Nasuprot očekivanju zvaničnog Beograda nakon sarajevskog samita “EU - Zapadni Balkan” da će biti započet proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te prihvaćena kandidatura za članstvo u EU, analitičari ocenjuju da će politika EU prema Zapadnom Balkanu ostati ista, tj. da će se insistirati na uslovima jer u Sarajevu nije rečeno ništa novo.
Kao najveći domet sarajevskog skupa navodi se to što su se predstavnici Beograda i Prištine našli za istim stolom.
Iako bez uobičajenog entuzijazma, zvaničnici u Beogradu su potvrdu evropske perspektive Zapadnog Balkana protumačili kao uspeh za region.
I pored toga što im nije dato nikakvo opipljivije obećanje u vezi sa dinamikom pridruživanja EU, Beograd očekuje početak procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju već tokom ovog meseca a potom i odluku o prihvatanju kandidature za članstvo. Taj stav prenosi i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić:
Ivica Dačić, maj 2010.“Što se tiče Srbije mislim da se ne može reći da su izneverena očekivanja. Mislim da Srbija ima transiran evropski put i da u tome ima podršku najvažnijih evropskih država i partnera. Možda je ceo Balkan očekivao da će se doneti neke spektakularne odluke ali mislim da je možda uspeh svega ovoga što je sastanak uopšte održan.”
Ono što je nesporno je da je region pokazao zrelost i domaći političari sada očekuju poteze EU. Međutim, da li imaju dovoljno jak razlog za optimizam s obzirom da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana nesporna i utvrđena još pre deset godina na samitu u Zagrebu a potvrđena pre sedam u Solunu.
Danas se ne može izvući nikakav drugi zaključak osim da će biti ista politika EU prema Zapadnom Balkanu kao do sada, kaže za RSE nekadašnji dugogodišnji diplomata Živorad Kovačević, a koja će insistirati na performansama zemalja kandidata:
“Da će biti primenjen model regate, to znači onaj ko prvi stigne do cilja prvi će i ući u uniju. EU kao da se pokajala što je iz političkih razloga požurila sa prijemom Bugarske i Rumunije, i to otežava stvar novim kandidatima. Oni ne žele da prime zemlje u kojima neka pitanja nisu rešena u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena, posebno korupcija, sudstvo.”
Zeleno svetlo zavisi od Bramerca
Čini se da se, uporedo sa optimizmom zemalja Zapadnog Balkana da su sve bliže EU, javljaju i signali o oklevanju ključnih zemalja Unije oko daljeg proširenja, a zbog njene unutrašnje krize oko Lisabonskog sporazuma ali i krize unutar evrozone. Ove druge tvrdnje pospešuje i činjenica što šefovi diploamtija pojedinih ključnih država nisu bili na samitu u Sarajevu.
Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka misli da je put Srbije ka članstvu u EU samo privremeno usporen zbog ekonomske krize, ali ne i ugrožen:
“Nagomilano je mnogo negativnih stvari, zastoj u evropskim integracijama, očekivanja su porasla uz jednu skepsu da ćemo mi svi sa Zapadnog Balkana uskoro, prema ranijim obećanjima, tamo stići. I zato je ovo bio jedan poseban momenat koji na žalost nije iskorišćen.”
Živorad Kovačević, novembar 2009, Foto: Vesna AnđićZato i pored optimizma zvaničnog Beograda da su se stekli svi uslovi da se donese dugo čekana odluka o početku ratifikacije SSP-a Živorad Kovačević procenjuje da se o tome može samo nagađati:
“Ne mogu se izvući sasvim pouzdani zaključci iz činjenice da recimo, ministri inostranih poslova Nemačke, Francuske i Holandije nisu bili na sastanku nego njihovi zamenici. Poznato je da postoji rezervisanost jednog broja zemalja. Mislim da sama činjenica da su bila dva skupa, jedan u okviru Igmanske inicijative na kom su se srela četvorica predsednika i koji je potvrdio da je u ovoj polovini godine učinjen značajan prodor na području regionalne saradnje, verovatno će pozitivno delovati na ukupan odnos EU.”
Zeleno svetlo za ratifikaciju SSP-a ponovo zavisi od haškog tužioca i njegove ocene o saradnji sa Tribunalom. No, za razliku od Haškog tribunala na putu ka EU prepreka svakako više ne bi trebalo da bude manjak regionalne saradnje. A za Jovana Teokarevića je, kako kaže, na žalost, najveći domet sarajevskog samita tek to što su se predstavnici Beograda i Prištine našli za istim stolom. Na žalost jer je propuštena dobra prilika da se ode delovotvornije ka bržim evropskim integracijama, objašnjava naš sagovornik:
“Možda je i to neka vrsta satisfakcije da se bar na tom jednom zamrznutom konfliktu u regionu napravi neki prvi proboj. Ne verujem u brz proces, niti u proces koji može da počne sa bilo kojim značajnijim potezom pre odluke Međunarodnog suda pravde. Ali, to je, mislim, i za Beograd i za Prištinu dobra prilika da se dotle, recimo, za nekoliko meseci, pripreme za ozbiljne razgovore u kojima će morati na sto da stave sve što je problem.”
