„Zastava oružje“ ima informacije da se mitraljez iz njene proizvodnje našao na sirijskom ratištu, ali to oružje nije bilo upućeno u Siriju već je određena količina legalno izvezena u Saudijsku Arabiju, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Milojko Brzaković, generalni direktor kragujevačke fabrike “Zastava oružje”.
Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN) i Projekat za istraživanje kriminala i korupcije (OCCRP) objavili su istraživanje o tome kako je, kako su naveli, tovar teških mitraljeza prešao put iz srpske državne fabrike u Kragujevcu, preko bugarskog trgovca oružjem i kampa za obuku u Saudijskoj Arabiji, do sirijskih pobunjenika.
“Mi smo za izvoz mitraljeza 'kojot' sklopili ugovor sa firmom BIEM iz Bugarske, a 'end-user' sertifikat, kojim se označava krajnji korisnik, bio je za Saudijsku Arabiju. Dobili smo izvoznu dozvolu od Vlade Srbije i oružje isporučili. Imamo informaciju da se nešto od tog oružja našlo na sirijskom tržištu, čak i prepravljeni komadi. Nije u fabričkom obliku, nego je taj naš mitraljez 'kojot' premontiran, na nekom postolju, dograđen da ne izgleda kao što je proizveden.”
Kako navode BIRN i OCCRP, mitraljez “kojot” (M02 Coyote), nedavno je primećen na fotografijama na društvenim mrežama boraca sa sirijskog ratišta, gde je posle pređenih 6.000 kilometara tokom 2015. i 2016. godine dospeo u posed Slobodne sirijske armije.
Miranda Patrucić, urednica u OCCRP-u, kaže za RSE da se slične stvari sa naoružanjem sa Balkana ka Saudijskoj Arabiji ponavljaju, a da je jedan od glavnih problema to što zemlje porekla često ne proveravaju da li postoji mogućnost da korisnik to oružje preusmeri dalje.
“Ako postoji ikakva sumnja da bi oružje moglo da završi negde drugo, a ne u zemlji koja je naznačena na 'end-user' sertifikatu, vlasti moraju da zaustave i ne odobre takvu isporuku. Srbija je 2013. bila izdala dozvolu za izvoz oružja Saudijskoj Arabiji ali je naknadno odlučila da je povuče. Zato što se smatralo da postoji velika verovatnoća da će to oružje završiti u Siriji”, kaže Patrucić.
Brzaković: Odgovornost je na krajnjem korisniku
Srbija tek od 2015. ponovo izvozi oružje Saudijskoj Arabiji, a put “kojota” iz Kragujevca koji pominju BIRN i OCCRP podudara se, kako se navodi, sa saznanjima iz njihovog prethodnog istraživanja u kom je otkrivena centralna uloga Saudijske Arabije u snabdevanju sirijskih pobunjenika oružjem iz bivšeg istočnog bloka.
Milojko Brzaković, prvi čovek firme “Zastava oružje”, decidno za RSE tvrdi da od strane Srbije nema ni govora o kršenju pravila.
“Sertifikat o krajnjem korisniku odobravaju Ujedinjene nacije, a na osnovu tog dokumenta Vladi Srbije podnosi se zahtev za izvoz. Tek nakon dobijene izvozne dozvole mi možemo da sklopimo ugovore i počnemo sa isporukom naših proizvoda. U tom trenutku prestaje svaka odgovornost nas kao fabrike i države Srbije. Odgovornost je na krajnjem korisniku gde će to oružje završiti. Mi posle toga to ne možemo da kontrolišemo”, napominje Brzaković.
U izveštajima pomenutih istraživačkih organizacija navodi se da je bugarska kompanija BIEM 2015. od “Zastava oružja” naručila veliku količinu naoružanja vrednu 2,75 miliona evra, i navode da bi ta cifra odgovarala vrednosti nešto više od 200 teških kragujevačkih mitraljeza “kojot”, jer pojedini trgovci naružanjem procenjuju da mu je cena po komadu oko 12.000 evra.
“Čini se da je verovatno svih 205 mitraljeza prodatih Rijadu, iako je za bilo kakav dalji izvoz bilo potrebno odobrenje Srbije, u Siriju ilegalno preusmerila Saudijska Arabija, koja se za svoju upotrebu inače oslanja na moderno, zapadno oružje“, pišu BIRN i OCCRP.
U izveštaju ovih istraživačkih organizacija navodi se i utisak da balkanske vlade “žmure na unosnu trgovinu ka Saudijskoj Arabiji”.
“Čitav problem je u tome što svi znaju da to oružje završava u Siriji. Vojska Saudijske Arabije ne koristi oružje sa Balkana ili, na primer oružje ruske proizvodnje. Ono ima drugu namenu. Naše istraživanje je pokazalo da je mitraljez 'kojot' pokazan vojnicima Slobodne sirijske armije u trening kampu u Saudijskoj Arabiji. Posle toga to oružje završilo je u Siriji”, kaže Miranda Patrucić.
Važnu ulogu u isporukama oružja ka Saudijskoj Arabiji igra bugarska firma BIEM koja je, kako navode BIRN i OCCRP, u većinskom vlasništvu Petra Mandžukova, bivšeg suvlasnika fudbalskog kluba CSKA Sofija, danas vodećeg bugarskog tajkuna koji se bavi građevinarstvom, medijima i proizvodnjom vina. BIEM je u pisanoj izjavi upućenoj istraživačima naveo da kompanija strogo poštuje bugarske i međunarodne zakone.
