Ključna saobraćajnica u Srbiji, međunarodni autoput E-75, bio je 30. juna uveče blokiran na dva sata, u sklopu devetog protesta "Srbija protiv nasilja".
Građani su, na poziv opozicije, autoput blokirali na dve lokacije - u Beogradu kod kongresnog Sava centra, i na izlazu iz Novog Sada, najvećeg grada u pokrajini Vojvodini.
Pored više desetina vozila, u blokadi su učestvovali pešaci i biciklisti.
Kako su naveli organizatori protesta, blokade su deo "radikalizacije" protesta na kojima se traži odgovornost vlasti nakon dve masovne pucnjave u kojima je život izgubilo 19 ljudi.
Deveti protest "Srbija protiv nasilja", kako je rečeno na blokadi, nastavlja se u subotu 1. jula - protestnom šetnjom u Beogradu i drugim gradovima.
Radomir Lazović, poslanik opozicionog pokreta "Ne davimo Beograd-Zeleno-levi front", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je blokada vid "pritiska na vlast".
"Cilj je da se pokaže vlastima da moraju da ispune zahteve protesta, da razumeju da u ovoj našoj državi zaista mora doći do promena koje oni odbijaju da vide", dodao je.
Prema rečima Lazovića, blokade saobraćajnica su "samo jedan od vidova borbe ka ispunjenju zahteva".
"Ja ne isključujem i druge vrste građanske neposlušnosti. Sutra (subota, 1. jul) je protestna šetnja do televizije Pink, koja je simbol režimske propagande", rekao je on.
Demonstranti su skandirali "Vučiću, odlazi". U više navrata propuštana su vozila hitne pomoći.
Među učesnicima protesta bili su i studenti iz neformalne grupe "Studenti protiv nasilja".
Na dvosatnu blokadu u Beogradu kod Sava centra, koja je otpočela posle 17 časova, vozila su stigla iz dva pravca - sa naplatnih rampi Šimanovci i Bubanj potok, a protestne kolone predvodili su predstavnici opozicije.
Na blokadi autoputa bili su Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana, Nebojša Zelenović i Aleksandar Jovanović Ćuta iz poslaničke grupe "Zajedno-Moramo", Miroslav Aleksić iz Narodne stranke, Srđan Milivojević i Tatjana Manojlović iz Demokratske stranke.
U Novom Sadu su demonstranti došli peške na jednočasovnu blokadu autoputa kod Temerinske petlje, na izlazu iz grada.
Pored građana, na protestnoj blokadi bilo je i nekoliko opozicionih poslanika - Ana Oreg iz Pokreta slobodnih građana, Nebojša Novaković iz Demokratske stranke, Janko Veselinović iz Pokreta za preokret.
Protesti "Srbija protiv nasilja", kako su istakli organizatori, održani su 30. juna u još desetak gradova - Vrbasu, Rumi, Vršcu, Majdanpeku, Čačku, Lučanima i Zaječaru.
Šta su zahtevi protesta?
Protesti su počeli nakon masovnih pucnjava u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Dubona i Malo Orašje u blizini Mladenovca i Smedereva, 3. i 4. maja, u kojima je ubijeno 19 ljudi.
Pored zahteva za smenom ministra policije Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, demonstranti traže i smenu članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i rukovodstva javnog servisa Radio televizije Srbije (RTS).
Zahteva se i gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše novinarski kodeks, ukidanje rijaliti programa i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi (Happy), uz ocenu da te televizije promovišu nasilje.
Vlast je optužila opoziciju da protestima "politizuje tragediju".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da organizatori "zaslužuju samo prezir", ali i pozvao na dijalog i najavio mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 7. juna ponudila svoju ostavku i ocenila da su vanredni parlamentarni izbori rešenje za krizu.
Predstavnici opozicije odgovorili su da vanredni izbori nisu tema i da vlast treba da ispuni zahteve demonstranata.
