Traume ostaju i za školsku godinu koja dolazi u Srbiji

Zakasnela, potpuno nepripremljena i haotična – ovako reakciju države nakon masovne pucnjave u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" opisuje Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Trećeg jula se navršava dva meseca od tragičnog događaja u kojem je 13-godišnji napadač iz očevog pištolja pucao na svoje vršnjake i zaposlene u školi – ubio je osmoro učenika i radnika obezbeđenja, a ranio šest đaka i nastavnicu.

Pročitajte i ovo:

Dvanaest dana kasnije, od posledica ranjavanja preminula je devojčica, deseta žrtva oružanog napada.

Država je na masovnu pucnjavu u beogradskoj osnovnoj školi odgovorila nizom mera – od razoružavanja stanovništva, do formiranja Saveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) kakve su rezultate dale usvojene mere, do objave teksta nisu odgovorili Vlada Srbije i ministarstva prosvete i unutrašnjih poslova. Izostao je i odgovor na kritike dela javnosti da mere koje je država donela nisu dovoljne kako bi se deca zaštitila.

"Za traumatična stanja treba da se uvedu posebne procedure, da biste mogli da otvorite decu, da njima pristupite, a onda i da ih lečite. Tako da sve te kozmetičke promene koje su samo najavljene, mislim da već kasne, jer će početak nove školske godine brzo doći", smatra Jerotijević.

Policajci u školama i raniji završetak školske godine

Vlada Srbije je prve zaključke u cilju zaštite dece usvojila 4. maja, dan nakon masovne pucnjave u beogradskoj osnovnoj školi.

Četvrti maj je ostao upamćen i po još jednoj masovnoj pucnjavi – u selima kod Mladenovca i Smedereva ubijeno je devetoro mladih ljudi.

Pored pokretanja nacionalne kampanje za razoružavanje građana, država je uvela dvogodišnju zabranu izdavanja dozvola za držanje oružja. Najavljena je vanredna kontrola svih streljana i građana koji poseduju oružje. Uz češće lekarske i psihijatrijske kontrole za vlasnike, mere uključuju i kontrolu načina držanja oružja i sprečavanja da do njega dođu deca.

Kampanja dobrovoljne predaje legalnog i nelegalnog oružja završena je 29. juna. Za manje od dva meseca prikupljeno je preko 100 hiljada komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

MUP i predstavnici vlasti tu kampanju su označili kao "najuspešniju do sada". O rezultatima ostalih mera kontrole MUP nije odgovorio na upit RSE, a najavljene izmene zakona - za pooštravanje kazni, još nisu u skupštinskoj proceduri.

• Završena predaja oružja u Srbiji: Šta je urađeno?

Nakon masovnih pucnjava, policajci u osnovnim i srednjim školama postali su svakodnevnica. Prvog radnog dana nakon masovnih pucnjava, 8. maja, policajci su bili raspoređeni u svih 1.800 škola širom Srbije, saopštio je tada MUP.

"Koliko je to bilo smisleno, ne znam, ali kod dece mlađeg školskog uzrasta je unelo veću zebnju i strah", ocenila je Vesna Jerotijević iz prosvetnog sindikata.

Policija je tada najavila i "intenziviranje preventivnih aktivnosti" – predavanja i tribina - o rizicima kojima mladi mogu biti izloženi tokom boravka u školi, na putu od kuće do škole, kao i na društvenim mrežama.

• Policija obezbeđuje škole: Šta kaže struka, a šta građani

A školska godina, odlukom Vlade, završena je ranije – 6. juna.

Škole su imale mogućnost da nastave da rade do 20. juna – da održavaju dopunsku i pripremnu nastavu, nastavu u prirodi i druge aktivnosti "sa ciljem podsticanja socijalnih i emocionalnih veština učenika". Učenici koji nisu bili zadovoljni uspehom, mogli su na lični zahtev da do 20. juna popravljaju ocene.

"Nastala je jedna opšta konfuzija", tako kraj školske godine opisuje Vesna Jerotijević.

Policija ispred škole 'Vladislav Ribnikar', maj 2023.

"Prosvetni radnici su postiđeno pognuli glave i potrudili se da u interesu dece završe tu školsku godinu tako da niko od njih ne bude oštećen, koliko god da je to moguće", dodaje ona.

Ukazuje da je masovno ubistvo u osnovnoj školi "ostavilo traumu na celo društvo, pa tako i na decu".

"Smatram da je ovo veoma kratak period da se one izleče, pa čak i zaleče", istakla je Jerotijević.

Zahtevi Saveta roditelja škole 'Vladislav Ribnikar'

Država je najavila da će škola "Vladislav Ribnikar" biti rekonstruisana i da će biti izgrađen memorijalni deo u znak sećanja na ubijenu decu i školskog čuvara.

U školi je obavljen vanredni inspekcijski nadzor, ali kompletan izveštaj inspekcije Ministarstvo prosvete do sada nije objavilo. Kako je Vlada Srbije saopštila 1. juna, vanrednim inspekcijskim nadzorom su "potvrđena saznanja" da u toj ustanovi nije bilo vršnjačkog nasilja nad maloletnim napadačem koji je pucao na učenike i osoblje.

U nedeljama nakon pucnjave, u školi je došlo i do kadrovskih promena. Prosvetna inspekcija je 29. maja predložila smenu direktorke škole, a prema navodima medija 29. juna, smenjen je školski odbor.

