Pripazite na kineske kompanije koje nastoje da sa ogromnim količinama novca steknu odlučujući uticaj ili većinsku kontrolu u američkim i evropskim firmama u trenutku kada pada vrednost njihove imovine zbog pandemije - ovo upozorenje, koje se čulo i pre pojave korona virusa, ponovio je i NATO prošle sedmice.
"Geopolitičke posledice pandemije mogu biti značajne", rekao je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg. Stoga je upozorio da će zbog ekonomskog pada "pojedini saveznici biti ranjiviji na situacije u kojima ključna infrastruktura može biti prodata".
Blumberg piše da su kineske banke zabeležile rast domaćih firmi i njihovih ogranaka u svetu za podršku u preuzimanju evropskih kompanija.
Istovremeno, većina napora Pekinga u nastojanju da osnaži svoju "meku moć" dočekana je sa skepsom u Evropi i drugde.
"Zato što ‘meka moć’ počiva na privlačnosti. Najbolja propaganda uopšte nije propaganda u klasičnom smislu te reči," smatra Džozef Naj (Joseph Nye), tvorac termina "meka moć" (soft power).
Stoga, prema njegovom mišljenju, nije iznenađujuće što na globalnom indeksu meke moći (Soft Power 30) Kina zauzima tek 27 mesto, dok su na prvih 20. zemlje liberalne demokratije. Francuska je prva, a SAD su pete.
I kada je reč o realnoj, opipljivoj moći (hard power), prednost koja je na strani SAD, neće se promeniti nakon pandemije, smatra Naj, iako su ekonomije obe zemlje trenutno teško pogođene.
Neuspelo preuzimanje britanske firme
"Canyon Bridge", ogranak kineske državne investicione kopmanije "China Reform" registrovan na Kamjanskim ostrvima, doživeo je iznenađujući neuspeh 7. aprila u Velikoj Britaniji.
Naime, nakon burne reakcije britanskih poslanika, "Canyon Bridge" je bio prinuđen da odustane od namere da preuzme potpunu kontrolu na kompanijom "Imagination", jednom od vodećih domaćih u proizvodnji čipova za mobilne telefone.
"Canyon Bridge" je 2017. stekao većinski paket akcija u "Imagination", ali tada britanska Vlada nije intervenisala.
Međutim, kako ističe Elizabet Bro (Elisabeth Braw), koja vodi Projekat za moderno odvraćanje pri Kraljevskom institutu u Londonu (RUSI), ovoga meseca članovi britanskog parlamenta su se uspprotivili nameri kineske kompanije da postavi četiri svoja direktora u "Imagination".
No, po rečima Bro, širom Evrope i Severne Amerike i u drugim naprednim ekonomijama, postoji mnošto kompanija sa najmodernijom tehnologijom u ključnim sektorima, kao što je biotehnologija i elektronika, koje nisu tako bogate ili obilato finansijski podržane kao "Imagination.
Stoga, uprkos ovom neuspehu, Kina neće tako lako odustati od preuzimanja drugih zapadnih firmi, u situaciji kada su mnogo finansijski ranjivije zbog pandemije.
Kina preuzima evropske luke
Iako Stoltenberg nije pomenuo, mislio je u svom upozorenju na grčke luke, pre svega Pirej, koji 2016. godine kupila kineska kompanija. Grčka je bila prinuđena na taj potez jer je zbog rigoroznih mera štednje koje joj nametnula EU kao uslov za dobijanje pomoći, pokušavala da dođe do svežeg novca na bilo kojoj strani.
Tadašnji zamenik grčkog ministra inostranih poslova Kostas Fragogianis je prilikom kupoprodaje izjavio da je cilj da se ova luka pretvori u "najveće tranzitno čvorište između Evrope i Azije, i potencijalno postane najveća na starom kontinentu". Trenutno je luka u Roterdamu najveća u Evropi, a kupovina Pireja je važna karika u kineskom velikom projektu "Pojas i put".
Kina je u međuvremenu u velikoj meri preuzela kontrolu nad proizvodnjom nekada čuvenog italijanskog tekstila. Kako piše Forbs (Forbes), pravo je čudo da Italija uopšte više proizvodi mašine za espreso.
