Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su u ponedeljak u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Iskustvo Hrvatske koja je dve i po godine čekala da parlamenti država članica Evropske unije ratifikuju Sporazum o stabilizacji i pridruživanju, ne kvari raspoloženje u Srbiji. U našem programu predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović poručuje:
„Koliko god proces da traje, to je jedna instanca više ka Evropskoj uniji. I počektak mnogih aktivnosti Srbije na tom putu koje će same po sebi podizati i nivo svesti i nivo organizacije u samoj državi i u ekonomskom životu države“.
Slavica Đukić-DejanovićPredsednica Parlamenta uverava da je ta institucija spremna da bez većih problema nastavi sa donošenjem evrointegracijskih zakona. Istovremeno, tokom dana ni u vladinoj kancelariji za evrointegracije nisu sumnjali da će iz Luksemburga stići dobre vesti.
Šefica kancelarije Milica Delević upozorila je da naredne korake ne bi trebalo očekivati prebrzo, a ključni je dobijanje upitnika EU sa više od 4 000 pitanje o stanju u ekonomiji, politici, pravosuđu i državnoj administraciji, na koje Srbija (kao i sve druge države koje pokušavaju da postanu deo evropske porodice) mora da odgovori:
„On automatski ne sledi. Ono što bi terbalo da se dogodi pre nego što EU uputi nama upitnik na koji se već pripremamo da odgovorimo je da se unutar Saveta ministara postigne saglasnost o prosleđivanju našeg zahteva za članstvo, koji smo podneli prošlog decembra. Znači da se taj zahtev uputi Komisiji na izradu mišljenja. Komisiji koja se takođe priprema da nam prosledi taj upitinik.“
Reforme i samo reforme
Nema sumnje da će poces ratifikacije SSP-a, koji podrazumeva njegovo usvajanje od strane parlamenata svih 27 država članica EU plus Srbije, trajati u najmanju ruku koliko je trajao i u Hrvatskoj, a možda i duže od dve i po godine. U razgovoru za RSE ocenio je to dekan Fakulteta ekonomije, finansija i administracije Mihailo Crnobrnja.
On podseća da još uvek postoji jedan broj država u kojima se bije bitka za prihvatanje Srbije kao legitimnog kandidata za članstvo, te upozorava da su i dalje neki od najvažnijih uslova, reforma pravosuđa i suzbijanje korupcije:
„To govori samo o tome da smo mi tek na samom početku. Oni imaju još puno, puno vremena i mogućnosti da nas disciplinuju. Kad završite ratifikaciju SSP-a onda ste završili osnovnu školu. Treba još završiti celu gimnaziju i ceo fakultet i onda postati zemlja članica Evropske unije. Mislim da u EU shvataju da je Srbija u velikom zaostatku. Mi deset godina, ali ponavljam - deset godina, od 5. oktobra do današnjeg dana se približavamo Evropskoj uniji i napravili smo pola prvog koraka. I njima je jasno da to izaziva negativnu političku situaciju Srbiji. I da bi to sprečili oni prave taj, da tako kažem, ustupak. Zapravo ne ustupak, nego jednostavno prihvataju da je dosta urađeno i nagrađuju to što je već urađeno.“
RSE: Šta je sada do same Srbije? Ako govorimo o Parlamentu i drugim institucijama, na šta bi se trebalo koncentrisati?
„Prvo i najvažnije su: domaće reforme i reforme i reforme. To znači da se Srbija učini jednom modernom zemljom. To treba da postane glavna ideja. Pod broj jedan treba da se izvrše reforme u pravosuđu, da se suzbije korupcija, da se završe reforme ekonomskom delu, odnosno da se privatizuje još jedan broj velikih gubitaša ili da se likvidiraju. Druga stvar je da naša diplomatija razradi tri strategije. Jedna strategija je za zemlje koje su nam prijatelji, druga je za one za koje neću reći da su nam neprijatelji ali koje nisu sklone da duvaju vetar u naša jedra i treća strategija je za one takozvane neutralne zemlje za koje je Srbija toliko nevažna da oni moraju da gledaju na kartu da bi videli gde se mi nalazimo.“
Srbija korača dalje ka Evropskoj uniji ali na leđima nosi mnoge stare dileme. Upravo zbog nedefinisanosti nekih osnovnih pitanja, poput granica ili broja stanovnika (što su i prava pitanja u iščekivanom upitniku) konstantnno je i dilema da li je za Beograd važnije da insistra na političkim ili ekonomskim kriterijumima za pridruživanje.
