Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je za RSE da bi u daljim koracima Beograda i Prištine trebalo sačekati mišljenje Međunarodnog suda pravde.
Dok veći broj članica Unije nakon te odluke savetuje otvaranje tehničkog dijaloga, vlasti u Srbiji očekuju poziv za nove statusne pregovore o Kosovu. Predstavnici pojedinih zemalja Unije, ali i eksperti, upozoravaju da insistiranje na statusu može značajno usporiti evropski put Srbije.
Nakon zelenog svetla za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Beograd čeka razmatranje kandidature za članstvo. Iako rešavanje problema Kosova nije među zvaničnim uslovima, pojedini predstavnici Zapadnih zemalja sve češće upozoravaju Beograd da evropske integracije i Kosovo nisu odvojeni koloseci, te da bi insistiranje Srbije na vraćanju statusnih pregovora moglo odvesti zaustaviti zemlju na putu ka Briselu.
Za svaki dalji korak kada je reč o Kosovu trebalo bi sačekati odluku Međunarodnog suda pravde koji će uskoro dati mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti, to je za RSE izjavio šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer:
„Jasno je da su dobri odnosi sa susedima deo procesa evropskih integracija i da moramo doći do toga da se svih 27 članica ne može složiti oko rešenja. Imamo 22 zemlje EU koje priznaju Kosovo i pet koje ga ne priznaju, te rešenje u tom smislu mora biti pronađeno. Sada moramo sačekati da vidimo kakvo će biti mišljenje Međunarodnog suda pravde i kakav proces može poceti iz toga. Tada ćemo videti i kakvo rešenje možemo da nađemo. Postoje različiti modeli i opcije. Dakle, to je pitanje vremena, strpljenja i rada.”
Ono što bi, po mišljenju specijalnog izaslanika EU na Kosovu Pitera Fejta, trebalo da usledi nakon mišljenja Medunarodnog suda pravde jeste dijalog i jačanje kontakta Beograda i Prištine, ali je predočio da vlasti na Kosovu ne žele raspravu o statusu, niti o podeli.
Iznalaženje makar privremenog rešenja
Direktnu poruku da razgovora o statusu neće biti uputio je britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort.
Nakon što je prvi izašao sa mišljenjem da evropske integracije Srbije i pitanje Kosova više nisu dva koloseka, Vordsvort upozorava da bi insistiranje Beograda na statusnim pregovorima, zemlju odvelo u ćorsokak. On je rekao da se od Beograda ne traži da prizna Kosovo. Međutim, kako navodi, na Srbiji je da pronađe način šta će da radi s tim što se o tom pitanju ne slaže sa 22 članice EU koje su ga priznale.
“Dalje sukobljavanje nije u interesu Srbije", rekao je Vordsvort.
Ovakve ocene imao je prilike da čuje i predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga:
“Ono što su nama poručili kada smo bili u Berlinu, i u Bundestagu i u Ministarstvu inostranih poslova, jeste su da bez iznalaženja makar nekog privremenog rešenja za normalizaciju odnosa teško zamislivi naredni koraci u evropskim integracijama.”
No, Beograd posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde očekuje poziv za nove statusne pregovore, a ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kaže da Srbija "ni za jedan stepen neće skrenuti sa sadašnjeg kursa u politici prema Kosovu”.
"U skladu sa procedurom, neizbežno je da se o mišljenju Međunarodnog suda diskutuje na Generalnoj skupštini UN”, kaže Jeremić.
EU ne trebaju dodatni problemi
Iako se slaže da Beograd ne može olako odustati od zvanične državne polikite, Laslo Varga navodi da je mora ublažiti:
“Ako su vam apsolutni prioritet evropske integracije, onda cela politika treba da bude usmerena ka ostvarivanju tog cilja. To naravno ne bi trebalo da znači priznanje takozvane nezavisnosti ili neke slične korake, ali bi trebalo da se dođe do nekih rešenja kada se radi o konkretnim pitanjima. To je ono na čemu insistiraju pojedine članice Evropske unije. Svakako, ukoliko postoji neslaganje između Beograda i najvažnijih evropskih prestonica, to znači usporavanje procesa integracija. Mislim da je to manje više svima jasno.”
I Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije kaže da se prihvatanje kandidature za članstvo u Uniji ne može očekivati bez odustajanja od statusnih pregovora:
“Evropska unija se susreće sa mnogim svojim problemima, i verovatno da joj još dodatni problemi ne trebaju. Bilo je sasvim logično očekivati da će u jednom momentu procesa naših evropskih integracija pitanje statusa Kosova biti otvoreno i da će postati problem.”
Iako predstavnici Unije u Beogradu za Srbiju imaju samo poruke ohrabrenja, potput ove koju je izneo šef Delegacije Vensan Dežer:
“EU nastavlja da podržava Srbiju kako bi unapredila život građana i tako je učinila svojim pridruženim članom.”
Poruke uticajnih Zapadnih zemalja govore da će tajming pridruživanja zavisiti upravo od poteza koje će Beograd povlačiti posle mišljenja Međunarodnog suda pravde.