Kineska kompanija za prekookeanski transport brodovima (COSCO) poseduje 90 odsto akcija jedinog lučkog operatera u Belgiji. Ova kompanija takođe ima većinske paket akcija od 51 odsto i upravnu kontrolu u španskim lukama Valensija i Bilbao. COSCO je stekao i manjinski udeo u drugim lukama, poput Antverpena, Las Palmasa i Roterdama, kako se navodi u izveštaju holandskog Instituta za međunarodne odnose Clingendael.
Made in China 2025.
Uprkos pokušajima zapadnih zemalja da se ograniči pokušaj kineskih kompanija da uz pomoć države preuzme tamošnje firme, projekat "China, Inc" istrajava, ističe Elizabet Bro, preusmeravajući pažnju sa kompanija sa zvuničnim imenom na one sa naprednim tehnologijama, istraživačkim i razvojnim kapacitetima.
To je deo strategigje "Made in China 2025" po kojoj je cilj najmnogoljudnije zemlje na svetu da postane dominantna u tehnologiji, protizvodnji i sajber tehnologiji.
Kao što navode Maks Zenglein and Ana Holcman iz nemačkog Instituta Merkator, pomenuti projekat je “Kina želi da u proizvodnji pametnih tehnologija i digitalizacija pretekne i ostavi iza sebe strane konkurente".
Ključni deo za ostvarivanje te strategije je preuzimanje zapadnih firmi. Zbog toga je severna Evropa najatraktivnija na starom kontinentu za takve investicije, jer u njoj postoje mnoštvo kompanija koje rade na inovacijama. S druge strane, Kina skoro da nije kupila nijednu takvu firmu u Centralnoj i Istočnoj Evropi, jer očigledno ih nema dovoljno za njene ostvarivanje njenog cilja.
Institut Merkator u istraživanju iz 2019. zaključuje da su kineske kompanije takođe uključene u razne vidove istraživanja i saradnje - često osetljivog karaktera - sa zapadnim parternima.
'Trojanski konj'
Nekadašnji evropski komesar za proširenje Johanes Han je upozorio pre nekoliko godina da kompanije na starom kontinentu koje su preuzele kineske, mogu postati "Trojanski konj" preko koga će Peking širiti svoj uticaj.
Analitičar ovog instituta iz Haga Frans Pol Van der Puten (Paul Van der Putten) kazao je za Dojče vele da ima dosta razloga za zabrinutost.
"Ova vrsta uticaja koji Kina uspostavlja, omogućava joj da preusmeri trgovinske tokove iz jednog mesta u drugo, što je posebno opasno jer time Evropa gubi ili rizikuje da izgubi kontrolu nad nečim što je izuzetno važno kao što je spoljna trgovina," smatra Van der Puten.
Prema rečima Džona Sojersa (John Sawers), bivšeg šefa britanske obaveštajne službe MI6, potrebno je učiniti više kako bi se sprečila kupovina zapadnih tehnologija od kineskih kompanija.
"Ne mislim da je ona (Kina) egzistencijalna pretnja kao što je bio Sovjetski Savez tokom Hladnog rata. Ipak, biće žestokog nadmetanja oko kontrole tehnologija," kazao je Sojers za Skaj njuz (Sky News).
Zvaničnici iz bezbednosnih struktura u zapadnim vladama upozoravaju da Kina može iskoristiti pandemiju da stekne dodatni uticaj.
Veći nadzor nad kineskim investicijama na Zapadu
Erik Bratberg (Brattberg), direktor evropskog programa pri Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, istakao je da Kini neće biti tako lako omogućen pristup najvažnijoj infrastrukturi u Evropi.
"Mislim da će se ovoga puta posvećivati više pažnje i nadzora nad kineskim aktivnostima, te da će se preduzeti veće mere zaštite. Tek treba da vidimo koliko će biti uspešne i efikasne te mere ukoliko Kina bude nastojala da iskoristi ekonomsku krizu u Evropi," istakao je Bratberg, a prenosi Dojče vele (Deutsche Welle).
SAD su zauzele čvršći stav, pa kineskim telekomunkacionim operaterima, kao što su "Čajna Mobajl" (China Mobile) nije dozvoljeno poslovanje u ovoj zemlji.
Neizvesna je i sudbina operacija Hjuaveja (Huawei) u SAD, jer ga zvanični Vašington stavio na crnu listu kompanija koje predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost, pa je zabranio da mu se isporučuju čipovi i druge komponente za hardver koje proizvode američke kompanije poput Intel INTC.
