Srbija ne kasni u restukturiranju javnih preduzeća, izjavila je za Radio Slobodna Evropa Dubravka Drakulić, pomoćnica ministra privrede Srbije. Po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, započete su reforme četiri velika državna sistema, u kojima predstoji i otpuštanje hiljada radnika, a posle početnih pregovora sindikati su najnezadovoljniji socijalnim programom.
Elektroprivreda Srbije, Železnice Srbije, Srbijagas i Putevi Srbije, su preduzeća koja, kako je predviđeno aranžmanom sa MMF-om, država od pre dve godine pokušava da modernizuje i učini ih efikasnim i ekonomičnim.
„Nema tu poslednjeg roka. Za pojedine aktivnosti postoje neki međurokovi, s obzirom da je to kompleksan proces koji podrazumeva i optimizaciju zaposlenih u tim javnim preduzećima. Rokovi se protežu u nekoliko godina koje su pred nama“, kaže Dubravka Drakulić iz Ministarstva privrede Srbije, zadužena za kontrolu i nadzor rada javnih preduzeća.
Restrukturiranje u ovom delu javnog sektora čiji osnivač je Republika Srbija, kako tvrde u Vladi, radi se intenzivno, Elektroprivreda i Železnice pretprele su statusne promene, pa je tako EPS od konglomerata sa 14 zavisnih društava pretvoren u celovitu firmu, dok Železnice sada imaju četiri zasebne celine. To je deo planiranih reformi ali, za radnike, najbolnije pitanje otpuštanja tek sledi.
Dubravka Drakulić smatra da je prejako reći da postoji sistemski otpor toj meri.
„Naravno, otpuštanje nije prijatna stvar. Međutim, razgovara se sa sindikatima, oni svakako znaju da je to najbolje i za njih i za firmu. Sa druge strane, nijedan od tih radnika neće ostati na ulici, bez otpremnine. Tako da sve prosto teče po nekom planu.“
Restrukturiranje pod kontrolom MMF-a
Prvobitni plan da bi do isteka programa sa MMF-om za tri godine iz kompletnog javnog sektora trebalo da ode 75.000 ljudi zvučao je dramatično, ali i posle odustajanja od tog rešenja, racionalizacija kroz otpuštanja jednog broja zaposlenih i dalje je najveći problem za radnike u tim preduzećima.
„Pa zato što se nudi malo otpremnine. Ljudi treba da odu dobrovoljno iz firme za par stotina evra po godini staža. Kako će onda da žive... Drugi posao ne mogu da nađu, znači ostaće na ulici. Jednostavno, niko neće da prihvati takve uslove“, kaže Aleksandar Titović iz sindikata "Nezavisnost".
Iako još nisu definisane poslednje opcije, sindikalci kažu da su neprihvatljive ponuđene otpremnine od 190 do 460 evra po godini staža, u zavisnosti koja firma je u pitanju, i veruju da mogu da ispregovaraju povoljnije rešenje. Pogotovu jer su u navedenim preduzećima formirane komisije za reformu, koje bi trebalo da definišu i socijalni program, u koje su uključeni predstavnici poslodavca i reprezentativnih sindikata.
Međutim, kaže Aleksandar Titović, obeshrabruje činjenica da su u tim komisijama sada i predstavnici MMF-a.
„Do sada nismo imali slučaj da su predstavnici neke međunarodne finansijske organizacije pregovarali o sudbinama zaposlenih. Nama kao sindikatu nije logično da direktno pregovaramo sa MMF-om. Ali dobro, ako je takvo stanje u državi onda uredu. Razumete.“
Sindikati tvrde da je planirano da se u četiri pomenuta javna preduzeća otpusti 10.000 do 15.000 ljudi, samo u Elektroprivredi oko 6.000 i 3.500 u Železnici. Ali kao dokaz da reforme, koje uključuju i bolne rezove kroz otpuštanja, daju rezultate, vlast navodi da je četrdesetak javnih preduzeća i velikih gubitaša, čiji osnivač je država, 2015. godinu završilo sa neto dobitkom od 1,5 milijardi dinara (12.200.000 evra), dok su 2014. imali gubitak od 65 milijardi (528 miliona evra).
Dubravka Drakulić napominje da će država nastaviti sa restriktivnom politikom.
„Treću godinu za redom Vlada će smernicama za izradu godišnjih programa poslovanja naložiti javnim preduzećima da svoje rashode planiraju racionalno. To znači da neće biti dozvoljeno planiranje sredstava za ugovore u neograničenim iznosima, za sponzorstva i donacije, za službena putovanja i tako dalje.“
Gasovod Srbijagasa
Najtvrđi orah u reformskom ciklusu za sada je Srbijagas, na čelu sa Dušanom Bajatovićem iz Socijalističke partije Srbije, koji zbog, kako se to često pominjalo u javnosti, proruskog uticaja i namere da kadrovi poželjni za Moskvu imaju kontrolu nad energetskim resursima još ne posluje u skladu sa evropskim standardima. Zbog toga su osnovana dva zavisna društva Srbijagasa, kako bi se razdvojile delatnosti u skladu sa evropskim direktivama, koja bi trebalo da počnu sa radom od februara 2017.
Ekonomista Milan Kovačević podseća da su javna preduzeća u Srbiji uvek bila partijski plen, da se u njih zapošljavalo po stranačkoj liniji, i da, shodno tome, smatra da će preko njih država i dalje nastojati da očuva socijalni mir.
„U javnom sektoru vlast nije otpustila onoliko koliko se pričalo. Ali nisam ni očekivao da će se to uraditi. Jer u budžetu je bilo predviđeno da će plate biti povećane u 2016. godini, u odnosu na 2015. To je već bio signal da se neće smanjivati broj ljudi. Ako je masa povećana onda ne trebate ni smanjivati broj zaposlenih, nego ih možete i zadržati i povećavati plate.“
Javna preduzeća u Srbiji uvek bila partijski plen: Milan Kovačević
Proklamovane mere za javna preduzeća podrazumevaju korporativno upravljanje, kako bi se efikasnije poslovalo, a da baš sva nisu tako loša govori, na primer, da Pošta Srbije, Elektromreža i nacionalni parkovi nisu poslovali sa gubitkom. Ipak, najvećima ostaju i najveće brige.
Sindikalac Aleksandar Titović zaključuje da za radnike ova priča neće imati srećan kraj.
„Dosta ljudi ostaće bez posla i mnogi delovi tih preduzeća biće ugašeni. Ako već država hoće da smanji broj zaposlenih, onda radnicima mora da ponudi prekvalifikaciju i da ih zaposli na nekom drugom radnom mestu. Prvo to, a onda da ponudi adekvatne otpremnine. Prosto rečeno, dobar socijalni program rešava te probleme.“
Železnice, EPS i Srbijagas su najveći sistemi u kojima se sprovode reforme, ali je u državnom i društvenom vlasništvu u Srbiji ostao veliki broj neprofitabilnih preduzeća za koje država traži kakvo-takvo rešenje. Kao poslednja šansa za RTB Bor u poslednje vreme pominjao se partner iz Kine koji bi kupio ovaj rudarsko-topioničarski kompleks, veliki problem je i rudnik Resavica, dok zainteresovane za pančevačku Petrohemiju i ostale firme iz tog kompleksa država traži u Rusiji.