Radomir Diklić, bivši ambasador Srbije u Parizu, u intervjuu za RSE kaže, uz ostalo, da će zemlje EU ili zajedno naći brz i efikisan odgovor na terorizam ili će pokazati on što evroskeptici i žele a to je da ona funkcioniše jedino u stanju blagostanja, ne i krize.
Diklić za RSE najpre komentariše vest da je iračka obaveštajna služba dan pre terorističkih napada u Parizu obavestila između ostalih i Francusku da se spremaju udari "Islamske države".
“Pariz je anglomeracija od 10 miliona ljudi, a predsednik Oland je rekao da je ranije sprečeno nekoliko pokušaja atentata. Sada su udarili na nove ciljeve. Ranije su bili napadi na Šrli Ebdo, na sinagoge, na druge institucije. Sada je bio masovni teroristički napad da se ubiju nevini ljudi", kaže Diklić.
RSE: Da li se može očekivati brzo hapšenje terorista?
Diklić: Teško je reći. Francuska i belgijska policija tesno sarađuju jer mnogi tragovi vode u Belgiju. Odale su i došli neki teroristi.
RSE: Hoće li migranti platiti ceh, s obzorom da je jedan terorista stigao sa njima?
Diklić: U prvi mah mislim da hoće. Ali, ne onoliki koliko bi neki desni, ksenofobični ljudi u Evropi želeli, da se taj talas prekine, da se oni vrate. Biće jako pojačane kontrole, mnogo će duže trajati procedure da se oni prime, verovatno. I to će ih, svakako, još više usporiti.
RSE: Javnost je fokusirana na teroristu koji je došao preko balkanske rute, ali pitanje koje mi se čini da je u ovom trenutku potisnuto jeste da su među teroristima državljani Francuske, mladi ljudi koji su tu rođeni. Šta njih gura u ekstremizam? Figaro navodi da je više od 570 Francuza otišlo u Siriju da se bori i da su oni, kad se vrate, „tempirane bombe“.
Diklić: Njih gura u islamski ekstremizam, a zatim u terorizam, njihovo egzistencijalno beznađe. Ne samo u Francuskoj.
RSE: Da li su oni građani drugog reda, da li žive u getu?
Diklić: Neka vrsta getoizacije postoji, najpre fizički, neki kvartovi su samo ljudi iz severne Afrke, na primer, a zatim postoji jedna vrsta segregacije. Prilikom zapošljavanja dovoljno je da kažu svoje ime i gube šansu za posao. Zato je Francuska uvela jednu vrstu zaštite. Kad su neki konkursi, oni su anonimni, samo se poređaju kvalifikacije, iskustvo itd. Međutim, tu diskriminaciju je moguće suzbijati u javnim službama, ali ne kod privatnika. I naravno, dovoljno je da ih neki imam sklon ekstremizmu ili povezan sa ekstremistima uzme pod svoje i oni postaju lokalni heroji koji završavaju negde u Siriji ili Iraku.
RSE: Hoće li terorizam ujediniti svet? Pre svega zapad i Rusiju? Putin i Obama su se navodno složili u Antaliji na margini samita G 20 da je Siriji potrebna politička tranzicija uz medijaciju UN. Mogu li se prevazići duboke podele i povodom Sirije između Zapada i Rusije?
Diklić: To je poželjno, a ja se nadam i da će se desiti. Jer, sada je druga situacija posle ovog političkog zemljotresa.
RSE: Njujork Tajms piše da je regionalni konflikt ovim činom u Parizu prerastao u globalni.
Diklić: Ne bih se složio da je još globalni, jer bi to bilo strašno. Mislim da je to još uvek regionalni sukob, ali globalno politika bi morala da nađe rešenje za Siriju. Mislim da to što su se Putin i Obama sreli i razgovarali, da to jeste početak uspešnijeg dijaloga oko tranzicije u Siriji. Mislim da je jasno da bi vakuum u Siriji, koji i sada postoji, postao još veći ako bi se naglo sklonio Asad. Potrebna je dobra politička volja sve tri strane, uključujući i Evropu.
RSE: Koliko će sve ovo promeniti Evropu?
Diklić: Evropa sad ima priliku da se ili dodatno organizuje i ujedini ili da upropasti tu priliku. Ako nastavi sa birokratskim vođenjem politike, rešavanjem problema beskonačnim sastancima u Briselu, na kojim će uvek neka zemlja postavljati pitanje svog suvereniteta, od tog posla nema ništa. Ili će zajedno naći brz i efikisan odgovor ili će pokazati on što evroskeptici i žele a to je da ona funkcioniše jedino u stanju blagostanja, ne i krize.
RSE: Šta mislite, da li Srbiji preti opasnost? Ministar odbrane Gašić je rekao da povećane bezbednosne opasnosti u Srbiji nema.
Diklić: Mislim da je povećana opasnost u celoj Evropi. Nema mesta prevelikom uznemirenju, ali kroz našu zemlju prolaze hiljade ljudi. Među njima nisu samo oni koji su pobegli od rata, bombardovanja, od "Islamske države", nego među njima ima, kao što je pokazao slučaj teroriste koji je registrovan tri puta u Grčkoj, u Srbiji, Hrvatskoj. Ima mesta veoma obazrivom ponašanju nadležnih službi.
RSE: A političari bi trebalo da poruče, a srećom takvi se glasovi čuju, da sve ovo ne bi smelo da odvede u antiislamsko raspoloženje.
Diklić: Apsolutno. Mi živimo vekovima u multientičkom, multireligijskom društvu. Ljudi islamske vere koji žive na našim prostorima, u Srbiji ili regionu, to su naši ljudi, naši susedi. Ta vrsta radikalizacije društva u Srbiji bi bila pogubna, pre svega za Srbiju.