Istovremeno, Hjuavej i dalje može da računa na kupovinu komponenti američkih proizvođača za pravljenje pametnih telefona.
Kina zainteresovana za energetski sektor u SAD
Kako piše Forbs, Kinu može interesovati i energetski sektor u SAD. Naime, Kina je najveći uvoznik nafte na svetu, a SAD su 2018. godine postale najveći proizvođač ovog energenta, kao i gasa, zahvaljujući eksploataciji iz škriljaca, pretekavši tako Saudijsku Arabiju i Rusiju koje su tradicionalno imale dominantnu poziciju u ovom sektoru.
Međutim, sa izbijanjem pandemije, došlo je do drastičnog pada cena nafte, što je posebno pogodilo američke kompanije čiji su troškovi eksploatacije ovog energenta viši nego u drugim zemljama, pa su neke od njih na ivici bankrota, poput Chesapeake Energy CHK, sa sedištem u Oklahoma sitiju (Oklahoma City).
Kako ocenjuje Forbs, u boljim vremenima ove firme bi bile savršena meta za Kinu, ali sada je malo verovatno da će joj biti dopušteno i približno da stekne značajniji uticaj u njima. U najboljem slučaju može eventualno računati na kupovinu manjinskog paketa akcija.
SAD će očigledno pooštriti uslove za kineske investicije u pojedine sektore domaće ekonomije. To znači da će restrikcije ostati na snazi i u periodu nakon pandemije, osim, kako ocenjuje Forbs ne dođe do promena u dosadašnjim politikama i obe zemlje se toliko približe (come to Jesus moment).
Nivo kineskih investicija u SAD opada, naročito otkako je izbio trgovinski rat između ove dve zemlje i restrikcija koje je uveo zvanični Vašington.
EK: Države u EU da preuzmu pojedine firme
Evropska Unija nema tako efikasne mehanizme nadzora kao SAD. Doduše, pojedine članice su uvele stroge kriterijume. Tako je Vlada Nemačke početkom aprila usvojila akt koji omogućava regulatorima da nadgledaju investicije koje mogu da utiču na bezbednost zemlje.
Britanska Vlada prati preuzimanje u vojnom i kompujterskom sektoru, zatim tehnologijama namenjenim i za vojne i za civilne potrebe (dual use) i kvantnoj tehnologiji.
Međutim, kako ističe Elizabet Bro, problem je što mnoge kompanije sa modernim tehnologijama ne učestvuju aktivno u nacionalnoj bezbednosti, pa tako da za njih ne važe striktna pravila u slučaju preuzimanja sa strane.
No, slučaj nestašice respiratora koji su u vreme pandemije korona virusa presudni za preživljavanje najtežih bolesnika, pokazuje koliko je važno obratiti pažnju i izvan onoga što se definiše klasičnim poljem nacionalne bezbednosti.
Mnoge zapadne vlade su usvojile stimulativne pakete kako bi sprečile bankrot svojih kompanija. Ali, to nije dovoljno. Margret (Margrethe) Vestager, evropska komesarka za zaštitu konkurencije, predložila je da vlade zemalja članica kupe deonice u ključnim kompanijama kako bi sprečile preuzimanje od strane kineskih.
Kineska ulaganja izvan strateškog sektora
Suočene sa pooštravanjem mera Trampove administracije, zatim podizanjem standarda zaštite životne sredine u Evropi - u kombinaciji sa usporavanjem ekonomskog rasta u najmnogoljudnijoj zemlji sveta – kineske kompanije delimično preorijentišu poslove u jugoistočnu Aziju.
Ipak, zahvaljujući finansijskoj podršci vlasti u Pekingu kineske kompanije i dalje imaju veliku kupovnu moć u nastupu na zapadnim tržištima, preuzimajući tamošnje firme i izvan strateškog sektora. Tako je ANTA Sports - najveća kineska kompanija za proizvodnju sportske opreme i treća na svetu - kupila prošle godine Amer Sports u Finskoj.
Stoga, uprkos nastojanjima zapadnih zemalja da kontrolišu tokove kineskog kapitala i ograniče njegovu ekspanziju na svojim tržištima, vlasti u Pekingu neće odustati od podrške svojim privatnim firmama da prošire svoje poslovanje u inostranstvu.
