Naj za RSE: Kooperativno rivalstvo SAD i Kine umesto hladnog rata

Ukoliko rivalstvo globlalnih sila i klimatske promene izmaknu kontroli, posledice će sa moralnog i praktičnog stanovišta biti veoma rđave, jer ćemo živeti u mnogo gorem svetu, kaže za RSE Džozef Naj (Joseph Nye), jedan od najvećih stručnjaka za svetsku politiku i tvorac koncepta “meka” (soft) i “pametna moć” (smart power).

On ne očekuje novi hladni rat između SAD i Kine već “kooperativno rivalstvo”.

“To znači da će u nekim oblastima među njima vladati rivalstvo, a u drugim biće potrebno da sarađuju,” ističe profesor Naj.

Po njegovim rečima, Trampova administracija je svojom politikom oslabila američku meku moć.

Ipak, smatra da su prema svim indikatorima moći SAD i dalje jedina globalna sila daleko ispred Kine.

“Ako analizirate tvrdu moć, SAD izdvajaju za odbranu četiri puta više od Kine. Na primer, Kina ima dva nosača aviona, a SAD 11. Dakle, SAD su i dalje jedina globalna vojna sila. Kada je reč o ekonomskoj snazi mereno deviznim kursom, američka privreda je i dalje vodeća dok je kineska dostigla dve trećine njenog obima,” ističe Naj.

On je profesor na Univerzitetu Harvard i nekadašnji dekan Kenedijeve škole za državnu upravu.

Audio verziju intervjua pronađite ovdje:

Sa Robertom Kiohejnom (Keohane) razvio je 1970-ih neoliberalnu teoriju međunarodnih odnosa, sa konceptom “asimetrične” i “kompleksne međuzavisnosti”.

Autor je mnogih knjiga. Ove godine je objavio delo: “Da li je moral bitan? Predsednici i spoljna politika od FDR (Ruzvelt) do Trampa” (Do Morals Matter? Presidents and Foreign Policy From FDR to Trump).

Bio je na više pozicija u američkoj administraciji, između ostalog i pomoćnik ministra odbrane za međunarodna pitanja sredinom 1990-ih.

Ako analizirate tvrdu moć, SAD izdvajaju za odbranu četiri puta više od Kine: Džozef Naj

Pandemija naštetila mekoj moći i Kine i SAD

RSE: Nedavno ste napisali da - za razliku od tvrdnji da će pandemija korona virusa promeniti mnogo toga u odnosu snaga u svetu – Kina neće izvući preveliku korist iz ove situacije i da će SAD i dalje ostati dominantna sila. Istu tezu ste zastupali i u Vašoj knjizi „Da li se završio američki vek?” koja je objavljena 2015.

Da li to znači da se suštiniski ništa nije promenilo od tada, iako je Donald Tramp, koji je u međuvremenu došao na vlast, narušio savezništva i međunarodni liberalni poredak nastao nakon Drugog svetskog rata, što su među ključnim polugama moći SAD?

Naj: Mislim da je bilo promena od 2015. Trampova administracija je unazadila savezništva i multilateralne institucije kao važne izvore američke moći. Njena politika “Amerika na prvom mestu” u suženom smislu je ograničila meku moć kojom je Vašington raspolagao. Smatram da je od 2015. godine, kada sam napisao ovu knjigu, američka meka moć u opadanju.

S druge strane, pandemija nije preokrenula situaciju jer su i SAD i Kina njome pogođene. Prvobitna reakcija i Trampa i Si Đinpinga bila je poricanje problema a onda prebacivanje krivice. Mislim da je ova situacija nanela štetu mekoj moći obe zemlje. Dakle, ne smatram da se ništa nije promenilo, ali u relativnom smislu ostao je isti odnos snaga. Ne mislim da se u ovoj situaciji Kina ponela mnogo bolje nego SAD.

SAD jedina globalna sila

RSE: Šta to, po Vašem mišljenju, čini SAD i dalje dominantnom silom kada je reč o tvrdoj moći? Ekonomija, geografija, vojni kapaciteti?

Naj: Ako analizirate tvrdu moć, SAD izdvajaju za odbranu četiri puta više od Kine. Na primer, Kina ima dva nosača aviona, a SAD 11. Dakle, SAD su i dalje jedina globalna vojna sila.

