Ni ove godine iz Beograda nije otišla državna delegacija u Potočare a kamoli visoki zvaničnik poput predsednika države, premijera, ili predsednika parlamenta. Srbiju na obeležavanju 19-te godišnjice genocida u Srebrenici predstavlja ambasador u BIH, rečeno nam je u Vladi Srbije. Još uvek nema ni naznaka da bi 11. jul bio proglašen Danom sećanja na žrtve srebeničkog genocida. Ali zato nisu izostali plakati u centru grada sa slikom Ratka Mladića i natpisom "Đenerale, hvala ti za Srebrenicu" koje je potpisala “Srbska akcija-podvig i borba”.
U Beogradu na 19-tu godišnjicu srebreničkog genocida muk. Do trenutka kada je sahranjeno 175 identifikovanih žrtava u Potočarima niko se od zvaničnika Srbije nije oglasio. Ni rečju. Za razliku od prošle godine kada je makar Skupština Srbije saopštenjem “izrazila duboki pijetet prema nevinim žrtvama bošnjačke nacionalnosti i saosećanje sa njihovim porodicama”. Ovaj već dovoljno loš utisak pojačavaju plakati kojima se veliča zločin u Srebrenici, ali i ovonedeljni brutalan napad na mirovne aktiviste koji su bili u memorijalnoj povorci Beograd – Srebrenica.
Sve to govori, kaže režiser Lazar Stojanović, da je zločin u Srebrenici na sramotan način politizovan.
“Srebrenica se ne tretira kao genocid ili kao ratni zločin nego kao jedan način davanja podrške navodnoj državnosti Republike Srpske, odnosno tekovinama rata, odnosno samom smislu i vrenostima rata koji je Republika Srpska vodila u Bosni”, kaže Stojanović.
Koliko god bila ohrabrujuća prošlogodišnja izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića, u intervjuu jednoj bosanskoj televiziji, ona još nije dovela do toga da se Nikolić, koji ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid već veliki zločin, pojavi u tom gradu.
"Ja klečim zbog toga, evo klečim. I tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine, koje je u ime naše države i našeg naroda počinio bilo koji pojedinac iz našeg naroda", rekao je tada Nikolić.
Njegov prethodnik Boris Tadić je tokom svog predsedničkog mandata dva puta bio u Srebrenici, 2005. i 2010. godine da se pokloni žrtvama; 2010. godine pratili su ga i zvižduci prisutnih.
Skupština Srbije u vreme vlasti Tadićeve Demokratske stranke u Deklaraciji o Srebrenici osudila je zločin, ali nije pomenuta reč genocid. Upravo se na tu deklaraciju i poziva sadašnji predsednik Nikolić kada govori da u Srebrenici nije bilo genocida. Parlament u Beogradu se u svim sazivima oglušuje na preporuku Evropskog parlamenta da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Do petka popodne je saopštenje povodom godišnjice Srebrenice izdala samo vanparlamentarna Liberalno-demokratska partija, navodeći da u Srbiji još uvek nije omogućeno da se u potpunosti razumeju razmere zločina u Srebrenici, jer "i dalje živi u politici osporavanja i umanjivanja broja žrtava i razmera genocida".
Grupa nevladinih organizacija već godinama kuca na zatvorena vrata sa zahtevom državnom vrhu da se 11. jul proglasi za Dan sećanja, ali i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše.
„Naša društvena i politička situacija i dalje ide u smislu nekog ignorisanja. I dalje se naši odnosi sa susedima baziraju na tome da se okrećemo ka budućnosti kao izgovor da se ne bavimo sopstvenom institucionalnom odgovornošću za ono što se dešavalo u prošlosti, za ono što se desilo u Srebrenici“, kaže Maja Mićić iz Inicjative za ljudska prava.
U takvoj atmosferi u Beogradu su na dan obeležavanja 19-te godišnjice zločina u Srebrenici osvanuli plakati sa likom haškog optuženika Ratka Mladića u uniformi i natpisom “Đenerale, hvala ti za Srebrenicu”. Potpisala ih je “Srbska akcija-podvig i borba”. Beograđani, sa kojima smo razgovarali pored jednog od tih plakata u Terazijskom prolazu neprijatno su iznenađeni.
Vaš browser nepodržava HTML5
Beograđani o plakatima
Za mirovne aktiviste to je u potpunosti očekivano s obzrom na celokupnu atmosferu i realnost u Srbiji. Ali i potpuno poražavajuće za društvo, kaže Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava.
“Poražavajuće da 19 godina nakon genocida u Srebrenici mi još uvek imamo prisutnu ovu vrstu narativa i nikakvu reakciju na to nadležnih institucija već neko zatvaranje očiju”, ocenjuje Maja Micić.
U većini medija 19-ta godišnjica masakra u Srebrenici nije među udarnim temama.