Poslednja istraživanja nevladinih organizacija u Novom Pazaru pokazuju da se žene u ovom gradu ne osećaju potpuno sigurno i bezbedno u javnom prostoru, unutar porodice, posla kojim se bave i u okviru najšire zajednice.
One osećaju najveći teret i posledice ekstremizma, a da ne bi ugrozile svoju bezbednost, žene su na neki način primorane da usklađuju svoje ponašanje sa društveno ustanovljenim normama.
Prema rezultatima ovih istraživanja žene su kao faktore osećaja nebezbednosti navele seksualno uznemiravanje, dobacivanje na ulici, ograničenu slobodu odevanja i mnoštvo prepreka koje joj se postavljaju u učešću u javnom i društvenom životu.
Predsednica udruženja “Zajedno” Alma Junis kaže za RSE da je iz ugla radikalnog verskog ekstremizma žena u Novom Pazaru ugrožena, jer joj je ograničeno kretanje i ispoljavanje ličnosti.
„Da bi se žena zaštitila, ona mora da se uklapa u obrasce koje joj nameće sam taj fenomen ekstremizma. Ograničeno joj je oblačenje, kretanje i pravo da joj se čuje glas, tako da njena ličnost ne može da dođe do izražaja. Istraživanje sa fokus grupama je pokazalo da se žene plaše ekstremista i vehabija, jer su mnoge od njih bile izložene kritikama i dobacivanju zbog neprikladnog oblačenja. Mnoge od njih, kada obuku nešto u čemu su otkriveni neki delovi tela, kada prođu pored vehabije ili nekih muškarca sa vidljivim verskim obeležjima, osećaju strah da ne budu izložene kritici ili da im se ne dobacuje”, rekla je Junisova.
Žene veoma sporo ostvaruju svoja prava i nesigurnije su, čemu doprinose i rodne uloge koje se još u detinjstvu usađuju ženskoj deci da su poslušnije i manje hrabre, da se drže po strani.
Direktorka Kulturnog centra “DamaD“ Zibija Šarenkapić smatra da se u Novom Pazaru u poslednjih 25 godina retradicionalizuje položaj žene u društvu, odnosno da se korak po korak vraća unazad.
Ona tvrdi da su žene nekada bile aktivnije, slobodnije, ekonomski samostalnije i društveno priznatije.
“Pitanje ekstremizma i sužavanja ženskih prava se potpuno međusobno poklapaju. Novopazarke su spustile prag tolerancije, a to se jednako odnosi na Bošnjakinje i Srpkinje. U istraživanju koje smo mi sproveli u odnosu na ukupne bezbednosne rizike, uključujući radikalizam i ekstremizam, konstantovano je da i Srpkinje nastoje da koriguju svoj izgled i da ga prilagode društvenim očekivanjima ove sredine. Iz toga proizilazi vrlo jasna pretpostavka da je autocenzura Bošnjakinja znatno snažnija“, rekla je Šarenkapićeva.
Ona dodaje da Savet za bezbednost Novog Pazara može u velikoj meri da pomogne ženama da se osećaju sigurnije kroz proces strateškog planiranja u narednom periodu.
Predsedik ovog saveta
smatra da je zaključak da se žene u ovom gradu ne osećaju bezbedno suviše grub i proizvoljan, kao i da istraživanja nevladinih organizacija mogu da posluže kao dobar osnov, ali ne u ceslosti i kao meritorno istraživanje.
On ističe da je ekonomska nesigurnost građana daleko veći bezbednosni problem od ekstremizma.
“Istini za volju u Novom Pazaru ima svega i svačega, ali ja preferiram građansku svest i na to da se svi kao građani pred zakonom ponašamo jednako, a da svako uživa svoje lične slobode i građanska prava. Mislim da u ovom momentu postoje mnogo ozbiljniji bezbednosni izazovi i pretnje od ekstremizma, a pre svega mislim na ekonomsku nesigurnost građana Novog Pazara. Ovo je pre 25 godina bio grad sa 20.000 industrijskih radnika, a sa 45.000 stanovnika, a sada ima 125.000 stanovnika i nekoliko hiljada industrijskih radnika“, kaže Hajrović.