Kada je reč o ekonomskoj snazi merenoj deviznim kursom, američka privreda je i dalje vodeća dok je kineska dostigla dve trećine njenog obima.

Što se tiče meke moći, kao trećeg elementa, dakle da ostvarite cilj zahvaljujući privlačnosti vaše zemlje, a ne upotrebnom sile ili plaćanjem – bez obzira što je opala za vreme Trampa – američka je i dalje na neuporedivo višem nivou nego kineska. Na listi 30 najatraktivnijih zemalja, koja je nedavno objavljena u Londonu, SAD su među prvih 4-5, a Kina na 27 mestu.

Dakle, prema svim ovim indikatorima moći SAD su daleko ispred Kine.

RSE: Međutim, prema indeksu kupovne moći (purchasing power parity - PPP), Kina je već nadmašila SAD. Koliko je ovaj kriterijum verodostojan pokazatelj ekonomske snage?

Naj: PPP je ekonomski instrument za upoređivanje životnog standarda stanovništva u različitim zemljama, ali je slab pokazatelj ekonomske moći. Na primer, uvoz zavisi od valutnog kursa, a ne pomenutog PPP indeksa.

Američka premoć neće trajati zauvek

RSE: SAD se često opisuju kao najjača sila u istoriji od starog Rimskog carstva. Moć ovog carstva je dugo opadala – od prvog veka kada je bilo na vrhuncu do raspada 476. godine.

Pitanje opadanja američke moći se ne postavlja samo u poslednje vreme. Ono se pominjalo i 1950-ih kada je Sovjetski Savez prvi lansirao satelit u kosmos, zatim 1980-ih zbog strelovitog ekonomskog uspona Japana podstaknutog tehnološkim razvojem bez premca u svetu.

U kom trenutku i kojim okolnostima neka druga sila može nadmašiti SAD?

Naj: Američka premoć neće trajati zauvek, ali nemam predstavu kada će iščeznuti.

Neuspela kineska ‘diplomatija maski za lice’

RSE: Veoma je interesantan Vaš koncept meke moći. Kako će ona izgledati u svetu posle pandemije. Kineski predsednik Si Đinping je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu pre dve godine promovisao svoju zemlju kao vatrenog pobornika globalizacije u trenutku kada je Tramp najavljivao ili se već povukao iz mnogih međunarodnih aranžmana.

Sada, tokom pandemije, Kina nastoji da se kroz pomoć evropskim i drugim zemljama pozicionira kao globalna sila.

Naj: Kina nastoji da promeni narativ nakon početnog neuspelog odgovora na COVID-19. Neki to nazivaju “diplomatijom maski za lice”. Dakle, šalje medicinsku opremu prikazujući se dobronamernom.

Međutim, pokazalo se da takav nastup nije baš najbolje primljen u Evropi i drugde. Mnogi to doživljavaju kao propagandu a ne kao istinsku pomoć drugim ljudima.

Kina i Rusija ciljano do globalne publike kroz COVID-19 propagandu

Uspeh Kine u Africi i Južnoj Americi

RSE: Da li kineski model snažne, centralizovane i autoritarne države koja je, barem na prvi pogled, efikasno obuzdala korona virus, može postati uzor drugim zemljama - pre svega u razvoju – za razliku od zapadnih vlada koje su haotično reagovale, naročito u početku, kao što su italijanska ili američka?

Naj: Meka moć zavisi od percepcije, atraktivnosti i reakcije javnosti. Ako je reč o autoritarnoj državi, kao na primer Zimbabve u Africi, tamo će kineski model biti veoma privlačan, dok mnogo manje u evropskim zemljama.

Peking ulaže mnogo truda da privuče afričke i latinoameričke zemlje i tu svakako ima više uspeha nego u Evropi, Severnoj Americi i Australiji.

Uspon i pad američke meke moći 1960-ih

RSE: Napisali ste da meka moć počiva na atraktivnosti. Da li SAD i dalje imaju tu moć da privuku druge s obzirom na sve veće prepreke za dolazak migranata, produbljivanje socijalnih nejednakosti i oštre domaće političke podele?

