Srbija je u 2021. godini, prema podacima Ministarstva odbrane, izvezla naoružanje u vrednosti od oko 500 miliona dolara. To je porast za 30 odsto u odnosu na 2020. kada je zabeležen iznos od 384,25 miliona dolara.
Srbija je najviše oružja u 2020. izvezla u Ujedinjene Arapske Emirate, 16 posto ukupnog izvoza, zatim Sjedinjene Američke Države 15 posto i Kipar oko 11 odsto. To pokazuju podaci Ministarstva trgovine, koje je nadležno za izdavanje dozvola za izvoz oružja.
Najtraženije i najprodavanije srpsko oružje je samohoodna haubica "Nora", zatim raketni sistem "Tamnava" i pešadijsko borbeno vozilo "Lazar".
"Prodajemo oružje da bismo bolje živeli, da bismo imali veće plate i penzije", poručio je 21. jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nekoliko dana ranije u Grčkoj se srušio ukrajinski avion koji je prevozio pošiljku srpskog oružja za Bangladeš. Tada je ponovo otvoreno pitanje ko posreduje u izvozu srpskog naoružanja i gde ono završava.
Veza Tešića i pošiljke za Bangladeš?
Nakon pada aviona sa pošiljkom srpskog oružja ponovo je u prvi plan izbilo ime Slobodana Tešića.
Tešić je pod američkim sankcijama od 2017, a devet njegovih saradnika je dodato 2019. Kao razlog je navedena nelegalna trgovina oružja sa više zemalja, kao i pružanje i davanje mita. Tešić se takođe nalazio na UN listi zabrane putovanja od 2003. do 2013. zbog kršenja sankcija UN na izvoz oružja u Liberiju.
Mediji su Tešića doveli u vezi sa privatnom beogradskom firmom "Valir" u čijem vlasništvu je bila pošiljka za Bangladeš od 11,5 tona školskih i osvetljavajućih granata za minobacače. Reč je o robi koja je kupljena od državne kompanije namenske industrije "Krušik".
RSE se telefonski obratio Tešiću u nameri da zatraži odgovore na pitanja da li ima veze sa firmom "Valir", kao i o prethodnim kritikama na račun njegovog poslovanja u trgovini oružjem. Tešić je, međutim, odbio razgovor.
Firma "Valir" osnovana je u decembru 2019, dve nedelje nakon što je američko ministarstvo finansija na spisak kompanija i pojedinaca kojima je uvelo sankcije zbog korupcije dodalo i "saradnike trgovca oružjem Slobodana Tešića".
Direktor te kompanije prema zvaničnim podacima je Mladen Bogdanović, a do juna 2020. godine na toj funkciji u kompaniji je bio Stefan Čupković.
Čupković jeste ili je bio zastupnik u još nekoliko preduzeća. Jedno od njih je Lusor, gde je bio direktor do 2021. godine.
Vlasnik te firme, koja je registrovana za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, je Khaled Hamed. Hameda, koji je 2016. godine dobio državljanstvo Srbije, istraživački mediji OCCRP i KRIK nazivali su partnerom Slobodana Tešića iz Jemena.
RSE nije uspeo da detektuje direktne ili indirektne veze između kompanije "Valir" i Slobodana Tešića, ili njegove veze sa Khaledom Hamedom ili Stefanom Čupkovićem.
Istraživačka mreža BIRN objavila je 8. avgusta da firme, povezane sa Tešićem, izvoze oružje u SAD, te je da on "zaobilazio" sankcije. Tešić i Pentagon nisu odgovorili novinarima na upite.
Poslovi sa kojima je Tešić povezivan
Bezbednosno informativna agencija Srbije (BIA) zaustavila je 2009. izvoz oružja iz Srbije u Libiju. Posrednik te isporuke bio je Tešić.
Prema Vikiliks dokumentima iz 2010. SAD su upozoravale na "ilegalne pokušaje Slobodana Tešića da proda oružje Jemenu".
Tešić je 2013. godine, u vreme dok se još nalazio pod sankcijama UN, bio na sastanku delegacija ministarstava odbrane Srbije i Libije koji je održan u Beogradu.
Slobodan Tešić je pominjan i u aferi "Krušik" iz 2019.
Prema dokumentima koje je novinarima dostavio Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz državne fabrike namenske industrije "Krušik", navodno je nekoliko privilegovanih kompanija i pojedinaca dobijalo povlašćene cene za kupovinu oružja. Među njima se pominje i ime Slobodana Tešića.
U dokumentima uzbunjivača iz Krušika, među privatnim firmama koje su po povlašćenim cenama kupovale oružje iz ove državne fabrike je i kompanija GIM. Ona se vezuje za Branka Stefanovića, oca ministra odbrane Srbije Nebojše Stefanovića. Stefanović je u to vreme bio ministar unutrašnjih poslova.