„Ja mislim da su politički značajniji. Zato što ako pogledate kako su primljeni Bugarska i Rumunija očigledno je da ekonomski kriterijumi nisu bili od odlučujućeg značaja. Mislim da će se to i sada nastaviti, ali još jednom ističem, mi moramo da završimo ekonomske reforme radi nas, a ne radi Evropske unije“, kaže Crnobrnja.
*****
Pročitajte i ovo:
Beograd ne očekuje promene u politici Brisela za Balkan
'Zeleno svetlo' za Srbiju i dalje zavisi od Haga
Emerson za RSE: Srbija može biti u EU do 2014.
Odmrznut Prelazni sporazum sa Srbijom, priprema se hrvatsko članstvo
Autor: Elvir Bucalo
Prema nacrtu ministarskih zaključaka skupa ministara u Luxemburgu, odobren je početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, što, praktično, otvara prostor za zvanični Beograd da se u skoro vrijeme nada i kandidatskom statusu. Odluka je donijeta nakon što su ministri, između ostalog, saslušali i stav šefa haških tužitelja koji nije imao zamjerke na saradnju Srbije sa Hagom po slučajevima gdje se već vodi sudski proces- što se tiče bjegunaca, njegov stav je da Beograd mora činiti više kako bi se uhapsio Mladić.
Dok se u Luksemburgu čeka na pres konferenciji na kojoj će biti saopšteni rezultati rasprave ministara vanjskih poslova EU o sudbini Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom, nezvanično se saznaje-dobriće se početak ratificiranja Sporazuma sa Srbijom, što znači praktičnu deblokadu integracijskog procesa sa evropskim strukturama.
Pred početak sastanka, ministri vanjskih poslova Italije Frattini i Austrije, Špindeleger su najavili kako će se snažno založiti da se krene sa ratificiranjem Sporazuma, dok je predsjedavajući Vijećem, Moratinos, najavio dobre vijesti za Srbiju.
Dok šef haških tužitelja, Serge Brammertz, koji je u Luxemburg došao na poziv EK, kaže:
"Kada je riječ o potrazi za bjeguncuima, treba činiti više. Bjegunci su još uvijek na slobodi i ja uvijek ponavljam da nema alternative hapšenju haških bjegunaca. Nedavno sam bio u Srebrenici i susreo sam se sa brojnim žrtvama- za njih je to još uvijek dio svakodnevnog života i moja poruka njima, kao i u Beogradu, ali i evropskim ministrima je: mora se više raditi na hapšenju bjegunaca".
Bramertz je uvjeren da sada, kada se pokazalo da dosadašnji metod potrage za Mladićem i Hadžićem u Srbiji nije donio rezultat, treba razmotriti nove metode, koje će optužene konačno privesti pravdi.
Međutim, sada, kada će, kako se čini, Evropa odustati od jedinog efikasnog instrumenta prisile da Beograd ispuni svoju međunarodnu obavezu, za Geraldine Mattioli iz HRW je situacija jasna- neće biti ni hapšenja Ratka Mladića:
"EU mora da pojača pritisak na Srbiju, jer, kao što reče šef haških tužitelja, on nema razloga da vjeruje kako je Mladić izvan Srbije, kao što vjeruje da se može učiniti više od strane policije i obavještajnih službi u Srbiji, kako bi osnažili potragu za Mladićem koja bi se okončala njegovim hapšenjem. Snažno smo uvjereni da se to neće dogoditi ako EU ne nastavi sa pritiskom na Srbiju."
Ako ima prostora za nastavak uslovljavanja Srbiji, kažu izvori Vijeća ùministara, on bi se mogao tražiti u činejnici da će ozbiljniji razgovor o kandidatskom statusu za Beograd pričekati moguće vijesti o zaključenju priče o haškim bjeguncima.
