Nikolić: Abhazija i Južna Osetija mogu biti nezavisne, Kosovo - ne

Zamenik ministra spoljnih poslova Gruzije Nino Kalandadze izrazio je u ponedeljak nadu, da će pitanje eventualnog priznanja separatističkih gruzijskih oblasti Abhazije i Južne Osetije od strane Srbije - biti razjašnjeno kroz bilateralne razgovore Tbilisija i Beograda. Novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u subotu u intervjuu “Glasu Rusije”, odbacio bilo kakvu sličnost između zahteva Kosova za nezavisnošću i iste težnje Abhazije i Južne Osetije. “Abhazija i Južna Osetija mogu da budu nezavisne, a Kosovo i Metohija – ne”, kazao je Nikolić.

Kalandadze je poručio da su Gruzija kao i Srbi izabrali su evropski put, “oni žele članstvo u EU. Svakome je jasno da EU jasno priznaje teritorijalni integritet Gruzije i gruzijske granice u okviru međunarodnog zakona. Shodno tome, u nacionalnom interesu Srbije je da sledi međunarodne standarde".

Prenosimo ceo intervju sa Nikolićem sa sajta “Peščanika”.

Aleksej Nariškin: Gospodine predsedniče, hvala vam što ste našli vremena i odazvali se našem pozivu za intervju. Koristim ovu priliku da vam u ime naše radio stanice čestitam stupanje na novu dužnost. Prvo što hoću da vas pitam je kako ste se odlučili na to da vaša prva poseta inostranstvu bude učinjena baš Rusiji i zašto baš u vreme kongresa partije Jedinstvena Rusija?

Tomislav Nikolić: U okvirima već dogovorene saradnje između Srpske napredne stranke i partije Jedinstvena Rusija, ova moja poseta Moskvi je bila dogovorena ranije. U međuvremenu su bili objavljeni i završeni izbori za predsednika Srbije na kojima sam ja pobedio. No želeo sam da svoju poslednju partijsku dužnost ispunim tako što ću se odazvati pozivu partije Jedinstvena Rusija da prisustvujem njihovom kongresu. I tako sam stigao ovamo. To je bilo moguće jer ja još uvek nisam položio zakletvu i za sada sam još uvek samo izabrani predsednik.

Aleksej Nariškin: Recite nam molim vas šta očekujete od današnjih susreta? Da li već možete da naslutite nekakve dogovore o budućoj saradnji?

Tomislav Nikolić: Danas ću se sresti sa samim vrhom rukovodstva Ruske Federacije. Biće to početak mojih budućih formalnih susreta i razgovora. Biće to prvi korak ka početku formalnih pregovora nakon moje inauguracije. Nadam se da će to biti uvod u sasvim nove odnose između Rusije i Srbije.

Aleksej Nariškin: Naše slušaoce između ostalog interesuje i to kakvi su planovi novoizabranog predsednika Srbije u vezi odnosa sa Evropskom unijom?

Tomislav Nikolić: Ja sam u svojoj predizbornoj kampanji bio sasvim jasan. Srbija će činiti sve što može da čini jedna suverena država da bi bila punopravni član Evropske unije. Mi smo se ustavom obavezali da poštujemo evropske vrednosti, da evropsko zakonodavstvo bude iznad našeg i mi imamo odluku Skupštine da Srbija učini sve što je u njenim mogućnostima da uđe u Evropsku uniju. Ali ja sam tokom predizborne kampanje građanima Srbije sasvim jasno rekao i sledeće: ako bi postojao uslov Evropske unije da se odreknemo Kosova i Metohije, ja taj uslov ne bih prihvatio. I to bi bio prestanak pregovora s Evropskom unijom.

Aleksej Nariškin: Pomenuli ste Kosovo. Kakvi su planovi u vezi toga? Kakav razvoj događaja očekujete?

Tomislav Nikolić: Pa biće pregovora na dosta visokom nivou. Ja sam tražio da pregovarač bude ili predsednik vlade, ili da za to ovlaste mene kao predsednika republike. Tamo je situacija veoma teška. Svi visoki predstavnici međunarodnih organizacija koje su tamo prisutne – sve vojne i građanske organizacije i predstavnici UN – svi su oni za to da Kosovo bude nezavisno. Sve glavne države Evropske unije su takođe priznale Kosovo kao nezavisnu republiku i mi ćemo tu imati tešku borbu. Institucije iz Prištine su, isključujući četiri opštine na severu, preuzele na sebe upravljanje Kosovom i Metohijom. Veliki deo teritorije Kosova i Metohije na kojoj u brojnim enklavama žive Srbi, nalazi se pod punom upravom albanskih institucija. Na svu sreću, danas su tamo prisutni i predstavnici Ujedinjenih nacija i oni u određenom smislu brinu o bezbednosti Srba koji tamo žive. Albanci traže da se prošire i na severno Kosovo, ali Srbija to ne može da im dozvoli.

Aleksej Nariškin: Mi sada govorimo o priznavanju tih od sveta delimično nepriznatih i delimično pak priznatih republika. Vi znate za problem Abhazije i Južne Osetije. Recite nam molim vas, kako ćete se vi kao novoizabrani predsednik sada odnositi prema problemu njihovog eventualnog priznavanja? I uopšte, možete li da formulišete vašu poziciju?

Tomislav Nikolić: To uopšte nisu isti uslovi. To su dve različite situacije i ceo svet zna da je tamo situacija sasvim drugačija. I zato se ne mogu primenjivati jednaki principi za Kosovo i, kako ono rekoste, Abhaziju. Srbija će o tome, naravno, imati raspravu u parlamentu…

Aleksej Nariškin: Izvinite, mislite li na raspravu baš o Abhaziji i Južnoj Osetiji?

