Piše: Rikard Džozvijak, priredio Slobodan Kostić
Novi komesar za energetiku Evropske komisije Maroš Ševčovič izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da Rusija može da oživi projekat gasovoda "Južni tok" ukoliko bude spremna da sledi pravila koja važe u Evropskoj uniji.
Ševčovič kaže da EU želi da razgovara o ovom projektu koji je trebalo da omogući transport gasa ispod Crnog mora do Evrope, ali da Rusija prethodno mora da povuče svoju žalbu upućenu Svetskoj trgovinskoj organizaciji na račun energetskih propisa koji važe u EU, i pokaže spremnost za dogovore o poštovanju zakona koji regulišu ovu oblast.
Inače, predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je neočekivano saopštio da je Rusija odustala od Južnog toka i okrivio za to Evropsku uniju, rekavši da su njena protivljenja ovom projektu primorala Rusiju da postupi na ovakav način.
Evropska unija je odbacila ove optužbe.
Prema Šefovičevim rečima, institucije Evropske unije „spremne su da razgovaraju o ovom projektu sa ruskom stranom“.
„Naravno, mora da bude jasno: oni moraju da povuku svoju žalbu upućenu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog energetskih propisa koji važe u EU, i pokažu spremnost za dogovore o poštovanju zakona koji regulišu ovu oblast“.
Brisel insistira na tome da ruski državni izvoznik Gasprom mora da se pridržava pravila koja su utvrđena u „trećem energetskom paketu“ po kome vlasnici energenata ne mogu istovremeno da budu i vlasnici cevovoda, koja Južni tok nije ispunjavao.
Rusija je zatražila od Svetske trgovinske organizacije da preispita energetske propise Evropske unije koje je ruski predsednik nazvao „diskriminatorskim“.
Ševčovič se sa tim ne slaže.
„Ukoliko želite da gradite ovakav gasovod i realizujete projekat te veličine morate poštovati pravila Evropske unije. Morate uvažavati propise kojih se pridržavaju sve energetske kompanije u Evropi. Ukoliko neka evropska kompanija bude htela da gradi gasovod u Rusiji, bilo bi potpuno prirodno i mi to očekujemo, da bi oni uvažavali zakonodavstvo Rusije. To je ono što u ovom slučaju očekuje i Evropska unija.“
Južni tok je trebalo da umanji rusku zavisnost od Ukrajine kao tranzitne zemlje za snadbevanje Evropske unije koja dobija oko trećine količina gasa koji koristi iz Rusije, od čega se polovina od te količine transportuje preko Ukrajine.
Rusija i Evropska unija se već godinama spore oko „trećeg energetskog paketa“, uz optužbe Zapada da Moskva koristi svoje energetsko blago kao geopolitički instrument.
Iznenadna Putinova objava o obustavljanju radova na Južnom toku stigla je u trenutku ozbiljnog zatezanja odnosa između Moskve i Brisela zbog ukrajinske krize, mada su razgovori o realizaciji ovog projekta već bili zamrznuti nakon što je Rusija anektirala Krim u martu, a nakon toga direktno podržala separatiste u oružanom sukubu u kome je ubijeno hiljade ljudi, što je samo dodatno zaoštrilo ovaj sukob.
Stoga Ševčovič kaže da će Evropska unija usredsrediti na to da poboljša mrežu gasovoda između članica Evropske unije kako bi se omogućilo snadbevanje energijom siromašnih oblasti Baltika i jugoistočne Evrope, ali i na finansijsku podršku energetskom sistemu same Ukrajine.
On objašnjava da je u poređenju sa „izgradnjom novog gasovoda poput Južnog toka komplikovanom rutom ispod mora“ modernizacija ukrajinskog gasnog sistema „mnogo jednostavnija i izvesno, jedan od prioriteta EU, kako bi se pomoglo Ukrajini da usavrši svoj sistem“.
Ševčovič smatra da Ukrajina gubi dosta novca zbog iznimno niske efikasnosti njenog energetskog sistema.
„To je jedna od priroritetnih oblasti gde Evropa želi da pomogne sa svojim ekspertima i savetima, ali isto tako iskustvom i finansiranjem reformi u ovoj oblasti“.
Glavni zadatak za Ševčoviča u njegovoj novoj ulozi biće da pomogne Moskvi i Kijevu da sklope novi sporazum o ruskim isporukama gasa Ukrajini i tranzitu gasa preko ove države do Evrope.
Inače, Rusija je obustavila isporuku gasa Ukrajini u junu, navodeći kao razlog za to ukrajinske dugove, zahtevajući istovremeno da ova zemlja plati unapred za buduće nabavke gasa.
Za vreme mandata Ševkovičevog prethodnika, Ukrajina, Rusija i Evropska unija potpisale su 30. oktobra dogovor o „zimskom paketu“ koji je koncipiran tako da Ukrajina izmiri deo svojih dugovanja prema Rusiji, ali da Rusija istovremeno nastavi sa redovnim isporukama tokom zime.
Međutim, dogovor sklopljen početkom jeseni važi samo do marta, do kada bi trebalo završiti progovore o letnjem paketu.
„Nadam se da tokom zime neće biti nekih dramatičnih scenarija“, kaže Ševkovič.
On dodaje da je sasvim jasno „posebno nakon mojih razgovora sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i premijerom Arsenijem Jacenjukom da moramo o tome ozbiljno da razmišljamo u januaru i februaru kako bi našli načina da rešimo to pitanje u periodu nakon marta“.
„Učinićemo sve što je u našoj moći da bi ponovo bili u ulozi objektivnog posrednika ili medijatora kako bismo našli konstruktivno rešenje za period nakon toga,“ rekao je za Radio Slobodna Evropa novi komesar za energetiku Evropske komisije.