Rastuće tenzije u odnosima Vašingtona i Pekinga zbog međusobnog optuživanja o odgovornosti za izbijanje pandemije korona virusa, ubrzano prerastaju u sukob o legitimnosti Komunističke partije (KP) Kine, što će dodatno produbiti ovu krizu.
Tvrdnjom da je Kina odgovorna za nastanak virusa u laboratoriji, administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) želi da ilustruje pretnju koju predstavlja Komunistička partija Kine po svoj narod i ceo svet, prenosi "Gardijan" (Guardian).
U internom dokumentu Ministarstva državne bezbednosti Kine upozorava se da bi se ona mogla suočiti sa talasom neprijateljstva i međunarodne osude, kao nakon gušenja studentskih demonstracija na Tjenamenu 1989, te da bi to moglo dovesti u najgorem slučaju i do oružanog sukoba sa SAD-om.
Kineski mediji: Neosnovane tvrdnje Pompea
Kineski mediji pod kontrolom vlasti ponovo su odbacili tvrdnje administracije američkog predsednika Donalda Trampa da je korona virus nastao u laboratoriji u gradu Vuhanu.
Tako je državni sekretar Majk Pompeo izjavio u nedelju da postoji „ogromna količina dokaza" za takvu tvrdnju. On je napisao na Tviteru da "Kina ima dugu istoriju inficiranja sveta i postojanja laboratorija sa niskim standardima (zaštite)".
Pompeo nije predočio konkretne dokaze niti negirao zaključak američke obaveštajne zajednice da korona virus nije stvorio čovek, podseća Rojters.
Većina eksperata smatra da se bolest najverovatnije razvila u interakciji životinja i ljudi.
Kineski državni list na engleskom "Global tajms" (Global Times) navodi da je Pompeo "zaprepastio svet neutemeljenim optužbama".
"Pošto je Pompeo izjavio da su njegove tvrdnje potkrepljene ‘ogromnim dokazima’, onda bi trebao da predoči te takozvane dokaze svetu, a pre svega američkoj javnosti koji kontinurano nastoji da obmanjuje", piše "Global tajms".
"Istina je da Pompeo nema nikakvih dokaza i da je blefirao tokom intervjua u nedelju," zaključuje ovaj list.
SAD: Kina prikrivala virus da bi popunila zalihe
U izveštaju američkog Departmana za domovinsku bezbednost, koje prenosi AP, navodi se da je kineska vlada prikrivala opasnost od virusa kako bi popunila svoje zalihe medicinske opreme.
Peking negira da je skrivao bilo kakve informacije, ali to će svakako jačati antikinesko raspoloženje širom sveta, ističe "Gardijan".
Vašington razmatra planove za izmeštanje iz Kine lanaca proizvodnje i snabdevanja koje koriste američke kompanije, obezbeđujući podsticaje da ih lociraju u prijateljski nastrojene države okupljene u "mrežu ekonomskog prosperiteta".
Kako podseća "Gardijan", to ironično podseća na ugovor o slobodnoj trgovini poznat kao "Transpacifičko partnerstvo" iz koga se Tramp povukao na početku svog predsednikovanja.
Da li će Tramp platiti Kini kamate na obveznice?
Tenzije u odnosima Vašingtona i Pekinga odražavaju se i na ekonomiju. Tako je američki dolar ojačao zbog strahovanja investitora da će pomenuti sporovi dve najveće svetske ekonomije dodatno uzdrmati tržišta, pa se povlače u sigurnija finansijska utočišta.
Analitičari procenjuju na koji će način će SAD opet usmeriti svoje akcije prema Kini – sa novim carinama na uvoz ili čak otkazivanjem isplata po osnovu kamata na tri hiljada milijardi dolara američkih državnih obveznica koje je Kina kupila – kao naknadu za štetu izazvanu pandemijom - što je Donald Tramp najavio kao mogućnost.
On je na pitanje novinara kako komentariše najavu da će Nemačka zatražiti od Pekinga 167 milijardi dolara odštete, rekao da je u slučaju SAD reč o mnogo većoj cifri.
Rojters podseća da se Kina nakon što je suzbila epidemiju pokušava nametnuti kao globalni lider u borbi protiv ove bolesti, između ostalog prodajući ili donirajući opremu, uključujući i SAD. Međutim, u više navrata se ispostavilo da je ta oprema bila neispravna.
S druge strane, Tramp je obustavio uplate Svetskoj zdravstvenoj organizaciji optužujući je da je povlađivala Kini na početku pandemije, te da je kasno upozorila ostatak sveta na opasnost.