S obzirom na pad vrednosti akcija zbog pandemije, zapadne kompanije su sada ranjivije na upliv kineskog novca, pre svega u Evropi, uključujući i trgovinski sektor, lance ishrane, modu i ostale sektore.
"Ako prošetate Menhetnom, svakako će na njemu naći dnevne novine na kineskom, reklame na kineskom, kao i kineske banke nedaleko od Tajms skvera. Kina nije na putu, ona je već tu", zaključuje Forbs.
Preuzimanje, umesto osnivanje novih firmi
Kina je investirala 13 milijardi dolara prošle godine u EU, uglavnom u preuzimanje ili spajanje sa domaćim firmama, a samo mali deo je investiran u otvaranju novih kompanija na starom kontinentu.
Kada je reč o SAD, kineske firme su investirale 25 milijarde dolara u slične poduhvate preuzimanja.
Od 2003. godine, kada su kineske kompanije investirale samo 1.6 milijardi dolara za preuzimanje zapadnih, ta cifra je ubrzo narasla na 18.2 milijarde 2006. Međutim, mnogi od ovih poduhvata, kao što je preuzimanje francuskog "Thomson Electronics" od strane kineskog TCL, završeni su neuspešno.
Globalna finansijska kriza 2008. je bila nova prilika za Kinu da preuzme neke od zapadnih kompanija koje su bile oslabljene na tržištu, ali u većini slučajeva ti projekti nisu bili previše uspešni jer je opadala njihova vrednost, ističe Elizabet Bro.
SAD i prednost nad Kinom
Kina je poslala medicinsku pomoć mnogim zemljama suočenih sa pandemijom, manipulisala je u političke svrhe statistikom o broju obolelih i zaraženih, i pokrenula snažnu propaganda – sve u pokušaju da početne slabosti u borbi protiv ove bolesti preokrene u narativ koji bi trebalo da služi kao uzor i drugim zbog svog snažnog odgovora kojim je uspela da suzbije korona virus, piše u "Forin polisi" (Foreign Policy) Džozef Naj, profesor Univerziteta Harvard.
Međutim, većina napora Pekinga u nastojanju da osnaži svoju "meku moć" dočekana je sa skepsom u Evropi i drugde.
"Zato što ‘meka moć’ počiva na privlačnosti. Najbolja propaganda uopšte nije propaganda u klasičnom smislu te reči," precizira Naj.
Stoga po njegovom mišljenju nije iznenađujuće što na globalnom indeksu meke moći (Soft Power 30) Kina zauzima tek 27 mesto, dok su na prvih 20. zemlje liberalne demokratije. Francuska je prva, a SAD su pete.
O uticaju Kine još možete pročitati:
I kada je reč o realnoj, opipljivoj moći (hard power), prednost koja je na strani SAD, neće se promeniti nakon pandemije, smatra Naj, iako su ekonomije obe zemlje trenutno teško pogođene.
Iako Kina sve više ulaže u modernizaciju svoje vojske, njen prošlogodišnji budžet za odbranu je iznosio nepunih 180 milijardi dolara, dok je američki već godina oko 700 milijardi i više.
Naj dodaje da će geopolitička prednost SAD ostati i nakon pandemije. Najpre geografija: ona je okružena sa dva okeana i prijateljski nastrojenim susedima, dok je Kina u teritorijalnim sporovima sa Brunejima, Indijom, Indonezijom, Japanom, Malezijom, Filipinima, Tajvanom i Vijetnamom.
U prilog SAD-u ide i energija. One su od njenog uvoznika postale izvoznik, dok Kina zavisi u velikoj meri od uvoza nafte i drugih sirovina, koje se moraju transportovati kroz Persijski zaliv i Indijski okean u kojima je neupitna supremacija američke ratne flote.
Takođe, prema istraživanju Adele Hajutin (Hayutin) sa Univerziteta Standford (Stanford) , radna snaga u SAD će biti uvećana za pet odsto u narednih deceniju i po, dok će se kineska smanjiti za devet procenata, uglavnom zbog doskorašnje politike jednog deteta.
Naj zaključuje da američka moć počiva i na čelnoj poziciji u razvoju ključnih tehnologija, te da njeni i drugi zapadni univerziteti dominiraju u visokom obrazovanju.
Zašto podaci ne pokazuju celu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