Pročitajte i ovo:
Fejt: Odluka suda o nezavisnosti Kosova biće dvosmislena
Hooper: Srbija želi razgovore o podjeli Kosova
Završena rasprava o Kosovu pred MSP
Dok veći broj članica Unije nakon te odluke savetuje otvaranje tehničkog dijaloga, vlasti u Srbiji očekuju poziv za nove statusne pregovore o Kosovu. Predstavnici pojedinih zemalja Unije, ali i eksperti, upozoravaju da insistiranje na statusu može značajno usporiti evropski put Srbije.
Nakon zelenog svetla za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Beograd čeka razmatranje kandidature za članstvo. Iako rešavanje problema Kosova nije među zvaničnim uslovima, pojedini predstavnici Zapadnih zemalja sve češće upozoravaju Beograd da evropske integracije i Kosovo nisu odvojeni koloseci, te da bi insistiranje Srbije na vraćanju statusnih pregovora moglo odvesti zaustaviti zemlju na putu ka Briselu.
Za svaki dalji korak kada je reč o Kosovu trebalo bi sačekati odluku Međunarodnog suda pravde koji će uskoro dati mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti, to je za RSE izjavio šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer:
„Jasno je da su dobri odnosi sa susedima deo procesa evropskih integracija i da moramo doći do toga da se svih 27 članica ne može složiti oko rešenja. Imamo 22 zemlje EU koje priznaju Kosovo i pet koje ga ne priznaju, te rešenje u tom smislu mora biti pronađeno. Sada moramo sačekati da vidimo kakvo će biti mišljenje Međunarodnog suda pravde i kakav proces može poceti iz toga. Tada ćemo videti i kakvo rešenje možemo da nađemo. Postoje različiti modeli i opcije. Dakle, to je pitanje vremena, strpljenja i rada.”
Ono što bi, po mišljenju specijalnog izaslanika EU na Kosovu Pitera Fejta, trebalo da usledi nakon mišljenja Medunarodnog suda pravde jeste dijalog i jačanje kontakta Beograda i Prištine, ali je predočio da vlasti na Kosovu ne žele raspravu o statusu, niti o podeli.
Iznalaženje makar privremenog rešenja
Direktnu poruku da razgovora o statusu neće biti uputio je britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort.
Nakon što je prvi izašao sa mišljenjem da evropske integracije Srbije i pitanje Kosova više nisu dva koloseka, Vordsvort upozorava da bi insistiranje Beograda na statusnim pregovorima, zemlju odvelo u ćorsokak. On je rekao da se od Beograda ne traži da prizna Kosovo. Međutim, kako navodi, na Srbiji je da pronađe način šta će da radi s tim što se o tom pitanju ne slaže sa 22 članice EU koje su ga priznale.
“Dalje sukobljavanje nije u interesu Srbije", rekao je Vordsvort.
Ovakve ocene imao je prilike da čuje i predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga:
“Ono što su nama poručili kada smo bili u Berlinu, i u Bundestagu i u Ministarstvu inostranih poslova, jeste su da bez iznalaženja makar nekog privremenog rešenja za normalizaciju odnosa teško zamislivi naredni koraci u evropskim integracijama.”
No, Beograd posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde očekuje poziv za nove statusne pregovore, a ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kaže da Srbija "ni za jedan stepen neće skrenuti sa sadašnjeg kursa u politici prema Kosovu”.
"U skladu sa procedurom, neizbežno je da se o mišljenju Međunarodnog suda diskutuje na Generalnoj skupštini UN”, kaže Jeremić.
EU ne trebaju dodatni problemi
Ukoliko postoji neslaganje između Beograda i najvažnijih evropskih prestonica, to znači usporavanje procesa integracija. Mislim da je to manje više svima jasno.
“Ako su vam apsolutni prioritet evropske integracije, onda cela politika treba da bude usmerena ka ostvarivanju tog cilja. To naravno ne bi trebalo da znači priznanje takozvane nezavisnosti ili neke slične korake, ali bi trebalo da se dođe do nekih rešenja kada se radi o konkretnim pitanjima. To je ono na čemu insistiraju pojedine članice Evropske unije. Svakako, ukoliko postoji neslaganje između Beograda i najvažnijih evropskih prestonica, to znači usporavanje procesa integracija. Mislim da je to manje više svima jasno.”
I Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije kaže da se prihvatanje kandidature za članstvo u Uniji ne može očekivati bez odustajanja od statusnih pregovora:
“Evropska unija se susreće sa mnogim svojim problemima, i verovatno da joj još dodatni problemi ne trebaju. Bilo je sasvim logično očekivati da će u jednom momentu procesa naših evropskih integracija pitanje statusa Kosova biti otvoreno i da će postati problem.”
Iako predstavnici Unije u Beogradu za Srbiju imaju samo poruke ohrabrenja, potput ove koju je izneo šef Delegacije Vensan Dežer:
“EU nastavlja da podržava Srbiju kako bi unapredila život građana i tako je učinila svojim pridruženim članom.”
Poruke uticajnih Zapadnih zemalja govore da će tajming pridruživanja zavisiti upravo od poteza koje će Beograd povlačiti posle mišljenja Međunarodnog suda pravde.
Pročitajte i ovo:
Fejt: Odluka suda o nezavisnosti Kosova biće dvosmislena
Hooper: Srbija želi razgovore o podjeli Kosova
Završena rasprava o Kosovu pred MSP