Srbija će za sirijski grad Alepo iz Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu poslati ćebad i lekove. To je potvrdio premijer Srbije Aleksandar Vučić uz opasku da ne vidi išta sporno u tome. Prethodno je RSE objavio nezvanična saznanja da bi Vlada Srbije u četvrtak trebalo da razmatra hoće li se priključiti inicijativi koju predvodi Rusija o slanju humanitarne pomoći u Alepo. Ova vest stiže u momentu zategnutih odnosa između Sjedinjenih Država i partnera sa Rusijom zbog ruskih vazdušnih akcija u Alepu.
"Ne šaljemo oružje, šaljemo ćebad. Ko god nam bude tražio da mu pošaljemo ćebad, poslaćemo. Ne razumem kakva se sad to velika politička priča pravi oko ćebadi i lekova, brašna i šećera. Tražite i poslaćemo vam. Poslaćemo bilo kome na svetu. Nikakav problem sa tim nemamo, da pomognemo gladnom narodu", poručio je Vučić.
U najavama ove kampanje ruska strana je navodila da će humanitarna misija biti neutralna. Ne dovodeći u pitanje humanitarni aspekt preduzete akcije sa ciljem pružanja neophodne pomoći unesrećenima u Siriji, ostaje nepoznato kome će pomoć, o kojoj govori premijer Srbije, biti konkretno namenjena. Da li i civilima u delovima Alepa pod kontrolom opozicionih snaga ili oblastima koje kontrolišu snage režima sirijskog predsednika Bašara al Asada? Samim tim aktuelno ostaje i pitanje zbog čega se ovim potezom, praktično, jedno humanitarno pitanje pretvara u političko.
Naime, Al Asad uživa podršku Rusije – dok nasuprot tome njegovo povlačenje traži Zapad.
General u penziji nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i dugogodišnji politički savetnik crnogorskih vlasti, Blagoje Grahovac, kaže za RSE da je reč o okolnostima u kojima bi bilo kakvo svrstavanje uz Rusiju, na ovakav način, predstavljalo rizičan i nerazuman čin.
"Zašto Srbija ulazi u sve to kad već ne mogu mnogo krupniji međunarodni faktori da razriješe problem. Države koje vode nepredvidljivu politiku ta činjenica uvodi u problem. Nakon nepredvidiljive politike problem je sticanje povjerenja. Tako nešto ne doprinosi povećanju povjerenja, već sumnjičavosti", objašnjava Blagoje Grahovac.
Svojim priključivanjem Srbija, koja je otvorila prva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom i sa kojom bi, shodno tome, trebalo da usklađuje svoju spoljnu politiku, pridružuje se Belorusiji, Jermeniji, Kini, Azerbejdžanu i Indiji.
To, uz aktuelno inteziviranje saradnje sa Rusijom i održavanje zajedničkih vojnih vežbi, ponovo problematizuje njenu deklarativnu opredeljenost za evropske integracije – što je, inače, zvanična politika Vlade Srbije.
Erik Gordi, stručnjak za Balkan sa Univerzitetskog koledža u Londonu, ovo svojevrsno talasanje vidi kao potencijali okidač za to da EU počne upornije da potencira pitanja za koja je do sada Srbiji gledala kroz prste.
"Od toga što se Srbija nije priključila sankcijama Rusiji koje su uvedene kada se desio napad na Ukrajinu, do referenduma u Bosni. Sada ima još jedno pitanje.... Jednog dana će doći ozbiljan pritisak, ako Srbija stvarno hoće da se učlani u Evropsku uniju, da mora da usaglasi svoju politiku sa politikom EU", smatra ovaj britanski stručnjak.
Lokalni mediji u Srbiji preneli su i informaciju da će pomoć Alepu dostavljati dva ruska aviona koji će, za sada nepoznatog datuma, poleteti ka Siriji sa niškog aerodroma "Konstantin Veliki". To bi mogla biti dodatna otežavajuća okolnost, upozorava Blagoje Grahovac, jer stavlja pod lupu Rusko-srpski centar u Nišu koji deo međunarodne javnosti tumači kao širenje ruskog uticaja Srbiji i regionu.
"Taj centar u Nišu još nije definitivno vidljiv, kako međunarodnoj zajednici tako i građanima Srbije. Možda je vidljiv nekome unutar Srbije po određenim krugovima. Ali sve ono što nije vidljivo – to djeluje problematično. Samim tim što ruskim avionima se to doprema – eto još dodatnog problema za nepovjerenje ili smanjeno povjerenje u institucije Srbije", podvlači Grahovac.
Srbija na vagi ili suprotan efekat
U kontekstu zategnutih odnosa SAD-a i Rusije, iza kojih je ostalo nekoliko propalih polušaja usaglašavanja zajedničke pozicije u vezi sa sirijskom konfliktom, Srbija hoda po tankoj žici. Mišljenje je to Borivoja Erdeljana, komentatora i dugogodišnjeg izveštača sa Bliskog Istoka.
"To je samo još jedna potvrda da Srbija na vagi pokušava da bude i na jednom i na drugom tasu koliko može. Ali, to ne može do kraja da se razume, a vrlo često ispadne i suprotan efekat. Posledice će otežavati diplomatsko-politički hod Srbije onako kako ga ona zamišlja", objašnjava Erdeljan.
Erik Gordi zaključuje da je učešće Srbije u ovakvoj akciji simboličnog značaja, imajući u vidu njenu veličinu i uticaj. Međutim, on podvlači i da bi se moglo ispostaviti da je reč o jeftinoj igri Rusije koja bi Srbiju mogla skupo koštati.
"Ta igra dolazi sa rizikom. Srbija sebi ne može da priušti da bude na suprotnoj strani od Evropske unije u Siriji. Pogotovo što Srbija u Siriji ne brani nikakve interese. Ne može dobiti ništa od odluke da se priključi projektu sa Rusijom, ali može puno izgubiti", zaključuje Gordi.
Facebook Forum