Naj: Svi faktori koje ste pomenuli umanjuju američku meku moć. S druge strane, treba se prisetiti da je i u prošlosti bilo situacija kada je slabila američka meka moć, kao što je to bio slučaj tokom 1960-ih i početkom 1970-ih, ali se nakon toga oporavila.

Dakle, sa Trampovom administracijom i pojedinim društvenim problemima, meka moć je u padu. Međutim, istorija sugeriše da će ponovo ojačati.

Problem nejednakosti u SAD

RSE: Međutim, američki san je decenijama počivao na obećanoj slobodi, demokratiji, šansi za sve da prosperiraju. Da li je to sada pod znakom pitanja, imajući u vidu pomenute domaće političke podele, zatim produbljivanje nejednakosti koje narušavaju bazični demokratski princip jednakosti šansi.

Na primer, usred pandemije bogataši su uvećali svoj imetak za oko 300 milijardi dolara dok je u međuvremenu oko 33 miliona Amerikanaca ostalo bez posla.

Naj: Jedno od interesantnih pitanja je kako će se pandemija odraziti na američku političku scenu u narednih godinu dana kako virus bude slabio.

Ako dođe do smene na narednim predsedničkim izborima kao i u političkim stavovima, na primer, da su preterane nejednakosti koje su razgolićene tokom pandemije – možda će se nešto od toga promeniti.

Međutim, sva ta pitanja šta će biti nakon pandemije su spekulativna, jer se još ne zna kada će se ona okončati i na koji način.

Bajden preuzeo deo Sandersovog programa

RSE: Ko ima više šansi da pobedi na predsedničkim izborima? U svakom slučaju, već se pokazalo da Berni Sanders i Elizabet Voren sa programima u čijem središtu je bilo smanjivanje nejednakosti – nisu uspeli da se izbore za predsedničku nominaciju u Demokratskoj stranci.

Naj: Ne, ali je interesantno da je bivši potpredsednik SAD Džo Bajden prihvatio delove platforme Sandersa i Vorenove o smanjenju nejednakosti.

Nije lako predvideti kako će izgledati politika sledeće godine s obzirom da je sve još neizvesno, ali ako se analizira raspoloženje javnog mnjenja, sve više građana obraća pažnju na one koji nastoje da i u vreme pandemije drže otvorene radnje, isporučuju robu naručenu preko interneta. Javnost smatra da ovi ljudi zaslužuju veće poštovanje i prihode.

Biće interesantno videti da li će se takvo raspoloženje pretočiti i u novu političku poziciju sledeće godine.

Sve veće razlike u prihodima od 1970-ih

RSE: Međutim, problem nejednakosti i kriza liberalne demokratije počeli su i pre Trampa, te je to dovelo do prethodne ekonomske krize 2008. Pomenute teškoće postale su vidljive još na počecima globalizacije 1980-ih.

Naj: To je generalno tačno. Ako pogledate statističke podatke o prihodima, došlo je do promene još tokom 1970-ih, u smislu njihovog prelivanja na deset ili dva odsto najbogatijih.

To je u mnogome uzrokovano globalizacijom ali i tehnološkim promenama, koje su omogućile obrazovanijem sloju stanovništva jaču pregovaračku poziciju oko zarada.

S druge strane, građani sa slabijim obrazovanjem dobijali su manji udeo u prihodima. Dakle, to je počelo krajem 1970-ih i početkom 1980-ih.

Pokušaj pomoći siromašnim studentima u SAD

RSE: Problem nejednakosti je veoma složen, jer se onda postavlja pitanje kako doći do dobrog obrazovanja u situaciji kada su najbolji univerziteti veoma skupi i nedostupni mnogim običnim Amerikancima.

Naj: Mislim da je suštinsko pitanje kako obezbediti veću jednakost šansi za sticanje dobrog obrazovanja. Mnogi univerziteti sada razmatraju kako da povećaju broj studenata čije porodice nisu imale priliku u prošlosti da steknu visoko obrazovanje.

Dakle, jača svest o tome. Naravno, ostaje pitanje šta od toga može da se ostvari, ali makar nije problem koji se u potpunosti ignoriše.

