Da li će javni sektor Srbije do kraja godine biti „mršaviji“ za šest i po hiljada zaposlenih? Toliko smanjenje, naime, očekuje Međunarodni monetarni fond, stoji u dokumentu Borda direktora MMF-a, usvojenom tokom tokom četvrte i pete revizije aranžmana koji Srbija ima sa tom institucijom.
S obzirom na činjenicu da u Srbiji ispunjavanje obaveza poslovično kasni, posebno kad je reč o politički osetljivim zadacima, kao što je otpuštanje ljudi, postavlja se pitanje da li će ponovo doći do sličnog prolongiranja.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da je Međunarodni monetarni fond još davno tražio da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, ali da je taj vrući krompir stalno izbegavan, zbog čega veruje da će i sada biti odlaganja.
„Međunarodni monetarni fond je davno tražio da se taj kriterijum ispuni. Ja podsećam da je svojevremeno, pre ove vlade, zbog toga nastupila suspenzija aranžmana sa MMF-om, tako da Fond sigurno neće odstupiti, samo je pitanje u kojoj će meri pregovaračka misija Fonda prihvatiti da to kašnjenje toleriše u jednom kratkom periodu, recimo, do prvog kvartala iduće godine. Zaista moramo biti korektni, Fond je bio dosta tolerantan i davao je dovoljno vremena da se sve to završi na vreme. Kod nas se, međutim, olako shvataju ti kriterijumi izvršenja. Mislim da će ovom prilikom doći kraj tome jer bi Srbija bila u opasnosti da rizikuje buduću saradnju sa tom institucijom, a ta saradnja je ključna zbog buduće rizične premije i zaduživanja Srbije radi otplate dugova jer Srbija je prezadužena zemlja. Zbog toga mislim da Vlada mora da vodi računa o tome i van mandata koji joj prirodno pripada“, ocenjuje Đorđe Đukić.
Međunarodni monetarni fond očekuje da se tokom 2017. godine nastavi smanjivanje broja zaposlenih, pri čemu će taj proces biti oslonjen na funkcionalne analize koje je izradila Svetska banka. Fond podseća da je od kraja 2014. godine javni sektor u u Srbiji napustilo oko 16.000 zaposlenih.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je MMF zadovoljan postignutim rezultatima u Srbiji i da je zato pristao da povećanje cene struje bude samo 3,8 umesto 7,7 odsto, koliko je ta institucija prvobitno tražila.
Dragan Milovanović, ministar za rad u vladi Zorana Đinđića, aktuelni predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da će plaši da će posao izgubiti stručni i sposobni, a ostati zaposleni po partijskoj liniji.
„Mi kao sindikat smo protiv otpuštanja jer ionako imamo preveliki broj nezaposlenih. Iako razumemo da mora doći do racionalizacije radne snage u javnim službama i u javnim preduzećima, vidimo problem u tome što je u međuvremenu došlo do velikog stranačkog zapošljavanja. Dakle, taj broj zaposlenih se naglo povećao, zbog čega sada mora da se revidira. I šta se onda dešava? Partijski kadrovi koji su po pravilu nestručni za posao koji obavljaju ostaju na radnim mestima, a otpuštaju se obično oni koji su kvalifikovaniji“, izražava svoju bojazan sindikalni lider Dragan Milovanović.
Srbija će morati dugoročno ozbiljno da radi na tome da dobije pozitivnu ocenu od MMF-a, napominje ekonomista Đorđe Đukić, s obzirom na to da prolazi vreme kada se kao visokorizična zemlja na svetskim finansijskim tržištima može zaduživati po niskim kamatnim stopama.
Osim toga, naglašava on, promenama Ustava mora izgraditi moćne, efikasne institucije u koje će tržište verovati. Kao uzor za to mogla bi poslužiti Poljska koja je to svojevremeno uradila, pa se političke koalicije nisu preko zakona mogle igrati niti sa berzom, niti sa centralnom bankom, niti sa moćnim institucijama koje obezbeđuju stabilnost domaćeg finansijskog sistema.
Facebook Forum