Razgovor Tomislava Nikolića s osobnim savjetnikom.
- Zdravstvuj, Vilijamuška!
- Mnome, dijer Tomas, ničim ne razumjelo.
- Kažem: Helou, Bile! Jel sad razumeš?
- Mnome ne razumjelo na kojih jezika tebe spikalo.
- Na svim jezicima. Ko što se i očekuje od jednog predsednika.
- Čime tebe budeš predsjednika? Demokratskih Srbijama ili Savezom esperanata?
- Napredne Srbije, Bile, napredne. Video si da narod više neće demokrate.
- Mnome pitalo kojih đavolom tebe malo-malo spikalo ruskih a malo-malo normalnih jezikima?
- Baš sam stigo iz Moskve, pa mi ostalo u uvu. Mnogo lep ruski...
- A kojih đavolom tebe tražilo u Moskvama?
- Nisam tražio nikakvog đavola, već razumevanje i podršku.
- Zar tobom ne budeš dosta razumijevalo od američkih i europskih partnerom?
- Nemoj da si ljubomoran. Ti bi ko razuman čovek trebo da razumeš specifičnu poziciju Srbije. Ne možemo mi tek tako da okrenemo leđa Rusima.
- Mnome ne tražilo da tebe okreneš leđima. Mnome samo imalo čudo oko tvojih govorima.
- Jesam to ja nešto krivo reko?
- Ma Bogom sačuvaš... Tebe samo lupalo glupostima oko nezavisnih državom. Onda mojih šefova mnome ribalo da čime ja tobom savjetovalo.
- Nemaš ti, Bile, šefova sem mene. Formalno sam ja tvoj šef, a ti moj savetnik.
- Tebe, dijer Tomas, izgledaš popilo mnogih votkom?
- Nisam ni lizno. Samo ono što se mora po protokolu.
- Onda opijanilo protokolarnih lizanjima, pa sada pričalo glupih vicovima.
- Nemoj tako, Bile...
- Tebe, ako mnome nećem, ne budeš ni šefom od Vučićima. Tebe držalo na znanjima da kako napravilo Naprednih strankama, tako napravilo i Naprednijih. Pa tebe vidjelo kolikim vladalo.
- Ej, nemoj da se vataš za svaku reč. Ti znaš koliko ja tebe cenim. Isto tako znaš da nije red da te zovem „šefe“. Ipak sam ja predsednik...
- A kakvih redovima budeš lupalo o Abhazijama i Južnih Osetijama?!
- A to... Pa nisam ja ništa loše reko.
- Kojih tebe budeš faktorima, dijer Tomas, da njega priznaš kao nezavisnih državom? Šta tebe mislilo: budeš Ujedinjenih nacijom?
- Mnome isključivim priznavalo cjelovitih Džordžijama.
- Pa i mi priznajemo celovitu Gruziju ili kako se to sad zove – Georginu, Georgiju... Ali nije to razlog da se ne razgovara o priznanju Abhazije i Južne Osetije.
- Tebe najboljim govorilo ako držalo jezikima iza zubom.
- Nije fer, Bile. Nama ne bi pustili ni da raspravljamo o tome, a vi ste mrtvi-ladni priznali Kosovo.
- Nama istim takvim priznalo i Srbijama.
- Nemoj tako, Bile. Nije to isto.
- Kako ne budeš istim?! Pa tebe ličnim pjevalo „Kosovo je srcom Srbije“.
- Pa ako ste rešili da nam vadite srce, mogli ste da pošaljete kardiologe, a ne NATO.
- Dijer Tomas, pustiš pričama. Kako reklo vaših naroda: „Šta budeš, budeš!“
- Misliš: „Šta je bilo, bilo je“? E pa još će da vidimo šta je bilo, šta će da bude i šta ima biti.
- Mnome ne razumjelo najboljim tih vaših glagolama budeš ili ne budeš. Mnome jedinim zanimalo da svega budeš kakvim dogovoriš.
- Pa dobro, dogovorili smo se. Vi ćete na Kosovo da gledate kao na pitanje vaše spoljne politike, a mi kao na naš unutrašnji problem.
- Njome ničega ne rješavalo?
- A čime, bre, da ga rešimo?! Samo pustite da ga držimo svojim problemom, pa makar ga nikad ne rešili.
- Okej, Tomas. Mnome ne bavilo tvojih problemama, a tebe ne bavilo naših.
- Dogovoreno.
- Tebe više ničim ne lupalo glupostima kao onih o Vukovarima? Josipovićem mnogih objesilo nosom, a mnome ne željelo napetih odnosom u regijama.
- Ali ja sam to sa Vukovarom demantovo. Jesam lepo reko da nisam isti sad ko što sam bio pre deset godina, ko što ću i za deset godina da budem druga pesma...
- Kojih pjesmama? „Srbija je srcom Kosova“?
- Nemoj da mi sipaš so na ranu, molim te.
- Pa ne mogu stalno da se posipam pepelom!
- Dobro slušalo, Tomas: mnome htjelo da Josipovićem budeš na tvojih inauguracijama!
- I ja bih hteo... Pa jesam ga lepo pozvo?!
- A šta ako njome ne htjedneš došlo?
- Pojma nemam. Idi pa ga pitaj.
- Mnome ne imalo vremenom za gubljenjem po Zagrebima prije tvojih inauguracijama.
- Onda otiđi posle.
- Poslije čime?
- Posle svega. Kad se Josipović vrati s inauguracije.
- Zdravstvuj, Vilijamuška!
- Mnome, dijer Tomas, ničim ne razumjelo.
- Kažem: Helou, Bile! Jel sad razumeš?
