Godina 2015. biće godina otpuštanja! Vlasti su za ovu godinu najavile ozbiljna rezanja u javnom sektoru, na šta Srbiju, između ostalog, obavezuje i dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Sudeći prema izjavama zvaničnika i procenama stručnih tela poput Fiskalnog saveta, bez posla bi do kraja godine moglo da ostane i do 27.000 ljudi! Ipak, preciznih podataka nema, jer su najave otpuštanja došle pre izrade plana i procena o tome gde su viškovi, a gde manjkovi u javnom sektoru.
"Verujte mi, nikada nije bilo ovako napeto... Naši ljudi rade veoma težak posao i rade, da tako kažem, na ivici žileta. Na ivici su nerava. Ljudi su toliko ogorčeni da ja nemam reči da vam to objasnim", rekao je za RSE Milan Đorđević, predsednik Sindikata Elektroprivrede Srbije.
Sa njim razgovaramo u danima u kojima je, za tekuću godinu, najavljeno drastično smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i javnim preduzećima, a EPS se pominje kao kompanija iz koje će otići najveći broj ljudi - kako se može pročitati u medijima, i do 17.000.
"Sasvim sigurno, 2015. će biti jedna izuzetno teška godina", ukazuje i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. Do kraja godine bi, naime, prema budžetu, bez posla trebalo da ostane pet odsto zaposlenih u javnom sektoru.
"Očekuje se da preduzeća koja su u procesu restruktuiranja i koja će se sada privatizovati, da će doći do otpuštanja radne snage. Već u ovom momentu je za veliki broj zaposlenih u tim preduzećima spremljena otpremnina. Znači da gledamo realno, postoji mogučnost, a zavisi kako će se odvijati i kojim tempom, da samo iz realnog sektora nekoliko desetina hiljada radnika ostane bez posla", kaže Orbović.
Sudeći prema različitim procenama zvaničnika i stručnih tela, javni sektor bi u 2015. godini trebalo da napusti između 10 i 27 hiljada radnika - što prirodnim odlivom, odnosno odlaskom u penziju, što otpuštanjima.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje očekuju da će im se na evidenciju prijaviti oko 20.000 novih ljudi. Koliko će tačno radnika ostati bez posla, veoma je teško međutim reći, ukazuje ekonomski novinar, urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.
"Neverovatno je ali istinito da Srbija već 20 i kusur godina zna da ima višak u javnom sektoru, a da još nije uspela da prebroji koliko stvarno ima zaposlenih u družavnim službama u javnim institucijama, brojnim agencijama... Mi nismo uspeli čak da prebrojimo ni agencije, a kamoli ljude koji rade za državu i na ovaj ili onaj način zavisi od poreskih obveznika. Ono što se i golim okom može videti jeste da tog viška ima i u državnoj administraciji i u javnim preduzećima i moralo bi konačno da se napravi taj registar svih zaspolenih, da se uradi jedna sistematizacija da se vidi gde i koliko ljudi ima viška i da se onda taj problem počne rešavati" , kaže Ćulibrk, te dodaje:
"Ovako, plašim se da ćemo mi svake godine samo konstatovati da ima sve više i više zaposlenih, kao što ih i ima. Nedavno smo u NIN-u pravili jednu analizu i ustanovili smo da je i ove godine, iako je na snazi zabrana zapošljvanja u javnom sektoru – povećan broj zaposlenih koji su na teretu budžeta, za nekih 4.000. To je zaista fascinantno kada imate u vidu da je na snazi bila odredba o zabrani zapošljavanja. Šta bi se tek moglo desiti da toga nije bilo?"
Iako tvrde da plan imaju, od zvaničnika nismo čuli detalje o tome kako će otpuštanje biti sprovedeno, niti o kom se broju ljudi radi. Tako je premijer Aleksandar Vučić, pored koga je na završnoj konfereniciji o radu vlade stajao i ministar finansija Dušan Vujović, na konkretno novinarsko pitanje:
"Da li je to 27.000 ljudi, kako se spekuliše?", odgovorio:
"Pa ne znam, ali od tih 27.000 o kojima govorite, sam Pavle Petrović vam je rekao da će između 15 i 20 hiljada u penziju, što znači da je u pitanju 7.000... A sada da sačekamo da vidimo, to su malo drugačiji brojevi. 27.000 je na nivou konsolidovane države... Je li tako Vujoviću? To nije naša administracija... Treba da vidimo koliko je po lokalnim samoupravama i tako dalje", rekao je Vučić.
Javni sektor Srbije već dugo prati epitet glomaznog, preskupog i pre svega neefikasnog, a uvođenje reda - počevši od prebrojavanja zaposlenih, preko čišćenja od partijskih kadrova, do smanjenje broja zaposlenih i povećanja efikasnosti, obećava se iz godine u godinu.
Ekonomski novinar Milan Ćulibrk, slikovito objašnja da ako u bilo kom javnom preduzeću postoji višak, on opterećuje troškove, pa preduzeće ne može da posluje bez gubitaka, a gubitke, na kraju, plate poreski obveznici.
"Vrtimo se u začaranom krugu", zaključuje Ćulibrk.
"Mi smo svedoci da se godinama unazad obaveze javnih preduzeća i gubici, na kraju pretvarajuu javni dug koji se isporućuje za plaćanje poreskim obveznicima, odnosno građanima ove zemlje. Bolje je to rešiti na jedan drugi način, da se stvari postave na svoje mesto, nego svake godine izdvajati desetine i stotine miliona evra da bi se pokrivali gubici neracionalnih javnih preduzeća", reči su Ćulibrka.
"Dodatni problem jeste što uz veliki broj prekobrojnih u družavnoj administraciji mi imamo apsolutno neefikasne ustanove i tamo ne možete ništa da završite ukoliko nemate vezu ili ako vam neko na ovaj ili onaj način ne pogura da se preko uobičajenog reda i uobičajenih procedura stvari završe. To je najveći problem. Dakle, ta neefikasnost i preglomaznost su problemi koje morate da rešite inače to svake godine košta, a onda samim tim raste javni dug, pa onda i novac koji mora da se plati za kamate, za dodatne kredite i tako dalje... Vrtimo se samo u začaranom krugu", navodi ekonomski novinar.