Protest "Srbija protiv nasilja" organizovan je 24. juna osmi put u Beogradu ali, uz prestonicu Srbije, u još deset drugih gradova. Deo građana okupio se i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Kraljevu, Leskovcu, Šapcu, Zrenjaninu i Pirotu.
Učesnici protesta u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da od zahteva neće odustati.
Protesti su pokušaj da se Srbija vrati u tokove civilizovanog društva, kaže za RSE Rade Marković iz Beograda koji je i ove subote izašao na ulicu.
Protesti u Srbiji počeli su nakon dva masovna ubistva koja su početkom maja potresla državu.
Na protest "Srbija protiv nasilja" pozivaju opozicione parlamentarne grupe Ujedinjeni, Narodna stranka, Demokratska stranka, Zajedno-Moramo, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, ali naglašavaju da protest nije politički.
Proevropska opozicija tehnički organizuje građanske proteste koji su počeli posle masovnih ubistava u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Dubona i Malo Orašje u blizini Mladenovca i Smedereva.
Jedan od učesnika protesta u Beogradu, Rade Marković je istakao da je siguran da će protesti dovesti do promena i naglasio da je Srbija zemlja svih građana.
"Ovo nije, kako se obično kaže, malo i naša zemlja. Ovo je odista naša zemlja i biće onakva kakvu je uredimo. Dugo smo čekali da neko drugi da uredi ovu zemlju, moraćemo izgleda to da uradimo sami i mislim da je ovo početak i pravi put da se to desi", rekao je Marković.
O promenama govori i studentkinja Anđela Jovanić iz Beograda.
"Ja sam sigurna da će protesti doneti promene, zato što se nikad veći broj ljudi nije odazvao, izašao na ulice, i mislim da stvarno ne može ni predsednik, ni premijerka, ni bilo ko ko je na vlasti da ignoriše sve ovo, koliko god se trudili, neće moći zauvek da ignorišu", istakla je ona.
Vlast je optužila opoziciju da protestima "politizuje tragediju".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da organizatori "zaslužuju samo prezir", ali i pozvao na dijalog i najavio mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 7. juna ponudila svoju ostavku i ocenila da su vanredni parlamentarni izbori rešenje za krizu.
Predstavnici opozicije odgovorili su da vanredni izbori nisu tema i da vlast treba da ispuni zahteve demonstranata.
Studentkinja Anđela Jovanić rekla je da protesti "Srbija protiv nasilja" predstavljaju prikaz ujedinjenja naroda "koji se bori za istu stvar".
"A to je da ova država i ovaj sistem budu bolji, što za nas danas, što za mlađe generacije sutra i u nekoj daljoj budućnosti", objasnila je Jovanić za RSE.
Beograđanka Jasna Jović Vuković proteste opisuje kao pokušaj da se nešto promeni, ali i da se izrazi nezadovoljstvo stanjem u državi.
"U tome živimo već jako dugo, poslednju deceniju uglavnom. Jako je teško živeti pod presijom nekih lažnih informacija i nekih vesti koje nemaju veze sa istinom. Ovde se nađem sa prijateljima koji misle ispravno i žele dobro ovoj zemlji", istakla je Jović Vuković.
Ona je rekla da će "davati svoj doprinos" sve dok protesti budu organizovani.
"Lično ću da učestvujem dok god ima snage i dok ima ljudi koji će da izlaze", rekla je Vuković za RSE.
Steva Pajkić sa protesta u Kragujevcu kaže za RSE da već trideset godina protestuje "protiv istih ljudi".
"Protest mi budi nadu i donosi onaj stari plamen koji smo nosili još u vreme kada smo rušili režim Slobodana Miloševića. Ovde sam jer se nadam da će taj plamen probuđen u starijoj generaciji i energija sadašnje mladosti uspeti da odnese ovo današnje radikalsko zlo koje vlada Srbijom", rekao je Pajkić.
On je dodao da ga posebno raduje, ohrabruje i motiviše širenje protesta i u drugim gradovima Srbije.
"To pokazuje da se ljudi oslobađaju straha koji je ova vlast širila preko svojih medija, batinaša i paradržavnih struktura", ocenio je Pajkić.
Iz Novog Sada dvadesetogodišnja Tamara Korda kaže da se pridružila protestu zbog "moralnih stavova i načela".
"Pretežno zarad slobode govora, slobode medija, slobode koja nam je svima uskraćena ovim režimom", rekla je ona.
Korda ističe da se protestima probudila kolektivna svest građana.
"Realno, apolitičnost će nas držati u statičnosti gde smo bili vrlo dugo i prosto samo zajedno možemo ovo da postignemo", istakla je ona.
Kako je naglasila, od protesta očekuje "minimum ispunjenje građanskih zahteva".
Prethodnih dana protesti su se održavali i u drugim gradovima Srbije – Valjevu, Čačku, Zaječaru, Smederevu.
Stefan Matić bio je jedan od učesnika protesta u Zaječaru 23. juna.
"Očekujem da protest ostane svake nedelje, da bude neka stabilna brojka učesnika, da ta brojka raste, i nadam se nekim konkretnim predlozima od strane samih organizatora protesta. Nekako ne vidim da ovo dopire do onog do kog bi trebalo da dopre", rekao je Matić u razgovoru za RSE.
Zahtevi demonstranata
Demonstranti već duže od mesec dana sa protesta zahtevaju smenu članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i rukovodstva javnog servisa Radio televizije Srbije (RTS).
Traži se i gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše novinarski kodeks, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi (Happy) zbog promovisanja nasilja, kao i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.
Na zahtev 61 poslanika opozicije u Narodnoj skupštini Srbije raspravlja se o smeni ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.
Na sednici održanoj 15. juna premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da "apsolutno" neće predložiti Gašićevu smenu, jer on, kako je ocenila, odgovorno, ozbiljno i posvećeno radi svoj posao.
O ovoj temi parlament je raspravljao i 21. juna, a nastaviće raspravu 27. juna.
Saradnja na tekstu: Branko Vučković i Branko Pešić.