Građani u SAD protiv intervencionizma po svetu

RSE: SAD su po mnogim pokazateljima i dalje vodeća sila, ali da li su toliko superiorne da mogu da uspostavljaju pravila u svetskom poretku kao tokom 1990-ih kada je Jeljcinova Rusija bila slaba, a Kina tek počela da jača?

Da li su ratovi u Iraku, Avganistanu i, sveukupno, američki angažman na Bliskom istoku i drugde pokazali njene slabosti?

Naj: Mislim da su ratovi u Iraku i Avganistanu doveli ne samo do opadanja američke meke moći u očima drugih, već i promene u raspoloženju domaćeg javnog mnjenja koje je smatralo da nastojanje zvaničnog Vašingtona da kontroliše druge delove sveta, da interveniše u pojedinim zemljama kako bi uticala na tip vlasti - neće biti uspešno. Dakle, na delu je uskraćivanje podrške američkih građana takvoj politici, što je, po mom mišljenju, dobro.

Još je važnije da li će SAD pomoći u očuvanju međunarodnih standarda i institucija, od čega Trampova administracija odustaje. To pokazuje i poslednji primer uskraćivanje finansiranja Svetske zdravstvene organizacije, što je loš potez, zatim odnos prema Svetskog trgovinskoj organizaciji i Ujedinjenim nacijama. Brine me povlačenje naše snažne podrške međunarodnim institucijama.

Ksenofobična interpretacija nacionalnih interesa

RSE: Prethodne pandemije nisu dovele do okončanja rivalstva velikih sila niti otpočinjanja nove epohe u globalnoj saradnji. Najupečatljiviji primer je Španska groznica iz 1918. godine nakon koje je došlo do uspona fašizma i nacizma i na kraju izbijanja Drugog svetskog rata.

Postoji li opasnost da jačanje autoritarizma i nacionalizma, u kombinaciji sa rivalstvom velikih sila, učine i današnji svet u najmanju ruku neizvesnijim i nestabilnijim?

Naj: Da, postoji takva opasnost. Ako imate atmosferu straha i ljudi su skloni uskoj i ksenofobičnoj interpretaciji njihovih nacionalnih interesa onda to može dezavuisati demokratiju.

U mojoj knjizi “Da li je moral bitan?”, pisao sam o Trampovom sloganu “Amerika na prvom mestu”. Istakao sam da nije pogrešno, naročito u demokratijama, da lider stavi interes svoje zemlje na prvo mesto. To nije ključno pitanje, već koliko široko definiše taj interes. Da li je reč o usko, transakcionom viđenju tog interesa, ili širem kao javnom međunarodnom dobru koje mogu da dele i drugi.

Dakle, biće i nacionalizma. No, jedno od ključnih pitanja je da li će postojati lideri koji prilagođavaju taj nacionalizam tako da istovremeno postoje mogućnosti i za saradnju sa drugim zemljama.

Američka politika zavisiće od ishoda predsedničkih izbora

RSE: Da li je realistično očekivati da će aktuelna američka administracija izvući pouke od prethodnih predsednika, čije ste uspehe nakon 1945. opisali u pomenutoj knjizi - tako što će pokrenuti masovni program pomoći, neku vrstu zdravstvene verzije Maršalovog plana?

Naj: Ako Tramp bude ponovo izabran, mislim da za to nema šanse. U slučaju Bajdenove pobede, moguća je promena pristupa. Dakle, treba sačekati ishod predsedničkih izbora da bi se videlo da li će biti zaokreta u američkoj politici ili ne.

Sužavanje ali ne i kraj globalizacije

RSE: Da li pandemija može uzdrmati globalizaciju kakvu znamo sa kraja prošlog i početka ovog veka, jer države teže osiguranju samodovoljnosti. Tako je EU saopštila da je više neprihvatljivo da ne proizvodi paracetamol i druge lekove koje uvozi iz Kine i Indije.

Naj: Doći će do izvesnog nivoa deglobalizacije. Deo tog procesa je bio vidljiv i pre pandemije. Na primer, u oblasti visokih tehnologija koje imaju posledice po bezbednost došlo je prekida u tom globalnom lancu, a situacija sa korona virusom samo će pojačati taj trend.

