Predstavnice nevladine organizacije, poznate po stalnim zahtevima Vladi Srbije za proglašavanje 11. jula Danom sećanja na genocid održale su u sredu akciju "Par cipela - jedan život", kojom su simbolično obeležile 15 godina od genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Zbog pretnji ekstremne desnice, akcija je održana uz jake mere obezbeđenja.
Povodom 15. godina od genocida u Srebrenici Žene u crnom pokrenule su umetničko-aktivističku inicijativu "Par cipela - jedan život", a namera je da se od prikupljenih cipela napravi spomenik žrtvama Srebrenice u Beogradu.
Akcija je održana u najpoznatijoj beogradskoj ulici Knez Mihajlova, a građani su cipele ostavljali duž velikog transparenta "Odgovornost i solidarnost - Žene u crnom za ljudska prava - Žene u crnom protv rata".
Poklanjanje cipela označava prihvatanje činjenice da se u Srebrenici dogodio genocid, kao i saosećanja i solidarnosti sa ubijenima, kaže za RSE koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović. Ona ističe da će grupa nevladinih organizacija i pojedinaca zatražiti od vlasti u Srbiji da obezbedi mesto u Beogradu za podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici:
”Cipele su za mene trag koji su ostavili ljudi u Srebrenici i taj trag je jako važan u mom životu. Cipele su simbol života koji je ubijen i mi imamo nameru da iza svake cipele ostavimo jedan prostor jer ti ubijeni nisu samo mrtve kosti, oni su ljudi čiji su snovi, želje, ljubavi, nemiri ubijeni i, takođe, cipele su simbol kretanja”, kaže ona.
Akcija je održana pod jakim policijskim obezbeđenjem, jer je jedna od najradikalnijih nacionalističkih organizacija “Naši”, na dosada neviđeno ciničan način pozvala je građane da dođu na skup i zbog, kako su naveli, ekonomske krize, uzmu par cipela koje će biti izložene na crnom floru u centru grada.
Incidenata nije bilo, osim što je u blizini mesta na kom su građani ostavljali cipele postavljen je štand na kom je neimenovana organizacija skupljala potpise za raspisivanje referenduma kojim bi se poništila Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici koju je 31. marta 2010. godine usvojila Skupština Srbije.
Strast za poricanjem
Antroploškinja i teoretičarka kulture Svetlana Slapšak kaže za RSE da su ovakvi potezi desničarskih grupa očekivani i da je upravo zbog toga svaka aktivnost upućena procesima suočavanja sa prošlošću važna jer u Srbiji postoji zastrašujuće nizak nivo javne i građanske odgovornosti prema onima koji su najviše patili. Ona kaže da se vlast može smatrati najodgovornijom za to što ovakvih aktivnosti nema više i što ovakve akcije ne deluju snažnije:
“Njihova uloga može da se opiše samo rečju – neprocenjivo važna! Ali, sa druge strane imate, upravo, tu situaciju da država njih ispostavlja kao taoce da bi dobila populističku većinu i u tome je glavni problem“, kaže Slapšak.
Socijalni psiholog Dragan Popadić kaže za RSE da uprkos pretnjama, društvo u Srbiji nema više onu “strast” za poricanjem svega što se desilo u prošlosti, ali da je u isto vreme i politički promiskitetnije u odnosu na ono šta se zastupanjem takvih ideja može dobiti ili izgubiti:
„Bez obzira koliko takva podsećanja imaju efekta, manje nego što mi želimo ili nameravamo, ona nekog efekta imaju! Mada, ja verujem, da i oni koji su ravnodušni prema tome kasnije će poželeti da se i oni proglase saučesnicima takvog obeležavanja“, kaže on.
Podsetimo, slična akciju povodom 15. godišnjice genocida u Srebrenici, pokrenuta je i u Berlinu kriz projekat „Stub srama“. Predviđeno je da se u Potočarima napravi konstrukcija slova „U“ i „N“ u visini od osam metara, od 16.744 cipele kao simbol za 8.372 žrtve.
Povodom 15. godina od genocida u Srebrenici Žene u crnom pokrenule su umetničko-aktivističku inicijativu "Par cipela - jedan život", a namera je da se od prikupljenih cipela napravi spomenik žrtvama Srebrenice u Beogradu.
Akcija je održana u najpoznatijoj beogradskoj ulici Knez Mihajlova, a građani su cipele ostavljali duž velikog transparenta "Odgovornost i solidarnost - Žene u crnom za ljudska prava - Žene u crnom protv rata".
Poklanjanje cipela označava prihvatanje činjenice da se u Srebrenici dogodio genocid, kao i saosećanja i solidarnosti sa ubijenima, kaže za RSE koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović. Ona ističe da će grupa nevladinih organizacija i pojedinaca zatražiti od vlasti u Srbiji da obezbedi mesto u Beogradu za podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici:
Ubijeni nisu samo mrtve kosti, oni su ljudi čiji su snovi, želje, ljubavi, nemiri ubijeni, kaže Staša Zajović iz Žena u crnom.
”Cipele su za mene trag koji su ostavili ljudi u Srebrenici i taj trag je jako važan u mom životu. Cipele su simbol života koji je ubijen i mi imamo nameru da iza svake cipele ostavimo jedan prostor jer ti ubijeni nisu samo mrtve kosti, oni su ljudi čiji su snovi, želje, ljubavi, nemiri ubijeni i, takođe, cipele su simbol kretanja”, kaže ona.
Akcija je održana pod jakim policijskim obezbeđenjem, jer je jedna od najradikalnijih nacionalističkih organizacija “Naši”, na dosada neviđeno ciničan način pozvala je građane da dođu na skup i zbog, kako su naveli, ekonomske krize, uzmu par cipela koje će biti izložene na crnom floru u centru grada.
Incidenata nije bilo, osim što je u blizini mesta na kom su građani ostavljali cipele postavljen je štand na kom je neimenovana organizacija skupljala potpise za raspisivanje referenduma kojim bi se poništila Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici koju je 31. marta 2010. godine usvojila Skupština Srbije.
Strast za poricanjem
“Njihova uloga može da se opiše samo rečju – neprocenjivo važna! Ali, sa druge strane imate, upravo, tu situaciju da država njih ispostavlja kao taoce da bi dobila populističku većinu i u tome je glavni problem“, kaže Slapšak.
Socijalni psiholog Dragan Popadić kaže za RSE da uprkos pretnjama, društvo u Srbiji nema više onu “strast” za poricanjem svega što se desilo u prošlosti, ali da je u isto vreme i politički promiskitetnije u odnosu na ono šta se zastupanjem takvih ideja može dobiti ili izgubiti:
„Bez obzira koliko takva podsećanja imaju efekta, manje nego što mi želimo ili nameravamo, ona nekog efekta imaju! Mada, ja verujem, da i oni koji su ravnodušni prema tome kasnije će poželeti da se i oni proglase saučesnicima takvog obeležavanja“, kaže on.
Podsetimo, slična akciju povodom 15. godišnjice genocida u Srebrenici, pokrenuta je i u Berlinu kriz projekat „Stub srama“. Predviđeno je da se u Potočarima napravi konstrukcija slova „U“ i „N“ u visini od osam metara, od 16.744 cipele kao simbol za 8.372 žrtve.
