Krši li Vlada Srbije sopstvena pravila? To pitanje nameću rezultati istraživanja lista “Danas” čiji su novinari, sabirajući podatke dobijene od ministarstava, došli do toga da je na određeno i neodređeno vreme u prethodnoj godini u javnom sektoru primljeno 7.554 novih ljudi, dok je 12.383 njih radno angažovano po ugovorima o delu i o privremenim i povremenim poslovima, usled povećanog obima posla. Ukupno, to je 19.937 ljudi koji su u radni odnos primljeni uprkos zabrani o novim zapošljavanjima, koja je, prema odluci Vlade Srbije, na snazi do kraja 2015. godine.
Ova informacija naročito šokira s obzirom da dolazi u trenutku u kome država najavljuje upravo suprotno - ozbiljna otpuštanja u javnom sektoru, na šta je, između ostalog, obavezuje i aranžman sa MMF-om (sa čijom misijom su u ponedeljak 4. maja počeli zvanični razgovori o prvoj reviziji aranžmana teškog 1,2 milijarde evra).
Podatke o novozaposlenima, kako nam je rekao autor istraživanja Bojan Cvejić, novinari “Danasa” su dobili od samih ministarstava.
“Pošto Ministarstvo finansija i Vlada Srbije nisu odgovarali na naše zahteve i nisu nam poslali ukupne podatke koliko je ljudi u javnom sektoru zaposleno uprkos zabrani, ‘Danas’ je poslao svim ministarstvima zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i tražio podatak koliko su oni iz svoje oblasti zatražili odobrenja od Vlade Srbije za nova zapošljavanja i koliko su dobili saglasnosti. Podaci ministarstava se ne odnose samo na sama ministarstva nego i na sve organe, uprave i preduzeća koja su pod njhovom ingerencijom. Na osnovu tih odgovora koje smo dobili i kada smo ih sabrali, došli smo do broja od skoro 20.000. To možda čak i nije konačan broj, ali je to najmanje 20.000 zaposlenih samo tokom prošle godine”, rekao je Cvejić.
Dobijeni podaci kose se sa najavama Vlade da će ovu godinu obeležiti ozbiljna rezanja u javnom sektoru. Naime, prema izjavama zvaničnika i procenama stručnih tela poput Fiskalnog saveta od pre nekoliko meseci, bez posla bi do kraja 2015. moglo da ostane i do 27.000 ljudi.
“Ovo pokazuje veliku neodgovornost države, a rekao bih i nesposobnost da se drži onoga što je sama donela – svojih odluka”, rekao nam je ekonomski novinar Mijat Lakićević.
Prema istraživanju “Danasa”, najviše novozaposlenih beleži se u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu zdravlja. Istraživanje pokazuje i da se, posmatrajući ukupan broj sa sve onima koji su primljeni po ugovorima o delu, najviše novih nalazi u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede i životne sredine.
Međutim, Veroljub Arsić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i predsednik skupštinskog odbora za finansije, tvrdi da država nije prekršila svoju uredbu.
“Prvo da raščistimo ovo oko 12.383 novozaposlena na ugovore o delu, kako se tamo kaže. To nisu novozaposlena lica, to su lica koju su već bila raspoređena i radno angažovana još pre 2012. ili 2013. godine u organima lokalne samouprave kojima je ugovor istekao i kojima je, uz saglasnost vladine komisije, taj ugovor ponovo produžen. Znači, ne povećava se broj nego se ono faktičko stanje koje je bilo zatečeno tom odlukom ponovo verifikuje. Dakle, nema novih zapošljavanja u tom broju kao što je navedeno, nego su isključivo radnicima produžavani ugovori”, kaže Arsić.
Pola miliona na neodređeno
Neka ministarstva su ponudila objašnjenja. Tako na primer u MUP-u navode da su zaposlili osobe koje su završile Kriminalističko-policijsku akademiju i obuku u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, čiji je prijem obavezan. Mesta za izuzetke ima, pošto je, nakon donošenja odluke o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, doneta i uredba kojom su predviđeni izuzeci ukoliko postoji opravdanost za nova zapošljavanja. Zbog toga je formirana privremena posebna Komisija za davanje saglasnosti za nova zapošljavanja i dodatna radna angažovanja, a koja, na osnovu zahteva nadležnih organa procenjuje da li će i koliko radnih mesta odobriti.
Novinar “Danasa” Bojan Cvejić obratio se toj Komisiji, ali su njegovi zahtevi ignorisani.
“Pre nego što sam zatražio i dobio podatke od svih ministarstava pojedinačno, dva puta sam pokušao da to dobijem direktno od Vlade Srbije, odnosno od komisije koja daje saglasnosti za nova zapošljavanja, ali su oni oba zahteva koja sam poslao u razmaku od nekoliko meseci ignorisali i nisam dobio nikakav odgovor od njih. Kako poverenik za informacije od javnog značaja nije nadležan da reaguje u slučaju Vlade Srbije, jedina moguća mera je bila da pokrenem upravni postupak protiv pred Upravnim sudom protiv Vlade Srbije. To sam učinio još 26. marta, ali mi do danas još nikakav odgovor iz suda nije stigao”
Dok se na odgovore čeka, Mijat Lakićević primećuje da istraživanje govori o još jednoj pojavi koju kritikuju svi u Srbiji, pa i sama Vlada.
“To je partijsko zapošljavanje. Jer, kada pogledate ove podatke vidite da je zapravo najviše ljudi zaposleno u ministarstvima koja drži vladajuća Srpska napredna stranka, što govori zapravo da su oni radili potpuno suprotno principima koje su najavljivali u predizbornim i drugim kampanjama. To je jako loše, a to opet pokazuje da se oni spremaju za eventualna otpuštanja do kojih će možda doći, da svoje ljude ipak nekako zaštite, da im nađu neko uhlebljenje i da zapravo iskoriste tu partijsku poziciju da svojim ljudima obezbede zapošljavanje u državnom sektoru”, komentariše Lakićević.
Srbija, kako navode ekonomisti, već duže od 20 godina ima višak u javnom sektoru, a još se ne zna precizno ni koliko stvarno ima zaposlenih u državnim službama, javnim institucijama, brojnim agencijama…
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, nedavno je saopštila da je u javnoj upravi Srbije, na nedoređeno i određeno vreme, ukupno zaposleno oko 500.000 građana.