S druge strane, u sektorima u kojima se poslovne odluke donose na osnovu tržišnih kriterijuma – bez ograničenja bezbednosnog karaktera – mislim da će se zadržati izvestan nivo globalizacije. Dakle, može se očekivati sužavanje ekonomske globalizacije, ali je malo verovatan povratak na autarhični sistem.

Ideja 'Kimerike' pripada prošlosti

RSE: Ili su američka i kineska ekonomija toliko međusobno povezane tako da je, bez obzira na sporove, teško raskinuti njihovu saradnju, što ilustruje i termin “Kimerika”. Da li je to iluzija ili makar delimično postoji u realnosti?

Naj: Mislim da ideja “Kimerike” pripada prošlosti. Ona nije nikada ni bila sveopšte prihvaćena. Doći će do prekida izvesnih veza između SAD i Kine, ali ne u potpunosti.

Kooperativno rivalstvo SAD i Kine

RSE: Da li preti novi hladni rat 2.0 između SAD i Kine zbog sporova u Južnokineskom moru, oko Tajvana i mnogih drugih pitanja?

Naj: Postoje svakako veoma duboke razlike između SAD i Kine. Neke se odnose na teritorijalna pitanja, koja ste pomenuli, a druge se tiču ideoloških nesuglasica oko načina na koji se vlasti u Pekingu odnose prema disidentima, zatim zbog zatvaranja pripadnika muslimanske manjine u provinciji Sinđang.

Međutim, postoje oblasti u kojima SAD i Kina treba da sarađuju, kao što je borba protiv pandemije, zatim klimatskih promena. Dakle, ima pitanja koja se mogu podvesti pod ekološku globalizaciju koja će postojati i ukoliko bude redukovana ekonomska globalizacija.

To su problemi koje ove dve zemlje ne mogu same da rešavaju. Stoga, ne očekujem novi hladni rat između SAD i Kine već kooperativno rivalstvo. To znači da će u nekim oblastima među njima vladati rivalstvo, a u drugim biće potrebno da sarađuju.

U interesu SAD je što snažnija EU

RSE: SAD se distanciraju od EU kao svog tradicionalnog saveznika. Stiče se utisak da se evropski blok sve više nalazi u unakrsnoj vatri između SAD i Kine oko pitanja kao što su korišćenje Hjuavejove 5G tehnologije.

Zatim, između SAD i Rusije oko gasovoda Severni tok 2. Stoga se EU našla, slikovito rečeno, kao u Bermudskom trouglu između ove tri zemlje.

Da li će to dodatno uzdrmati EU, ili upravo to saznanje da je prepuštena sama sebi može osnažiti njeno jedinstvo?

Naj: Ne mislim da će sporovi sa SAD-om oko Hjuavejove tehnologije 5G ili Severnog toka dodatno podriti EU. Više me brine reakcija same EU na pandemiju, na primer spor oko evroobveznica i kako da obezbedi neophodna sredstva za ekonomski oporavak na starom kontinentu.

To ne zavisi toliko od odnosa sa SAD-om. Iskreno rečeno, ako se posmatra dalje i šire od Trampove administracije, u američkom interesu je što snažnija Evropa. SAD ni sa kim ne dele tako blisko zajedničke vrednosti kao sa Evropom. Stoga bi Amerika trebalo da poželi EU sve najbolje u rešavanju sopstvenih problema.

Podozrenje u EU prema Kini i Rusiji

RSE: Smisao mog pitanja je bilo da Evropa opet postaje neka vrsta poprišta na kome SAD, Kina i Rusija odmeravaju snage. Znamo da je u prethodnom hladnom ratu na starom kontinentu bila spuštena “gvozdena” zavesa koja je razdvajala dva bloka.

Naj: Ne mislim da u Evropi osećaju privlačnost prema Kini. Istovremeno, i dalje strahuju od Rusije. Ako pitate građane Poljske i drugih zemalja Centralne Evrope sigurno je da ne mogu da zamisle savezništvo sa Moskvom.

Oni žele još snažnije prisustvo SAD i NATO-a na starom kontinentu. Sukob SAD i Rusije u Evropi i dalje traje, iako je smanjen nakon završetka Hladnog rata, ali je obnovljen dolaskom Vladimira Putina na vlast. Zbog toga većina Evropljana želi snažne američke bezbednosne garancije.