Australija je zastražila istragu da bi se utvrdilo kako je došlo do pandemije. Istovremeno, Francuska je nedavno protestovala zbog saopštenja na sajtu kineske ambasade u Parizu u kome se kritikovala reakcija Zapada na pandemiju.
SAD dovode u pitanje legitimnost KP Kine
U govoru na tečnom mandarinskom jeziku, zamenik Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Metju Potinger (Matthew Pottinger) je upozorio Peking da će mu se njegova nastojanja da uguši interne kritike vratiti kao bumerang.
On je to izjavio u ponedeljak na godišnjicu studentskih protesta u Pekingu 1919. godine zbog odluke Versajske konferencije nakon Prvog svetskog rata da nekadašnje nemačke teritorije u Kini pripadnu Japanu koji se tada borio na strani savezničkih sila (Velika Britanija, Francuska, Rusija do revolucije 1917, i SAD od 1917).
"Kada vlada guši male akte hrabrosti, onda slede veliki", kazao je Potinger u obraćanju preko video linka studentima na Univerzitetu Virdžinija povodom ovog događaja iz 1919.
"Demokratski populizam manje se tiče podele na levicu ili desnicu a mnogo je važniji odnos vrha prema dnu, odnosno građanima. Radi se o podsećanju da je manjini potrebna saglasnost većine da upravlja. Kada se privilegovana nekolicina previše udalji od građana i brine samo o svojim interesima, onda ih narod prisiljava da odustanu od takve politike ili zbaci sa vlasti", naglasio je Potinger.
"To je za mene najupečatljiviji govor bilo koga iz Trampove administracije", kazala je Boni Glejser (Bonnie Glaser), direktorka projekta za Kinu u Centru za strateške i međunarodne studije.
"Da ste član Komunističke partije Kine, mogli biste da ovo da shvatite (pozivanje na pokret od četvrtog maja) kao na ohrabrivanje da dovedete u pitanje pojedine delove postojećeg političkog sistema. Nije baš poziv da zbacite svoje lidere, ali je svakako ohrabrivanje masa da se pobune", smatra Glejser.
"Raste zabrinutost u vrhu vlasti u Pekingu da se sada može desiti ono zbog čega je (komunistička) partija paranoidna dugo vremena, a to je da SAD i druge države ne žele da ona vlada Kinom", kaže Isak Stoun Fiš (Isaac Stone Fish), analitičar Centra za azijsko društvo (Asia Society’s Center). On ističe da se hladnoratovska politika podsticanja mirne evolucije u kojoj komunistička partija odlazi sa vlasti, kao što se desilo u Centralnoj i Istočnoj Evropi, "ponovo vraća u modu".
"U DC (sedištu američke administracije u Vašingtonu) raste uverenje da Komunistička partija Kine ne služi američkim interesima, zatim da ne služi interesima mnogi u samoj Kini, zbog čega se sve učestalije raspravlja šta SAD treba da urade u vezi tog pitanja", dodaje Fiš.
Hoće li Kina napasti Tajvan?
Kako navodi "Gardijan", mnogo toga će zavisiti na koji način će kineski predsednik Si Đinping reagovati na ovaj izazov.
Glejser ističe da postoje dokazi da zvanični Peking želi da obuzda militaristički nacionalilzam koji se fokusira na osvajanje i vraćanje Tajvana pod svoje okrilje. Međutim, Fiš smatra da se taj pristup može promeniti ukoliko bude rastao pritisak.
"Ukoliko Si Đinping ili drugi članovi rukovodstva osete da se suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom u smislu legitimnosti pred domaćom javnosti, ulazak u rat sa Tajvanom može biti efikasna strategija za njih, ali i na mnogo načina sa užasnim globalnim posledicama", ocenjuje Fiš.
Peking strahuje od antikineskog raspoloženja
Ima znakova da zvaničnici Peking doživljavaju reakciju delova međunarodne zajednice predvođene SAD-om na uzroke izbijanja pandemije kao direktan izazov njihovoj vlasti.
U internom dokumentu koji je pripremilo Institut za savremene međunarodne odnose (CICIR) usko povezan sa Ministarstvom državne bezbednosti Kine – čiji je nekada bio deo - upozorava se da bi se ona mogla suočiti sa talasom neprijateljstva te da bi to moglo dovesti u najgorem slučaju i do oružanog sukoba sa SAD-om.