Iskustvo Hrvatske koja je dve i po godine čekala da parlamenti država članica Evropske unije ratifikuju Sporazum o stabilizacji i pridruživanju, ne kvari raspoloženje u Srbiji. U našem programu predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović poručuje:
„Koliko god proces da traje, to je jedna instanca više ka Evropskoj uniji. I počektak mnogih aktivnosti Srbije na tom putu koje će same po sebi podizati i nivo svesti i nivo organizacije u samoj državi i u ekonomskom životu države“.
Šefica kancelarije Milica Delević upozorila je da naredne korake ne bi trebalo očekivati prebrzo, a ključni je dobijanje upitnika EU sa više od 4 000 pitanje o stanju u ekonomiji, politici, pravosuđu i državnoj administraciji, na koje Srbija (kao i sve druge države koje pokušavaju da postanu deo evropske porodice) mora da odgovori:
„On automatski ne sledi. Ono što bi terbalo da se dogodi pre nego što EU uputi nama upitnik na koji se već pripremamo da odgovorimo je da se unutar Saveta ministara postigne saglasnost o prosleđivanju našeg zahteva za članstvo, koji smo podneli prošlog decembra. Znači da se taj zahtev uputi Komisiji na izradu mišljenja. Komisiji koja se takođe priprema da nam prosledi taj upitinik.“
Reforme i samo reforme
Nema sumnje da će poces ratifikacije SSP-a, koji podrazumeva njegovo usvajanje od strane parlamenata svih 27 država članica EU plus Srbije, trajati u najmanju ruku koliko je trajao i u Hrvatskoj, a možda i duže od dve i po godine. U razgovoru za RSE ocenio je to dekan Fakulteta ekonomije, finansija i administracije Mihailo Crnobrnja.
On podseća da još uvek postoji jedan broj država u kojima se bije bitka za prihvatanje Srbije kao legitimnog kandidata za članstvo, te upozorava da su i dalje neki od najvažnijih uslova, reforma pravosuđa i suzbijanje korupcije:
„To govori samo o tome da smo mi tek na samom početku. Oni imaju još puno, puno vremena i mogućnosti da nas disciplinuju. Kad završite ratifikaciju SSP-a onda ste završili osnovnu školu. Treba još završiti celu gimnaziju i ceo fakultet i onda postati zemlja članica Evropske unije. Mislim da u EU shvataju da je Srbija u velikom zaostatku. Mi deset godina, ali ponavljam - deset godina, od 5. oktobra do današnjeg dana se približavamo Evropskoj uniji i napravili smo pola prvog koraka. I njima je jasno da to izaziva negativnu političku situaciju Srbiji. I da bi to sprečili oni prave taj, da tako kažem, ustupak. Zapravo ne ustupak, nego jednostavno prihvataju da je dosta urađeno i nagrađuju to što je već urađeno.“
RSE: Šta je sada do same Srbije? Ako govorimo o Parlamentu i drugim institucijama, na šta bi se trebalo koncentrisati?
„Prvo i najvažnije su: domaće reforme i reforme i reforme. To znači da se Srbija učini jednom modernom zemljom. To treba da postane glavna ideja. Pod broj jedan treba da se izvrše reforme u pravosuđu, da se suzbije korupcija, da se završe reforme ekonomskom delu, odnosno da se privatizuje još jedan broj velikih gubitaša ili da se likvidiraju. Druga stvar je da naša diplomatija razradi tri strategije. Jedna strategija je za zemlje koje su nam prijatelji, druga je za one za koje neću reći da su nam neprijatelji ali koje nisu sklone da duvaju vetar u naša jedra i treća strategija je za one takozvane neutralne zemlje za koje je Srbija toliko nevažna da oni moraju da gledaju na kartu da bi videli gde se mi nalazimo.“
Srbija korača dalje ka Evropskoj uniji ali na leđima nosi mnoge stare dileme. Upravo zbog nedefinisanosti nekih osnovnih pitanja, poput granica ili broja stanovnika (što su i prava pitanja u iščekivanom upitniku) konstantnno je i dilema da li je za Beograd važnije da insistra na političkim ili ekonomskim kriterijumima za pridruživanje.