I pored toga što zahtev za dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo nije još uzet u razmatranje potrpedsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, poznat po olovci koju je spremio mnogo ranije no što je trebalo za potpisivanje SSP-a, sada najavljuje da će ovog meseca predati evropskom komesaru za proširenje odgovore na Upitnik Evropske unije koji prethodi dobijanju statusa kandidata za članstvo a koji Brisel još nije ni uputio Beogradu.
Kao najveći domet sarajevskog skupa navodi se to što su se predstavnici Beograda i Prištine našli za istim stolom.
Iako bez uobičajenog entuzijazma, zvaničnici u Beogradu su potvrdu evropske perspektive Zapadnog Balkana protumačili kao uspeh za region.
I pored toga što im nije dato nikakvo opipljivije obećanje u vezi sa dinamikom pridruživanja EU, Beograd očekuje početak procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju već tokom ovog meseca a potom i odluku o prihvatanju kandidature za članstvo. Taj stav prenosi i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić:
Ono što je nesporno je da je region pokazao zrelost i domaći političari sada očekuju poteze EU. Međutim, da li imaju dovoljno jak razlog za optimizam s obzirom da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana nesporna i utvrđena još pre deset godina na samitu u Zagrebu a potvrđena pre sedam u Solunu.
Danas se ne može izvući nikakav drugi zaključak osim da će biti ista politika EU prema Zapadnom Balkanu kao do sada, kaže za RSE nekadašnji dugogodišnji diplomata Živorad Kovačević, a koja će insistirati na performansama zemalja kandidata:
“Da će biti primenjen model regate, to znači onaj ko prvi stigne do cilja prvi će i ući u uniju. EU kao da se pokajala što je iz političkih razloga požurila sa prijemom Bugarske i Rumunije, i to otežava stvar novim kandidatima. Oni ne žele da prime zemlje u kojima neka pitanja nisu rešena u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena, posebno korupcija, sudstvo.”
Zeleno svetlo zavisi od Bramerca
Čini se da se, uporedo sa optimizmom zemalja Zapadnog Balkana da su sve bliže EU, javljaju i signali o oklevanju ključnih zemalja Unije oko daljeg proširenja, a zbog njene unutrašnje krize oko Lisabonskog sporazuma ali i krize unutar evrozone. Ove druge tvrdnje pospešuje i činjenica što šefovi diploamtija pojedinih ključnih država nisu bili na samitu u Sarajevu.
Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka misli da je put Srbije ka članstvu u EU samo privremeno usporen zbog ekonomske krize, ali ne i ugrožen:
“Nagomilano je mnogo negativnih stvari, zastoj u evropskim integracijama, očekivanja su porasla uz jednu skepsu da ćemo mi svi sa Zapadnog Balkana uskoro, prema ranijim obećanjima, tamo stići. I zato je ovo bio jedan poseban momenat koji na žalost nije iskorišćen.”
“Ne mogu se izvući sasvim pouzdani zaključci iz činjenice da recimo, ministri inostranih poslova Nemačke, Francuske i Holandije nisu bili na sastanku nego njihovi zamenici. Poznato je da postoji rezervisanost jednog broja zemalja. Mislim da sama činjenica da su bila dva skupa, jedan u okviru Igmanske inicijative na kom su se srela četvorica predsednika i koji je potvrdio da je u ovoj polovini godine učinjen značajan prodor na području regionalne saradnje, verovatno će pozitivno delovati na ukupan odnos EU.”
Zeleno svetlo za ratifikaciju SSP-a ponovo zavisi od haškog tužioca i njegove ocene o saradnji sa Tribunalom. No, za razliku od Haškog tribunala na putu ka EU prepreka svakako više ne bi trebalo da bude manjak regionalne saradnje. A za Jovana Teokarevića je, kako kaže, na žalost, najveći domet sarajevskog samita tek to što su se predstavnici Beograda i Prištine našli za istim stolom. Na žalost jer je propuštena dobra prilika da se ode delovotvornije ka bržim evropskim integracijama, objašnjava naš sagovornik:
“Možda je i to neka vrsta satisfakcije da se bar na tom jednom zamrznutom konfliktu u regionu napravi neki prvi proboj. Ne verujem u brz proces, niti u proces koji može da počne sa bilo kojim značajnijim potezom pre odluke Međunarodnog suda pravde. Ali, to je, mislim, i za Beograd i za Prištinu dobra prilika da se dotle, recimo, za nekoliko meseci, pripreme za ozbiljne razgovore u kojima će morati na sto da stave sve što je problem.”
I pored toga što zahtev za dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo nije još uzet u razmatranje potrpedsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, poznat po olovci koju je spremio mnogo ranije no što je trebalo za potpisivanje SSP-a, sada najavljuje da će ovog meseca predati evropskom komesaru za proširenje odgovore na Upitnik Evropske unije koji prethodi dobijanju statusa kandidata za članstvo a koji Brisel još nije ni uputio Beogradu.
