“Ekstremizma u Sandžaku ima, ali u malom broju i isključivo kod pojedinaca, koji zastupaju ekstremne i radikalne stavove, poptuno pogrešno tumačanje islama kao religije, ali ni jednog trenutka ne možemo očekivati da može doći do potencijalnih sukoba u zajednici”, kaže programski direktor Akademske inicijative "Forum 10" Fahrudin Kladničanin.
Naš sagovornik se osvrće na rezultate istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji koje je pokazalo da petina mladih u Sandžaku smatra da je opravdano svoju veru braniti nasiljem.
Takvi rezultati su iznenađujući za trgovca Harisa Deljevića (27). On navodi da se ne plaši ekstremizma, te tvrdi da ga i nema u sandžačkom kraju, izuzev u pojedinačnim slučajevima:
Ekstremizam u suprotnosti s islamom: Haris Deljević
“Naša vera nam nalaže da budemo umereni i smatram da svako ko sebe naziva muslimanom, pripadnikom islama, treba da reaguje suprotno nasilju, da ga sprečava i da bude uzrok i faktor mira i stabilnosti u Novom Pazaru, Sandžaku, pa i šire na Balkanu. Protiv sam odlaska na ratišta, a to je i u suprotnosti sa mojom verom. Ti koji to rade treba da se zapitaju da li su i kakvi su to muslimani. Čovek treba pre svega sam sa sobom da se izbori, da osnuje svoju porodicu i normalno okruženje, da radi na tome da poboljša sebi i drugima uslove života”, kaže Haris.
On ističe da mu smeta negativno pisanje medija o muslimanima, a da je posledica toga nepoznavanje islama i iskrivljena slika o njemu.
Da je slika o Sandžaku kao regiji u kojoj opstaje islamski ekstremizam preuveličana navodi i student Hivzo Bektović (22):
“Kod nas nema toliko ekstremizma kao što ga predstavljaju mediji, a nasilje nema opravdanje, prosto se sve može rešiti mirnim putem.”
Slika o Sandžaku kao regiji u kojoj opstaje islamski ekstremizam preuveličana, smatraju sagovornici
Sličnog je mišljenja i menadžer jednog mlečnog restorana u centru grada Kemal Divanefendić (27).
“Ta priča oko ekstremizma je previše naduvana. U Novom Pazaru su to manje grupice ljudi, ništa strašno. Ja ni po koju cenu ne bih branio svoju veru nasiljem, jer mislim da se vera brani pričom, učenjem, knjigom. Kada bih bio u prilici da odem na neko ratište ne bih to nikada uradio, a poznajem neke koji su otišli i to nikako ne podržavam”, ističe Divanefendić.
Ipak, Fahrudin Kladničanin navodi da su politička nestabilnost, ekonomska nerazvijenost regiona, nezaposlenost mladih, velika migracija stanovništva prema zemljama Zapadne Evrope, podele u Islamskoj zajednici, nedostatak strateškog pristupa i politika usmerenih na mlade, doprineli da se u zajednici formiraju pojedinci sa vidljivim ekstremnim ponašanjem.
“Svakodnevni događaji iz Palestine, rat koji traje u Siriji, politički haos na Bliskom istoku, svakako su uticali na etabliranje određenih pojedinaca, koji indirektno pripadaju nekim organizovanim grupama, koji su očito povezani sa Kosovom, Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, pa i Crnom Gorom, gde rade na regrutovanju, indoktrirnaciji i slanju mladih na različita ratišta. Da li je povod za odlazak mladih novčana satisfakcija ili je u pitanju isključivo versko ili neko drugo ubeđenje, to je pitanje na koje niko u ovom trenutku nema odgovor”, kaže Kladničanin.
Takođe, Kladničanin naglašava da je veoma važno da se ovim fenomenom u Sandžaku isključivo bave organizacije civilnog društva iz zajednice, koje najbolje poznaju teren, situaciju, problem i koje imaju razvijenu infrastrukturu na lokalnom nivou, a koje pokušavaju da suzbiju i umanje potencijalne efekte na region.