Kada je reč o Kini, ona nastoji da ostvari uticaj na starom kontinentu preko ekonomske saradnje. Međutim, videli ste kakav je bio odgovor Evropljana na inicijative iz Pekinga tokom pandemije koje su imale za cilj jačanje njegove meke moći. Oni su to uglavnom doživeli kao propagandnu kampanju.

Tačno je da je Evropa u središtu sukoba drugih zemalja, ali to ni približno ne podseća na situaciju iz, na primer, 1950-ih godina.

RSE: Ne, EU ni u kom slučaju ne naginje Rusiji i Kini. Reč je o tome da za razliku od nekada kada je bila blizak saveznik sa SAD-om, sada je sve više prepuštena sebi i polako postaje drugorazredni činilac na globalnoj sceni.

Naj: Nadam se da će EU uspostaviti fond za ekonomski oporavak kako bi pomogla najugroženijim članicama što bi osnažilo ceo evropski blok. To me više brine nego nadmetanje na starom kontinentu između Rusije Kine i SAD.

Rizici zbog opadanja moći Rusije

RSE: Stiče se utisak da Rusija polako pada u drugi plan u globalnom geopolitičkom nadmetanju jer je Kina sve više u fokusu Zapada. Da li Moskvu ne treba prerano otpisati, barem zbog njenog moćnog nuklearnog arsenala?

Naj: Mislim da Rusiju treba shvatiti veoma ozbiljno. Ona je država čija moć opada. Svake godine gubi skoro 750 hiljada stanovnika. Nije u stanju da se prilagodi modernoj ekonomiji u čijem središtu su tehnologije, već se i dalje oslanja uglavnom na izvoz energije.

Međutim, raspolaže nuklearnim oružjem, ogromnom teritorijom i talentovanim ljudima. Stoga, kao što sam rekao, Rusiju treba shvatiti veoma ozbiljno jer su ponekad države čija moć opada najopasnije zbog spremnosti na rizične poteze.

Zato Rusija ne bi trebalo da bude ispod međunarodnog radara i nužno joj je mnogo ozbiljnije pristupiti.

Nacionalne države će uvek biti na sceni

RSE: Pomenuli smo tokom razgovora da smo svedoci jačanja pozicije vlade, države, koja koristi vanredne mere za osnaživanje autoritarizma i nacionalizma. Na vrhuncu globalizacije je bila smanjena uloga nacionalne države.

Da li ovi najnoviji trendovi nagoveštavaju povratak na pređašnji period sa dominacijom nacionalnih država a što je vodilo njihovom rivalstvu i na kraju i dva svetska rata?

Naj: Nacionalne države su uvek postojale i još dugo će biti na sceni. Ključno je pitanje kakva će biti ta nacionalna država i nacionalizam za koji se zalaže. Da li je reč o usko definisanom, ksenofobičnom nacionalizmu ili šire shvaćenom koji se može kombinovati sa međunarodnim institucijama.

I dalje smatram da je moguće kombinovati nacionalne sa širim, međunarodnim identitetima i institucijama. Ne mislim da je uništena ta mogućnost.

Rivalstvo velikih sila i klimatske promene - glavni izazovi

RSE: Uglavnom smo razgovarali o rivalstvu velikih sila i mogućnostima njihove saradnje. Nismo pomenuli izazove kao što su terorizam ili klimatske promene. Kako će izgledati svetski poredak nakon pandemije: kao uglavnom nastavak pređašnjeg ili bitnije promenjen?

Naj: U poslednjem poglavlju moje knjige analizirao sam moralne izazove sa kojima će se suočiti budući lideri. Identifikovao sam dva: prvi je rivalstvo velikih sila, pre svega SAD i Kine, i odgovornost da se osigura da ono ne izmakne kontroli.

Drugi je klimatske promene kao problem koji nadilazi nacionalne granice izvan kontrole vlada. Moramo naučiti kako da se suočimo sa oba izazova, u suprotnom posledice će sa moralnog i praktičnog stanovišta biti veoma rđave, jer ćemo živeti u mnogo gorem svetu.