Ministar Stefanović je negirao te tvrdnje navodeći da se njegov otac nikada nije bavio trgovinom oružja.
Branko Stefanović je u međuvremenu preminuo.
Gde je završavalo oružje iz Srbije?
Jedno od pitanja koja se pokreću u vezi sa izvozom naoružanja iz Srbije je i gde ono završava.
Beogradu su stizala upozorenja međunarodnih organizacija da to oružje ponekad završava u rukama ekstremista i da se koristi za napade na civile.
Takođe se dešavalo da diplomatski odnosi Srbije sa pojedinim zemljama budu poljuljani zbog izvoza oružja.
Upozorenja UN zbog Mjanmara
Izvestilac UN za ljudska prava u Mjanmaru Tom Endrjuz (Tom Andrews) upozorio je 22. februara, da Rusija, Kina i Srbija, nastavljaju da hunti u Mjanmaru isporučuju oružje koje je od vojnog puča u toj zemlji korišćeno za napade na civile.
Vojna hunta Mjanmara, zemlje u jugoistočnoj Aziji, preuzela je vlast 1. februara 2021. godine zbacivši izabranu vladu Aung San Suu Kyi.
Takođe je u istraživanju Balkanske istraživačke mreže Srbije (BIRN) i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) navedeno da je Srbija izvezla rakete vredne 4,7 miliona evra Mjanmaru 2021. godine nakon puča.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije demantovalo je 23. februara navode specijalnog izvestioca UN. Navelo je da je Srbija u martu 2021. donela odluku da se ne vrše isporuke naoružanja Mjanmaru. Ministarstvo u saopštenju nije pomenulo istraživanje BIRN-a i CINS-a.
- Srbija demantuje navode o izvozu oružja u Mjanmar
- Srbija izvezla oružje vredno 4,7 miliona evra Mjanmaru nakon puča, tvrde istraživači
Zastavino oružje i kod militanata 'Islamske države'
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) identifikovala je u avgustu 2021. oružje srpske proizvodnje u video zapisima koje su objavile naoružane grupe koje deluju u afričkom regionu Sahel.
Reč je delu regiona Sahel, u zapadnoj Africi, koji se nalazi u pograničnom području između Malija, Nigera i Burkine Faso.
Oružje je završilo i kod pripadnika ogranka militantne "Islamske države" (IDIL).
Amnesty je identifikovao 12 slučajeva gde su borci u regionu Sahel nosili novije oružje srpske kompanije Zastava. AI nije mogao da ustanovi precizan lanac usmeravanja ovog oružja. Kako je navedeno ono je verovatno preusmeravano naoružanim grupama ili preko nedozvoljenih kanala ili zauzimanjem ratišta.
U Ministarstvu trgovine Srbije su tada za Novu izjavili da je krajnji korisnik oružja koje je 2020. izvezeno u Burkinu Faso bilo Ministarstvo odbrane te zemlje i Nacionalna služba bezbednosti predsednika.
Srpsko oružje u sukobima u Nagorno Karabahu?
Azerbejdžanske vlasti su u julu 2020. optužile Srbiju da je, preko teritorije Gruzije, Jermeniji isporučila minobacače i municiju. Vlasti u Bakuu su tvrdile da je to oružje korišćeno tokom sukoba koji je 12. jula izbio na azerbejdžansko-jermenskoj granici.
Tada je od Srbije zatraženo objašnjenje i da ispita ovaj slučaj.
U međuvremenu je Ministarstvo spoljnih poslova Gruzije demantovalo navodni tranzit oružja preko njihove teritorije.
Ministarstvo trgovine Srbije je saopštilo da je za izvoz oružja u Jermeniju od 2017. godine izdato 19 dozvola firmama "Vectura trans", "Partizan tech" i "Zastava oružje".
Vlasnik frime "Partizan tech" je Slobodan Tešić, dok se za "Vectura Trans" vodio kao vlasnik od marta do decembra 2017.
Tadašnji ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je 24. jula za RSE da je u 2020. godini Srbija odobrila dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju. Prema njegovim rečima, u pitanju je bila municija za puške i pištolje.
Zvaničnici u Beogradu su naveli da Jermenija nije pod sankcijama i da izvoz oružja nije bio protivzakonit.
Ali, prema Ljajićevim rečima, ubuduće se mora voditi računa da se ne naruše odnosi sa Azerbejdžanom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem septembra negirao da se u sukobu u spornom regionu Nagorno Karabah koristi oružje iz srpskih vojnih fabrika. On je rekao da i jedna i druga strana koriste municiju domaće proizvodnje koja je ranije kupljena.