Istovremeno, Savet roditelja škole "Vladislav Ribnikar" postavio je pred Vladu Srbije sedam zahteva. Među njima su rekonstrukcija događaja i informacije o istrazi, rad psihologa sa odeljenjem koje su pohađala ubijena deca i napadač, renoviranje škole od septembra 2023. godine, kao i sankcionisanje onih koji su izneli u javnost fotografije i spisak sa imenima dece.

Građani ispred škole 'Vladislav Ribnikar' odaju počast ubijenima, četrdeset dana od masakra, juni 2023.

Spisak sa imenima potencijalnih žrtava, kojeg je navodno sastavio napadač, predstavljen je tokom obraćanja direktora beogradske policije Veselina Milića, uz prisustvo ministara prosvete i zdravlja.

Vlada je, kako je saopštio Savet roditelja 29. juna, odgovorila da su svi zahtevi "ispunjeni". Osim jednog, čije je ispunjenje "u toku". Vlada je dala objašnjenje da je "Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo postupak unutrašnje kontrole kako bi utvrdilo sve okolnosti u vezi sa objavljivanjem spiska".

"Što se tiče drugog dela zahteva u vezi sa fotografijama, nećemo odustati od sankcionisanja svih koji su neovlašćeno objavljivali fotografije dece iz škole Vladislav Ribnikar", zaključeno je u saopštenju Saveta roditelja.

Psihološka podrška učenicima

Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja Vlada Srbije je formirala 11. maja. Zadatak mu je da obrazuje mobilne timove za hitno reagovanje na vršnjačko nasilje, u kojima bi bili centri za socijalni rad, obrazovne i zdravstvene ustanove i policija.

U Savet su, pored ministarstava, uključeni i predstavnici Fonda za decu Ujedinjenih nacija (UNICEF) i domaćih nevladinih organizacija za prava deteta.

Formirane su i dve radne grupe - za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, i za bezbednost dece na internetu.

Prvi zadatak Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju bio je da koordiniše krizni odgovor na potrebe porodica žrtava, učenika i nastavnika škole "Vladislav Ribnikar". Hitne mere je, kako je saopštila Vlada, sprovodio Institut za mentalno zdravlje.

U Srbiji su 1. i 2. juna boravili norveški stručnjaci, kako bi preneli svoja iskustva za prevazilaženje traume nakon masovnih ubistava. U narednoj školskoj godini najavljeno je zapošljavanje većeg broja psihologa i pedagoga.

Pokrenuta je i platforma "Čuvam te", na kojoj se može prijaviti vršnjačko nasilje. https://cuvamte.gov.rs/ Na njoj je do sada, prema rečima Vesne Jerotijević iz prosvetnog sindikata, zaprimljeno oko 300 prijava koje se odnose na vršnjačko nasilje.

"Te prijave su sada na nekoj vrsti trijaže i 58 prijava je odmah odbijeno, a 65 je do sada rešeno. Konkretnije izveštaje sa te platforme dobićemo u toku meseca", naglasila je ona.

Iako formiranje Saveta i pokretanje platforme Jerotijević opisuje kao "pozitivne" korake za rešavanje problema vršnjačkog nasilja, ona ukazuje na drugi problem:

"Sve odluke se donose na prečac i sve se samo najavljuje, a pitanje je kada (će biti sprovedeno). To znači vrlo neizvestan početak naredne školske godine", dodaje Jerotijević.

Naglašava da se Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja sastao "samo dva puta" za dva meseca, kao i da je proces izmene zakona o obrazovanju "spor".

"Ove izmene i dopune zakona koje su trenutno u toku su samo kozmetičke i ne mogu da vidaju te teške rane koje svi još uvek osećamo i pamtimo od tog 3. maja", ocenjuje Jerotijević.

U pripreme za novu školsku godinu, kako podseća članica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, država ulazi bez ministra prosvete.

Nakon što je 7. maja Branko Ružić pod pritiskom javnosti podneo ostavku, vršilac dužnosti ministra prosvete je Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za dijasporu.

Novi ministar još nije izabran.

"To daje jasnu poruku da oni nisu spremni da se nose sa teškoćom koja nam se desila i da reše problem nasilja u školama", smatra Vesna Jerotijević.

Masovna ubistva pokrenula proteste

Ostavka ministra prosvete Branka Ružića bila je jedan od zahteva protesta "Srbija protiv nasilja", na kojima se traži da vlast preuzme odgovornost nakon masovnih pucnjava.

Na poziv opozicije, od 8.maja, hiljade građana iz sedmice u sedmicu protestuju u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Pored zahteva za smenom ministra policije Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, demonstranti traže i zaustavljanje promocije nasilja u javnom prostoru.

Blokada autoputa u Srbiji: 'Vlast slepa i gluva na zahteve građana'

Među zahtevima su i smene članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i rukovodstva javnog servisa Radio televizije Srbije (RTS).

Zahteva se i gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše novinarski kodeks, ukidanje rijaliti programa i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi (Happy), uz ocenu da te televizije promovišu nasilje.

Vlast je optužila opoziciju da protestima "politizuje tragediju". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da organizatori "zaslužuju samo prezir", ali i pozvao na dijalog i najavio mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je 7. juna ponudila svoju ostavku i ocenila da su vanredni parlamentarni izbori rešenje za krizu.

Predstavnici opozicije odgovorili su da vanredni izbori nisu tema i da vlast treba da ispuni zahteve demonstranata.