Glavni odbor vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) prihvatio je na sednici održanoj 29. maja u Beogradu ostavku Nebojše Stefanovića, aktuelnog ministra odbrane Srbije, na mesto beogradskog odbora te stranke.
Lider stranke i predsednik države Aleksandar Vučić je u obraćanju članovima glavnog odbora najavio proceduru za izbor novog predsednika najvećeg odbora stranke, kao i "temeljne promene" u stranci.
“Mi ćemo naše odnose da rešavamo unutar naše stranke, u našoj stranci, ma koliko to neki voleli, nikada neće biti skidanja glava”, izjavio je Vučić.
On je dodao da će u toj stranci “biti poštovanja koje se pokazuje prema svima”, ali i “procenjivanja svačijih grešaka i polaganja računa”.
Neizvesna sudbina Stefanovića u Vladi
Stefanović je na poziciji ministra odbrane u drugoj Vladi premijerke Ane Brnabić od oktobra 2020.
Javnosti nije poznato kakva će njegova sudbina biti u Vladi, nakon ostavke na mesto predsednika beogradskog odbora SNS-a.
Potpredsednik stranke i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je u obraćanju novinarima nakon sednice rekao je da glavni odbor nije raspravljao o bilo kakvoj ostavci ili o smenama u izvršnoj vlasti.
„Nije bio nikakav lov na veštice danas“, izjavio je Vučević.
„O ostavkama se ne raspravlja, ostavka je lični čin i ona je prihvaćena. Nije se ulazilo u motive i razloge ostavke“, rekao je Vučević.
On je dodao da je glavni odbor ovlastio predsedništvo stranke izabere poverenika ili povereništvo beogradskog odbora nakon Stefanovićeve ostavke.
Poverenik ili povereništvo će, prema Vučevićevim rečima, voditi odbor do izbora novog predsednika na skupštini stranke, zakazanoj za oktobar ove godine.
Istovremeno, pojedini lokalni odbori zatražili su smenu i drugih funkcionera SNS-a koji su na poziciji ministara u Vladi Srbije. Reč je o aktuelnom ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru i ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. maja da će se o pozicijama Stefanovića, Lončara i Obradović raspravljati u organima stranke a da ona, kao premijerka, nikada u javnosti nije komentarisala rad svojih ministara.
"To su stvari o kojima će biti diskusije u stranačkim organima, Izvršnom odboru i Predsedništvu SNS-a. Kao predsednica vlade tu sam da vodim vladu, a sve stvari koje se tiču stranke ostavljam za stranačke organe", rekla je tada Brnabić.
Ko je pokrenuo priču o smeni Stefanovića?
Prvi zahtev za smenu Nebojše Stefanovića došao je od poslanika SNS Vladimira Đukanovića.
On je na svojim mrežama 13. maja napisao da je za smenu kompletnog gradskog odbora SNS u glavnom gradu Srbije "sa posebnim akcentom da sam za smenu predsednika gradskog odbora SNS Beograd (Nebojše Stefanovića)".
Mediji su narednog dana preneli da je još par lokalnih odbora SNS tražilo smenu Stefanovića.
U medijima se zahtevi lokalnih odbora SNS za smenu ministra odbrane Nebojše Stefanovića povezuju sa nedavnim hapšenjima članova kriminalne grupe Veljka Belivuka, koja je bila aktivna u vreme kada je Stefanović u prethodnom mandatu (od 2014. do 2020), bio ministar policije u Srbiji, ali i aferom prisluškivanja predsednika države.
Krajem aprila Stefanović je saslušan u tužilaštvu na predlog bivšeg funkcionera u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji se sumnjičio da je pomogao nedavno uhapšenom članu kriminalnog klana Veljka Belivuka, tako što mu je usred istrage vratio zaplenjeno vozilo, što je on negirao i dodao da je sve radio po nalogu tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
Uhapšeni članovi grupe Veljka Belivuka, koji su u pritvoru od februara 2021. godine, predstavljeni su u saopštenjima policije kao jedna od najvećih kriminalnih grupa u Srbiji, a sumnjiče se za teška krivična dela, koja uključuju i ubistva, otmice i šverc droge.