Tomislav Nikolić: Da, svakako. Ukoliko se pojavi zahtev za vođenje rasprave o priznavanju nezavisnosti on će u parlamentu sigurno biti razmatran. Srbija time ne ugrožava svoje interese na Kosovu i Metohiji jer tu postoji principijalno velika statusna razlika. I ako poštujete međunarodno pravo, jasno je da Abhazija i Južna Osetija mogu da budu nezavisne, a Kosovo i Metohija – ne.

Aleksej Nariškin: Koliko je meni poznato, u Srbiji se danas vode razgovori o ovekovečivanju Slobodana Miloševića. To jest postoje oni koji bi od tog čoveka da naprave ako ne idola, a ono lik značajnog borca. Kako se vi prema tome odnosite? Treba li se boriti s prošlošću ili ne?

Tomislav Nikolić: Znate, ja sam bio suprotstavljen Slobodanu Miloševiću kada je on bio na vlasti. Ali od onog momenta kada se on našao u Hagu, on je dobio moju potpunu podršku. Ja sam direktno učestvovao u organizaciji dočeka njegovog tela iz Haga. Ja sam povodom tog dočeka organizovao veliki miting, iako sam tada bio rukovodilac jedne druge stranke, Srpske radikalne partije. Ja sam izdejstvovao da vladika Filaret održi opelo na njegovom grobu. Za sve to ja imam i pismo zahvalnosti upućeno od njegove porodice. A onda se u to umešala Socijalistička partija Srbije, i ja sam se sklonio.

Jednom je u Parlamentarnoj skupštini saveta Evrope bio izveštaj iz Haškog tribunala i izvestilac je napisao u predlogu rezolucije da je Slobodan Milošević nažalost preminuo u Haškom tribunalu, a inače bi bio osuđen za ratne zločine. Ja sam uložio amandman u kome sam rekao da niko ne može da pretpostavi da bi on bio osuđen i onda su oni odustali od te rezolucije. I tako je on ostao neosuđen. A ako Rusija ima nekih dokaza o nečijoj umešanosti u njegovu smrt, ja bih se rado pridružio akciji podrške liku Slobodana Miloševića. Ja sam bio i šef tima za odbranu Vojislava Šešelja i znam koliko je nepravde u tom Haškom tribunalu. Ali Haški tribunal je konstituisan i uz saglasnost Ruske Federacije.

Srbija ima zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, tako da ja podržavam stav da države treba da štite ljude koji se još uvek tamo nalaze. Ostalo je još nekoliko optuženih i još je u toku nekoliko procesa koji uskoro treba da budu završeni. Tada će i Haški tribunal završiti svoj rad.

Aleksej Nariškin: Gospodine predsedniče. Kako ja razumem, Srbija traži mnoge ljude koji su osumnjičeni za ratne zločine i koji se skrivaju u raznim zemljama širom sveta. Kako mislite da izdejstvujete povratak tih ljudi u Srbiju?

Tomislav Nikolić: Koliko ja znam, danas više nema nijednog Srbina koji se nalazi na optužnici Haškog tribunala i primedbe ovog suda više nisu upućene na to zašto Srbija nije uhapsila ljude koji se kriju, već na to zašto nije uhapsila one ljude kod kojih su se ovi krili.

Aleksej Nariškin: Da se vratimo odnosima s Rusijom. Kako ćete graditi svoje odnose s Rusijom na planu, na primer, energenata? Hoćete li koristiti mogućnosti koje vam stoje na raspolaganju od strane Rusije ili ćete imati neku svoju alternativu?

Tomislav Nikolić: Srbija je spremna da u potpunosti ispunjava sve svoje obaveze predviđene energetskim sporazumom između naše dve zemlje i da istovremeno koristi sve pogodnosti koje nam taj sporazum pruža. Ne samo Srbija, već i cela Zapadna Evropa zavisi od ruskih energenata. Srbija ima tu pogodnost da od Rusije dobija dovoljno energenata. Ja ću samo da iniciram izgradnju novih hidroelektrana i novih elektrana na gas, uz primenu savremene evropske tehnologije.

Aleksej Nariškin: Recite nam nešto o događajima u Ukrajini. Julija Timošenko je u zatvoru i nju tamo po nekima biju, a po nekima ne, no u svakom slučaju ona je proglašena za političkog zatvorenika. Šta vi o tome mislite?

Tomislav Nikolić: Ja zaista ne znam šta se tamo događa oko Julije Timošenko, a iskreno rečeno i nemam nameru da se mešam u unutrašnje stvari drugih država, posebno oko stvari koje se tiču pravosuđa.

Aleksej Nariškin: A što se tiče bojkota u vezi s Julijom Timošeko? Političari u Evropi pominju bojkot Evropskog prvenstva u fudbalu u slučaju da ukrajinske vlasti ne spreče neosnovano grub odnos prema Juliji Timošenko. Šta vi o tome mislite?

Tomislav Nikolić: Ja mislim da se države neće igrati s time. Bilo bi to isuviše veliko politizovanje sporta. I ja sam ubeđen da su to samo priče.

Aleksej Nariškin: I na kraju, kada ćemo se sledeći put sresti, i hoće li to biti kod Vladimira Putina ili kod vas? Ima li nekih planova?

Tomislav Nikolić: Ja mislim veoma skoro. Ja sada čekam da položim zakletvu, posle Moskve idem u Brisel, a onda ponovo dolazim u Moskvu, pa onda u Vašington i tako redom… To će biti veoma brzo. Imam sreću da moj mandat otpočinje kada i mandat Vladimira Vladimiroviča.

Radio Eho Moskve, 26.05.2012.
Prevod s ruskog Haim Moreno (Peščanik)