- Mnome ne razumjelo na kojih jezika tebe spikalo.
- Na svim jezicima. Ko što se i očekuje od jednog predsednika.
- Čime tebe budeš predsjednika? Demokratskih Srbijama ili Savezom esperanata?
- Napredne Srbije, Bile, napredne. Video si da narod više neće demokrate.
- Mnome pitalo kojih đavolom tebe malo-malo spikalo ruskih a malo-malo normalnih jezikima?
- Baš sam stigo iz Moskve, pa mi ostalo u uvu. Mnogo lep ruski...
- A kojih đavolom tebe tražilo u Moskvama?
- Nisam tražio nikakvog đavola, već razumevanje i podršku.
- Zar tobom ne budeš dosta razumijevalo od američkih i europskih partnerom?
- Nemoj da si ljubomoran. Ti bi ko razuman čovek trebo da razumeš specifičnu poziciju Srbije. Ne možemo mi tek tako da okrenemo leđa Rusima.
- Mnome ne tražilo da tebe okreneš leđima. Mnome samo imalo čudo oko tvojih govorima.
- Jesam to ja nešto krivo reko?
- Ma Bogom sačuvaš... Tebe samo lupalo glupostima oko nezavisnih državom. Onda mojih šefova mnome ribalo da čime ja tobom savjetovalo.
- Nemaš ti, Bile, šefova sem mene. Formalno sam ja tvoj šef, a ti moj savetnik.
- Tebe, dijer Tomas, izgledaš popilo mnogih votkom?
- Nisam ni lizno. Samo ono što se mora po protokolu.
- Onda opijanilo protokolarnih lizanjima, pa sada pričalo glupih vicovima.
- Nemoj tako, Bile...
- Tebe, ako mnome nećem, ne budeš ni šefom od Vučićima. Tebe držalo na znanjima da kako napravilo Naprednih strankama, tako napravilo i Naprednijih. Pa tebe vidjelo kolikim vladalo.
- Ej, nemoj da se vataš za svaku reč. Ti znaš koliko ja tebe cenim. Isto tako znaš da nije red da te zovem „šefe“. Ipak sam ja predsednik...
- A kakvih redovima budeš lupalo o Abhazijama i Južnih Osetijama?!
- A to... Pa nisam ja ništa loše reko.
- Kojih tebe budeš faktorima, dijer Tomas, da njega priznaš kao nezavisnih državom? Šta tebe mislilo: budeš Ujedinjenih nacijom?
Tomislav Nikolić
- Pa nisam ja nikoga prizno. Ja sam samo reko da o nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije može da se razgovara u našoj skupštini i ništa više. A kome smeta da se razgovara? Ko što razgovaramo o ceni kukuruza, možemo i o Abhaziji i Južnoj Osetiji... Sem ako ti nisi nešto specijalno osetljiv na Osetiju.- Mnome isključivim priznavalo cjelovitih Džordžijama.
- Pa i mi priznajemo celovitu Gruziju ili kako se to sad zove – Georginu, Georgiju... Ali nije to razlog da se ne razgovara o priznanju Abhazije i Južne Osetije.
- Tebe najboljim govorilo ako držalo jezikima iza zubom.
- Nije fer, Bile. Nama ne bi pustili ni da raspravljamo o tome, a vi ste mrtvi-ladni priznali Kosovo.
- Nama istim takvim priznalo i Srbijama.
- Nemoj tako, Bile. Nije to isto.
- Kako ne budeš istim?! Pa tebe ličnim pjevalo „Kosovo je srcom Srbije“.
- Pa ako ste rešili da nam vadite srce, mogli ste da pošaljete kardiologe, a ne NATO.
- Dijer Tomas, pustiš pričama. Kako reklo vaših naroda: „Šta budeš, budeš!“
- Misliš: „Šta je bilo, bilo je“? E pa još će da vidimo šta je bilo, šta će da bude i šta ima biti.
- Mnome ne razumjelo najboljim tih vaših glagolama budeš ili ne budeš. Mnome jedinim zanimalo da svega budeš kakvim dogovoriš.
- Pa dobro, dogovorili smo se. Vi ćete na Kosovo da gledate kao na pitanje vaše spoljne politike, a mi kao na naš unutrašnji problem.
- Njome ničega ne rješavalo?
- A čime, bre, da ga rešimo?! Samo pustite da ga držimo svojim problemom, pa makar ga nikad ne rešili.
- Okej, Tomas. Mnome ne bavilo tvojih problemama, a tebe ne bavilo naših.
- Dogovoreno.
- Tebe više ničim ne lupalo glupostima kao onih o Vukovarima? Josipovićem mnogih objesilo nosom, a mnome ne željelo napetih odnosom u regijama.
- Ali ja sam to sa Vukovarom demantovo. Jesam lepo reko da nisam isti sad ko što sam bio pre deset godina, ko što ću i za deset godina da budem druga pesma...
- Kojih pjesmama? „Srbija je srcom Kosova“?
- Nemoj da mi sipaš so na ranu, molim te.
Ivo Josipović
- A zašto tebe sipalo soljom po Hrvatskama?- Pa ne mogu stalno da se posipam pepelom!
- Dobro slušalo, Tomas: mnome htjelo da Josipovićem budeš na tvojih inauguracijama!
- I ja bih hteo... Pa jesam ga lepo pozvo?!
- A šta ako njome ne htjedneš došlo?
- Pojma nemam. Idi pa ga pitaj.
- Mnome ne imalo vremenom za gubljenjem po Zagrebima prije tvojih inauguracijama.
- Onda otiđi posle.
- Poslije čime?
- Posle svega. Kad se Josipović vrati s inauguracije.