Tomislav Nikolić preuzeo dužnost predsednika

Zakletvom koju je položio pred novim sazivom Skupštine Srbije, u kojoj su poslanici njegove Srpske napredne stranke većina, Tomislav Nikolić otpočeo je svoj petogodišnji predsednički mandat. Ovom događaju prisustvovali su raniji predsednici, među njima i Boris Tadić, kao i članovi odlazeće Vlade Srbije.

Pred njima Nikolić je govorio o privatizaciji sa elementima pljačke, zatim o spornoj reformi pravosuđa, te blokadi medija. Prvi put nakon izbora tako su sprotnosti između predsednika i onih koji pokušavaju da formiraju novu Vladu jasno pokazane.

Dvanest godina nakon pada Miloševićeve diktature čiji je deo bio u Skupštini, čije je zauzimanje označilo pad u krvi ogrezlog poretka, stigao je kao pobednik.



Kao da je nešto kasnije i sam Nikolić pozvao na stavljanje prošlosti u drugi plan.

„Ja sam danas postao predsednik Republike. Od danas pa nadalje gledajte kako se ponašam i kritikujte me ako ne činim nešto dobro za Srbiju“, rekao je novinarima.

Od 2008. godine, kada se odrekao haškog optuženika Vojislava Šešelja, Nikolić gradi novo lice obećavajući Srbiju kao „kuću sa dvoja vrata – i Evropska unija i Rusija“. U skupštinskoj sali pozdravio se sa liderima vlasti i opozicije, još jednom se rukovao sa Borisom Tadićem. U svojstvu bivših predsednika tu su i Vojislav Koštunica, onaj koji je pobedio Miloševića, a danas je tvrdi nacionalista, i Milan Milutinović, onaj koga je Hag oslobodio optužbi.


Intoniranjem himne u Parlamentu stavljena je tačka na zakletvu kojom se Nikolić, poput svog prethodnika, obavezao i na posebno sporni deo: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo“, stoji u predsedničkoj zakletvi.

Vlasti i opoziciji potom se obratio u kratkom govoru iz kog izdvajamo:

„Srbija je zemlja koju razara opšta kriza. Dokaz za to je svakodnevni život građana. Neodgovorno i neznalački sprovedena privatizacija sa mnogim oblicima pljačke narodne imovine a kao posledicu imamo nezaposlenost i siromaštvo. Mediji su stavljeni pod kontrolu i u vlasništvu su političke elite. Rezultat – politički progon konkurencije. Čak je reforma pravosuđa sprovedena u skladu sa partijskim interesima i nalozima. Posledica je sunovrat pravde i pravičnosti u našoj državi“.

Nakon ovog govora izgrlio je unuke, pa prešao u drugu salu, gde su ga čekali novinari kojima je dobrim delom bio uskraćen ton na ekranima sa kojih je prenošena ceremonija.

„Žao mi je što niste čuli ton“, kazao im je Nikolić i dodao „da pretpostavimo da je tehnička greška“.

Naveo je još i da da će i nova Vlada Srbije biti formirana do početka naredne nedelje, te da je će biti potpuno spreman da mandat poveri onome ko dokaže da ima parlamentarnu većinu.

Loš imidž

Pojasnio je da će hrvatskog kolegu Ivu Josipovića sigurno pozvati na inauguraciju 11. juna. O odnosima sa Josipovićem kaže:

„Što se mene tiče ta komunikacija će biti potpuno jasna otvorena i veoma poželjna“.

Uopšte u odnosu na region obećava da će Srbija imati dobre odnose sa svim susedima. Takođe kaže da neće biti ni kočnica za dijalog sa Prištinom.

„Razgovori mogu odmah da budu nastavljeni. Ja ću da odmah u ponedeljak da ponudim konsenzus političkih stranaka na temu rešavanja problema koje imamo na Kosovu i Metohiji. Ono što budem saznao u Briselu prvi put zvanično sigurno ću podeliti sa građanima Srbije. Koliko god to teško bilo. Makar to bilo suprotstavljeno i mojim gledištima i shvatanjima. To što će da se desi na Kosovu i Metohiji nije u rukama jednog političara, jedne političke stranke. To je u rukama svih građana Srbije. Kako god da mi političari odlučimo, to će svakako građani Srbije morati da reše na referendumu“, istakao je Nikolić.

Stabilan region obećava onaj koji se baš u regionu redovno vezuje za ideologiju i politiku koja je za sobom ostavila krvave tragove. Stoga je Nikolićeva pobeda tema koja se drugu sedmicu analizira u okruženju, ali i u zemlji, gde pisac Vladimir Aresenijević ocenjuje da je posredi posledica kontinuiranog izneveravanja principa i ideala kojih je Demokratska stranka trebalo da se drži.

„Mislim da je vrlo teško da Tomislav Nikolić ispuni ono što ja lično smatram prioritetima za zemlju poput Srbije. Tako da u tom smislu sumnjam da on može biti moj predsednik kao čovek koji bi uzvratio na ono što su moja očekivanja. Ali sa druge strane to nije bio ni kandidat za koga sam ja pre izvesnog broja godina zapravo sa priličnom količinom entuzijazma glasao“, kazao je Arsenijević.

Na čelu Srbije je čovek slabog ili nikakvog diplomatskog iskustva, kao i sa jako lošim imidžom u regionu. Sociolog Dušan Bogdanović navodi da se takvog utiska Niklić neće lako osloboditi.

„Susedi su mesto gde počinje spoljna politika svake zemlje, a diplomatija je zanat koji se uči u odgovorajućim školama. Čitaju se knjige, govore se strani jezici, savladava se veština tolerantnog ophođenja sa ljudima i drugim državama. To se ne uči u rovovima oko Vukovara, u Antinu ili Hrtkovcima. A ja se plašim da će performansu Tomislava Nikolića kao predsednika Srbije još dugo vremena, dok ne uradi nešto dramatično drugo i suprotno tome što je radio ranije, pratiti upravo ta senka“, ocenjuje Bogdanović.