"Mi smo samo i jednima i drugim prodavali municiju, jer je to bilo dozvoljeno i jer smo imali "end juzer" (krajnji korisnik) sertifikat. Ali topovi, tenkovi, bespilotne letelice i avioni - ništa to nije naše", rekao je Vučić novinarima.
Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.
Srpsko oružje i na ratištu u Ukrajini
Fotografija na kojoj se navodno vidi mina srpske proizvodnje u istočnoj Ukrajini pojavila se u jeku ruske invazije na tu zemlju početkom ove godine.
U martu je na ruskim portalima i društvenim mrežama objavljena fotografija vojnika takozvane "Donjecke Narodne Republike", koji u rukama drži neeksplodiranu minu.
RSE je utvrdio, prema oznakama na mini prikazanoj na fotografiji, da je ona proizvedena u trećem kvartalu 2016. godine.
Takve mine u svom vojnom proizvodi srpska državna fabrika oružja "Krušik".
Vlasti u Srbiji su tada saopštile da od 2014. do 2021. godine nije bilo izvoza NVO u Ukrajinu.
Ministarstvo trgovine je navelo za RSE da u istom periodu iz Srbije nije izvezeno oružje ni u bilo koju drugu zemlju, gde bi krajnji korisnik bila Ukrajina.
Zastavine puške kod sukobljenih strana u Jemenu?
Tokom 2018. uočeno je oružje proizvedeno u Srbiji na fotografijama pripadnika obe strane uključene u sukob u Jemenu. Reč je o puškama fabrike oružja Zastava iz Kragujevca u centralnoj Srbiji.
Te fotografije pojavile su se na društvenoj mreži Tviter. Njihovu autentičnost RSE nije mogao da potvrdi.
U Jemenu se sukobljavaju trupe etničke grupe Hutu, za koje se spekuliše da uživaju podršku Irana, i snage koje koje kontrolišu sever Jemena, sa glavnim gradom Sanom. Njih podržava susedna Saudijske Arabije.
Jemen, država na jugu Arapskog poluostrva je pod režimom sankcija Ujedinjenih nacija na uvoz oružja.
"Dozvole za izvoz u Jemen se ne izdaju", navelo je tada za RSE Ministarstvo trgovine Srbije nadležno za izdavanje dozvola za izvoz oružja.
Ministarstvo je dodalo da nema saznanja o tome da je oružje proizvedeno u Srbiji završilo u Jemenu.
Srpsko oružje i kod sirijskih pobunjenika
Novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) objavili su u maju 2017. da je tovar teških mitraljeza tipa "kojot" iz srpske državne fabrike u Kragujevcu završio do sirijskih pobunjenika.
Prethodno je prešao put preko bugarskog trgovca oružjem i kampa za obuku u Saudijskoj Arabiji.
U Siriji se građanski rat između režima i predstavnika opozicionih grupa vodi od 2011. godine.
Ministarstvo trgovine je potvrdilo navode BIRN-a i OCCRP-a da je kupac te robe bila jedna bugarska firma, ali da je krajnji korisnik Ministarstvo odbrane Kraljevine Sudijske Arabije.
Ministarstvo je tada za Betu navelo da ne postoji zabrana izvoza oružja u Saudijsku Arabiju i da smatra dovoljnom garancijom originalne sertifikate, uključujući i izjavu "da roba neće biti reeksportovana bez pisane saglasnosti" nadležnih organa Srbije.
Ministarstvo je takođe navelo da je u 2013. godini oduzeta jedna dozvola za izvoz u Saudijsku Arabiju, kao i da su odbijena četiri zahteva.
Oružje u zamenu protiv nezavisnosti Kosova?
Sredinom 2018. tadašnji šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli izneo je tvrdnju da Srbija prodaje ili poklanja oružje pojedinim državama kao diplomatsko sredstvo protiv nezavisnosti Kosova. Pacoli je rekao da je reč naročito o afričkim državama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je te tvrdnje rečima "mi ne poklanjamo oružje". Takođe je naveo da će Srbija da prodaje još više oružja gde god je to dozvoljeno. On se tada osvrnuo i na primedbe da je "srpska puška" viđena na pojedinim spornim područjima.
"A ja video američke puške svuda. Gde god se ratuje, vidim i američke puške, češku municiju, prodaje ko gde šta stigne", poručio je predsednik Srbije.
Bez odustajanja od prodaje oružja
I predsednik Srbije i Ministarstvo odbrane poručuju da će Srbija izvoziti oružje svakome ko je dozvoljeni krajni korisnik i u skladu sa domaćim i međunarodnim zakonima.
U srpskoj odbrambenoj industriji, prema Ministarstvu odbrane, zaposleno je oko 22.000 ljudi.
Facebook Forum