U ovoj analizi, u koju je Rojters imao uvid, navodi se i da je antikinesko raspoloženje rasprostranjeno kao posle obračuna sa studentima na Tjenanmenu 1989, što je naišlo na sveopštu međunarodnu osudu, a i mnoge zapadne vlade su joj uvele sankcije, uključujući zabranu ili ograničenje prodaje oružja i transfer tehnologije.
Sada je Kina mnogo snažnija nego tada, pre svega ekonomski i vojno nastojeći da potisne SAD iz te regije u kojoj 70. godina imaju nadmoć, pre svega pomorsku.
U pomenutom dokumentu se naglašava da SAD žele da uspore uspon Kine koja se zbog svoje ekonomske moći sve više nameće kao globalna sila. Stoga se ocenjuje da Vašington doživljava jačanje Kine kao ekonomsku, bezbednosnu ali i pretnju po zapadne demokratije.
Kineski institut navodi da SAD nastoje da podriju poziciju Komunističke partije rušenjem njene popularnosti u narodu.
U izveštaju se ocenjuje da bi antikinesko raspoloženje moglo izazvati otpor investicijama Pekinga u infrastrukturne projekte u okviru ambiciozne Inicijative pojas i put. Takođe, da bi Vašington mogao da dodatno podrži svoje saveznike u regiji – i finansijski i vojno – što bi dovelo do zaoštravanja bezbednosne situacije u Aziji.
Poziv na saradnju
Ministarstvo inostranih poslova u Kini je pozvalo SAD na saradnju u obostranom interesu.
"Bilo kakve izjave ili postupci koji podstiču političku manipulaciji ili stigmatizaciju, uključujući i netrpeljivost među državama - pod izgovorom pandemije – ne doprinose međunarodnoj saradnji u borbi protiv korona virusa", saopštilo je Ministarstvo u Pekingu.
Kako navodi jedna osoba koja je imala uvid u pomenuti dokument, kineska obaveštajna zajednica ga tretira kao pandan "Novikovom telegramu" iz 1946.
Reč je o tekstu koji je napisao sovjetski ambasador u Vašingtonu Nikolaj Vasiljevič Novikov, u kome je ukazao na opasnost od američkih ekonomskih i vojnih ambicija nakon Drugog svetskog rata.
Dopis sovjetskog ambasadora je bio odgovor na "Dugi telegram" koji je američki ambasador u Moskvi Džordž Kenan (George Kennan) poslao u februaru iste godine.
U njemu se navodi da Sovjetski Savez ne vidi mogućnost mirne kohabitacije sa Zapadom. Stoga je Kenan predložio čuvene strategije "zadržavanja" (containment) i "odvraćanja" (deterrence), koje su obeležile hladnoratovsku epohu.
Oba ova dokumenta su postavila temelje strateškog razmišljanja tokom višedecenijskog rivalstva dva bloka.
Zveckanje oružjem
Postoje dva žarišta gde bi se dve nuklearne sile mogle sukobiti.
Jedno je Južnokinesko more, gde američka mornarica nastoji da obezbedi slobodu plovidbe – uključujući i prošle sedmice sa razaračem kada je došlo do bliskog susreta sa kineskom flotom – kako bi osporila teritorijalne pretenzije Pekinga na ostrva.
Na vrhuncu pandemije kineska armija sprovodi agresivnije akcije u blizini Tajvana, testirajući tako vazdušnu i pomorsku odbranu ovog ostrva na koje polaže pravo.
SAD zadržavaju politiku "strateške nejasnoće" da li bi vojno pomogla Tajvanu u slučaju kineskog napada. Međutim, Trampova administracija je izložena domaćem ali i pritisku iz inostranstva da zaoštri stav.
Vašington i Peking vode računa da "zveckanje oružjem" ne ode predaleko. Kako navodi "Gardijan", Trampova naklonost prema Siju je kontrateža "jastrebovima" u njegovoj administraciji poput Potingera (nekadašnjeg dopisnika iz Pekinga) koji je, navodno, najviše insistirao na korišćenju termina "virus iz Vuhana", uz državnog sekretara Majka Pompea.
Međutim, sa približavanjem predsedničkih izbora u novembru, suočen sa kritikama zbog zakasnelog odgovora na korona virus, moguće je da Tramp promeni ton.
U međuvremenu, SAD rade na jačanju međunarodne pozicije Tajvana, uključujući kampanju da krajem ovog meseca Vlada u Tajpeju bude pozvana na zasedanje skupštine Svetske zdravstvene organizacije (SZO), što je neprihvatljivo za Peking koji smatra Tajvan svojom odmetnutom provincijom.
Facebook Forum