BIRN i OCCRP tvrde da je putevima koje su istražile ove organizacije iz nekoliko balkanskih država, kao i iz Češke i Slovačke, na Bliski Istok prebačeno oružje vredno 1.2 milijarde evra i da je sve finansirano sredstvima Saudijske Arabije.
Da ne bi bilo sumnji u ilegalne radnje, zaključuje Miranda Patrucić iz OCCRP-a, najjednostavnije je da se svaka država pridržava propisa Ujedinjenih nacija:
“Da izvezeno oružje stvarno ostane u zemlji kojoj je prodato. Kada bi se, na primer, Srbija držala zaključaka koje je donela 2013. onda ga danas ne bi izvozila u Saudijsku Arabiju. Druga je stvar što je to vrlo profitabilan biznis i naravno da se svi takmiče ko će kupiti više oružja i poslati u Siriju.”
Ministarstvo: Izvoz oružja u Saudijsku Arabiju nije zabranjen
Ministarstvo trgovine i turizma Srbije je povodom navoda o oružju iz Srbije koje je završilo kod sirijskih pobunjenika, navelo da ne postoji zabrana izvoza oružja u Saudijsku Arabiju i da Ministarstvo smatra dovoljnom garancijom originalne sertifikata krajnjeg korisnika koje su izdali i overili ovlašćeni organi te zemlje, uključujući i izjavu "da roba neće biti reeksportovana bez pisane saglasnosti" nadležnih organa Srbije.
U Ministarstvu trgovine i turizma za agenciju Beta navode da dozvole za izvoz oružja izdaju u skladu sa zakonom, a po dobijanju saglasnosti Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije.
U pisanim odgovorima na pitanja agencije Beta Ministarstvo je navelo da je u 2013. godini oduzeta jedna dozvola za izvoz u Saudijsku Arabiju i to na osnovu naknadnih bezbednosnih informacija i saznanja, a odbijena su četiri zahteva, takođe na osnovu bezbednosnih informacija.
"Izvoz u Kraljevinu Saudijsku Arabiju nije zabranjen niti jednim zvaničnim aktom Saveta bezbednost UN, organa Evropske unije niti bilo koje druge međunarodne organizacije. Najveći broj zemalja EU (Nemačka, Francuska, Italija), kao i SAD izvoze naoružanje i vojnu opremu u ovu zemlju u značajnim količinama i vrednostima", rekli su u Ministarstvu.
Oni su dodali da je u 2015. godini izdato ukupno 39 dozvola za izvoz u Saudijsku Arabiju, kao i da su sve dozvole izdate za istog krajnjeg korisnika - Ministarstvo odbrane te zemlje, i "na osnovu originalnih sertifikata krajnjeg korisnika izdatih i overenih od strane ovlašćenog organa te zemlje u koje je bila uključena i izjava 'da roba neće biti reeksportovana bez pisane saglasnosti nadležnih organa Republike Srbije'".
Kada je reč o izvozu mitraljeza "Kojot" 12,7x108 mm u Saudijsku Arabiju, oni navode da je u 2015. godini izdata jedna dozvola za izvoz te robe privrednom društvu "Zastava oružje" Kragujevac za izvoz 550 komada tog oružja, od čega je realizovan izvoz 205 komada (150 komada u 2015. godini i 55 komada u 2016. godini).
U Ministarstvu su potvrdili navode BIRN-a i OCCRP-a da je kupac te robe bila bugarska firma BIEM, ističući da je "krajnji korisnik Ministarstvo odbrane Kraljevine Sudijske Arabije".
"O izvršenim isporukama dostavlja se overeni sertifikat kojim se takva isporuka potvrđuje od strane krajnjeg korisnika robe-Ministarstva odbrane Kraljevine Saudijske Arabije. Taj sertifikat, uz ranije priloženu izjavu da roba neće biti reeksportovana bez saglasnosti Republike Srbije predstavlja dovoljnu garanciju", objasnili su u nadležnom ministarstvu.
Na pitanje kako misle da u budućnosti spreče eventualne zloupotrebe u izvozu oružja, nadležni navode da "Ministarstvo, pored pomenutih zahteva vezanih za potvrdu o prijemu robe i proveru sertifikata krajnjeg korisnika, nema zakonskih nadležnost za preduzimanje drugih mera na planu sprečavanja zloupotreba u trgovini i preusmeravanju oružja na druge neprijavljene destinacije".
Fabrike oružja u Srbiji mahom tvrde da rade apsolutno po zakonu i procedurama. Kragujevačka fabrika “Zastava oružje” ima ugovorenu proizvodnju za 2017. i 2018. godinu. Vojno naoružanje, pod okriljem Ujedinjenih nacija, prodaje na Bliskom Istoku, u Africi i Aziji.
“To su specifični proizvodi koji su pod posebnom kontrolom države Srbije. Nikada se nije dogodilo da dobijemo saglasnost za izvoz oružja, recimo, zemljama koje su pod sankcijama Ujedinjenih nacija. Mi ne možemo da izvezemo nijedan rezervni deo, a kamo li oružje, bez “end-user” sertifikata jer mora da se zna ko je krajnji korisnik,” zaključio je u izjavi za RSE Milojko Brzaković, direktor “Zastava oružja”.
Osim vojnog, kragujevačka fabrika uspešno izvozi i lovačko i sportsko oružje koje je već decenijama popularno i veoma traženo u celoj Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Australiji.
Facebook Forum