„Ja mislim da su politički značajniji. Zato što ako pogledate kako su primljeni Bugarska i Rumunija očigledno je da ekonomski kriterijumi nisu bili od odlučujućeg značaja. Mislim da će se to i sada nastaviti, ali još jednom ističem, mi moramo da završimo ekonomske reforme radi nas, a ne radi Evropske unije“, kaže Crnobrnja.
*****
Pročitajte i ovo:
Beograd ne očekuje promene u politici Brisela za Balkan
'Zeleno svetlo' za Srbiju i dalje zavisi od Haga
Emerson za RSE: Srbija može biti u EU do 2014.
Odmrznut Prelazni sporazum sa Srbijom, priprema se hrvatsko članstvo
Odobren početak ratifikacije SSP-a sa Srbijom
Odobren početak ratifikacije SSP-a sa SrbijomAutor: Elvir Bucalo
Prema nacrtu ministarskih zaključaka skupa ministara u Luxemburgu, odobren je početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, što, praktično, otvara prostor za zvanični Beograd da se u skoro vrijeme nada i kandidatskom statusu. Odluka je donijeta nakon što su ministri, između ostalog, saslušali i stav šefa haških tužitelja koji nije imao zamjerke na saradnju Srbije sa Hagom po slučajevima gdje se već vodi sudski proces- što se tiče bjegunaca, njegov stav je da Beograd mora činiti više kako bi se uhapsio Mladić.
Dok se u Luksemburgu čeka na pres konferenciji na kojoj će biti saopšteni rezultati rasprave ministara vanjskih poslova EU o sudbini Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom, nezvanično se saznaje-dobriće se početak ratificiranja Sporazuma sa Srbijom, što znači praktičnu deblokadu integracijskog procesa sa evropskim strukturama.
Pred početak sastanka, ministri vanjskih poslova Italije Frattini i Austrije, Špindeleger su najavili kako će se snažno založiti da se krene sa ratificiranjem Sporazuma, dok je predsjedavajući Vijećem, Moratinos, najavio dobre vijesti za Srbiju.
Dok šef haških tužitelja, Serge Brammertz, koji je u Luxemburg došao na poziv EK, kaže:
"Kada je riječ o potrazi za bjeguncuima, treba činiti više. Bjegunci su još uvijek na slobodi i ja uvijek ponavljam da nema alternative hapšenju haških bjegunaca. Nedavno sam bio u Srebrenici i susreo sam se sa brojnim žrtvama- za njih je to još uvijek dio svakodnevnog života i moja poruka njima, kao i u Beogradu, ali i evropskim ministrima je: mora se više raditi na hapšenju bjegunaca".
Bramertz je uvjeren da sada, kada se pokazalo da dosadašnji metod potrage za Mladićem i Hadžićem u Srbiji nije donio rezultat, treba razmotriti nove metode, koje će optužene konačno privesti pravdi.
Međutim, sada, kada će, kako se čini, Evropa odustati od jedinog efikasnog instrumenta prisile da Beograd ispuni svoju međunarodnu obavezu, za Geraldine Mattioli iz HRW je situacija jasna- neće biti ni hapšenja Ratka Mladića:
"EU mora da pojača pritisak na Srbiju, jer, kao što reče šef haških tužitelja, on nema razloga da vjeruje kako je Mladić izvan Srbije, kao što vjeruje da se može učiniti više od strane policije i obavještajnih službi u Srbiji, kako bi osnažili potragu za Mladićem koja bi se okončala njegovim hapšenjem. Snažno smo uvjereni da se to neće dogoditi ako EU ne nastavi sa pritiskom na Srbiju."
Ako ima prostora za nastavak uslovljavanja Srbiji, kažu izvori Vijeća ùministara, on bi se mogao tražiti u činejnici da će ozbiljniji razgovor o kandidatskom statusu za Beograd pričekati moguće vijesti o zaključenju priče o haškim bjeguncima.