Poslednja istraživanja nevladinog sektora u Novom Pazaru pokazuju da su ekstremni stavovi i podele među mladima sve prisutnije, a nasilje često postaje prihvaćen oblik ponašanja. Posebno je prisutan porast vršnjačkog nasilja, od tuče učenika gde se nepreza ni od upotrebe noževa do pucanja iz pištolja.
Ima indikatora da određeni ekstremni stavovi mogu narasti: "Jeste zabrinjavajuća pojava da se nasilje pojavljuje kao društveno prihvaćen oblik ponašnja. Imajući u vidu da je Novi Pazar sa ogromnom populacijom mladih, vrlo je moguće da se u nekom trenutku ekstremizam kao stav, kao pristup životu, pretvori u oblike ponašanja koji ugožavaju i druge", kaže Zibija Šarekapić, direktorica Kulturnog centra "Damad".
Novi Pazar je jedan od gradova sa najvećom stopom nezaposlenosti u Srbiji, čak 53 posto. Socijalna i ekonomska nesigurnost, višak slobodnog vremena, glavni su pokretači ekstremnog ponašanja, a u potrazi za poslom mladi sve više odlaze u inostarstvo.
"Zbog ovakve situacije, mladi nemaju neku viziju, ne vide neku bolju budućnost i perspektivu ovde, pa odlaze u zemlje gde će najbrže dobiti zaposlenje, Nemačku, Dansku, Švedsku, Austriju. Ima nasilja među mladima, ima ekstremnih slučajeva, ali nemislim da je baš toliko povećano", ističe Džemaludin Palučinac, koordinator Kancelarije za mlade (KZM).
U istraživanju u okviru projekta "Bezbednosni rizici u Sandžaku i integrisani odgovor zajednice", navodi se da slučajevi, koji se mogu svrstati u oblike ekstremizma i radikalizma, su učešće mladih na ratištu u Siriji u kojem je do sada poginulo nekoliko mladića iz Novog Pazara.
Na pitanje RSE, pored porodice, kolika je odgovornosti verskih zajednica i njihovih vođa, muftija Mevlud Dudić, predsednik Mešihata Islamske zajednice (IZ) u Srbiji, odgovara:
"Mi smo snosili odgovornost za sve ono što se dešavalo u našim redovima, sve dok je bila jedinstvena Islamska zajednica. Onog momenta kada se režim poigrao sa Islamskom zajednicom, nikakvu odgovornost ne snosimo za eventualni odlazak određenih osoba na ratište u Siriji".
Dudić navodi da odgovor treba potražiti među paraverskim tvorevinama i raznim nevladinim organizacijama koje se bave verskim poslovima, koje su, kako kaže, suprotne zakonu.
Zabrinjavajuće je i porast vršnjačkog nasilja poslednjih nekoliko godina gde se u tuči maloletnika i upotrebljavju noževi i vatreno oružje. Događaj početkom septembra je još jedno upozorenje, kada je zbog svađe na društvenoj mreži Facebook, došlo do obračuna dva maloletna mladića u kojem su korišćeni noževi. Od zadobijenih rana, jedan mladić je preminuo, a drugi je uhapšen, zbog sumnje da je počinio ubistvo.
Pedagog Marijana Bjelić za RSE kaže da je jedan od bitnih faktora pojave nasilja među mladima okruženje u kome mladi odrastaju, ali i da pored ekonomskog faktora, mediji su ti koji snose odgovornost, jer pojedini mediji mlade okreću ka lošem smeru.
"Mediji veliki uticaj imaju na mlade ljude u razvoju, pogotovu u doba puberteta i u nekom tinejdžerskom periodu. Veliki problem kod nas su te rijaliti emisije, i sve što se nudi putem medija, a što promoviše loše vrednosti kao dobre. Mladi to usvajaju, jer oni odrastaju misleći da je dobro ono što je, ustvari, loše. Na pojednim našim TV stanicama se i nasilje prikazuje kao poželjno ponašanje. Pojedinci smatraju da će, ukoliko se loše ponašaju, bolje proći u životu, da će ili imati više novca ili biti popularniji", konstatuje Bjelić.
Koordinator novopazarske Kancelarije za mlade (KZM) Džemaludin Palučinac ističe da nizom projekata, promocijama, pozorišnih predstva, ova kancelarija edukuje mlade sa ciljem smanjenja vršnjačkog nasilja, a posebnu pažnju posvećujemo i nasilju na internetu, kao i edukovanju fer i sportskom ponašanju na utakmicama.
