenio način rada i zaćutao, što nipošto neću učiniti. Nisu ćutali ni moji prethodnici, od vremena 'Crvenog barjaka' do vremena borbe protiv režima Slobodana Miloševića, pa ni ja neću da zatvaram oči pred očiglednim problemima u kojima se nalazi naša fabrika. Jedna od uloga sindikata je i da ukazuje na pogrešne poteze rukovodstva koje nanose štetu Fabrici i njenim radnicima", naglašava.
Tradicija sindikalnog otpora
Ilić se u fabriku Zastava oružje zaposlio pre 39 godina, a od 2001. godine, angažovan je u fabričkom sindikatu. Trenutno je i član Skupštine fabrike, a 13 godina je bio član njenog Upravnog odbora uvek, kako kaže, "zalažući se za dobrobit radnika i interese fabrike". Zbog svetoga je, navodi, zamolio svoje kolege da otkažu štrajk prvobitno zakazan za ponedeljak, 15. april.
Najstarija fabrika oružja na Balkanu, kragujevačka "Topolivnica" osnovana 1853. godine, imala je tokom svoje istorije uspone i padove, menjala proizvodne programe i nazive sve do današnjeg "Zastava oružje".
Najbolji majstori "Topolivnice" razvili su 15. februara 1876. godine crvenu zastavu sa natpisom "Samouprava" i na ulicama Kragujevca započeli prve radničke demonstracije u čijem je gušenju učestvovala i vojska. Taj događaj ostao je upamćen pod imenom "Crveni barjak".
Nakon nasilnog prekida demonstracija, sledila su brojna hapšenja vođa pobune i otpuštanja s posla, a po preporuci ministra vojske, načelnik "Topolivnice" izdao je naredbu po kojoj se "radnicima zabranjuje svako mešanje u političke stvari" i da u toku radnog vremena "iz fabrike niko ne sme izaći bez znanja načelnika".
"Bez znanja načelnika", radnici "Fabrike namenske proizvodnje" predvođeni tadašnjim sindikalnim liderom Zoranom Nedeljkovićem, izašli su iz fabrike i u leto 1996. godine, i na ulicama Kragujevca započeli tromesečne demonstracije na koje su se nadovezali veliki građanski protesti zbog krađe glasova na lokalnim izborima. Ti događaji ostaće upamćeni kao deo talasa masovnih protesta koji su vodili do priznanja izborne krađe od strane režima Slobodana Miloševića.
Facebook Forum