Njihovo hapšenje usledilo je nakon što je na čelo ministarstva koje je do tada vodio Stefanović došao Aleksandar Vulin, koji je na čelu stranke koalicionog partnera SNS.
U isto vreme Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal otvorilo je još jedan slučaj - predistražni postupak zbog neovlašćenog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kako je sam Vučić izjavio, sumnja se da su ga prisluškivale domaće službe. Ingerenciju nad tim službama ima upravo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem je čelu je bio Nebojša Stefanović.
Nebojša Stefanović je izjavio 19. maja da nikada nije učestvovao "u bilo kakvim aktivnostima koje bi ugrozile niti predsednika Aleksandra Vučića niti članove njegove porodice".
Stefanović o zahtevima za njegovu smenu
U pisanoj izjavi koju je 24. maja prenela Radio-televizija Srbije (RTS) Stefanović je naveo da sa šefom SNS-a i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ima iskren odnos i da je sve što je naučio u politici - naučio od Vučića. Izneđu ostalog, naveo je i da se opozicija bavi stanjem u SNS-u i njegovim odnosom sa Vučićem.
“Ali ne mogu da razumem zašto se toj zaludnoj i očajničkoj kampanji, svesno ili nesvesno, pridružuju neke moje kolege i prijatelji iz SNS-a, šaljući preko medija savete i preporuke šta bi trebalo da uradi naša zajednička stranka ili ja kao član njenog Predsedništva i jedan od osnivača”, naveo je tada Stefanović.
Ujedinjenje SNS i SPAS-a Aleksandra Šapića
U delu sednice Glavnog odbora SNS otvorenom za javnost članovi odbora su jednoglasno izglasali da Srpski patriotski savez (SPAS) na čelu sa Aleksandrom Šapićem pristupi toj stranci.
„Dobro došli u svoju stranku“, poručio im je lider SNS-a i predsednik države Aleksandar Vučić.
Prethodno je naveo da je sa SPAS-om postignuta saglasnost oko svih „ključnih pitanja“, navodeći da Srbiju čekaju veliki pritisci i da je potrebno nastaviti sa, kako je rekao “velikim rezultatima u ekonomiji i zdravstvu”.
Šapić je na sednici izabran za potpredsednika Glavnog odbora stranke.
U prvom obraćanju medijima kao član SNS-a Aleksandar Šapić je rekao da je svestan odgovornosti koju za sobom povlači njegova nova funkcija.
„Svestan sam odgovornosti i obaveza koje nosi imati jednu tako odgovornu funkciju u jednoj tako velikoj organizaciji koja snosi veliku odgovornost za vođenje ove zemlje i našeg društva“, naveo je Šapić.
Na pitanje novinara da li će voditi gradski odbor (GO) Beograda nakon što je to mesto upražnjeno Stefanovićevom ostavkom, Šapić nije dao konkretan odgovor.
„Da li ću biti kandidat za izbor predsednika GO? Rekao vam je Miloš (Vučević) da će u periodu ispred nas predsedništvo stranke odrediti da li tim ljudi, da li poverenika, još se tačno ne zna, koji će voditi računa o GO do izabira predsednika gradskog odbora, tako da ću ja tu dati svoj doprinos", rekao je Šapić.
Vučić o nastavku dijaloga sa Kosovom
Sredinom juna, rekao je Vučić, Srbija će nastaviti dijalog sa Kosovom.
“I pre i posle toga bićemo izloženi velikim pritiscima“, naveo je Vučić i dodao da Srbija mora da učestvuje u dijalogu i da želi kompromis, ali da neće potpisati nezavisnost Kosova.
„Danas smo u situaciji koja je užasno teška za nas. Ako bismo izašli iz razgovora, mi bismo bili ti koji su krivi“, rekao je Vučić.
Vučić bi sa kosovskim premijerom Albinom Kurtijem (Aljbin) prema najavama trebalo da se sastane u toku juna u okviru prve ovogodišnje runde dijaloga Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije (EU).
Kurti je u izjavi od 18. maja pomenuo sredinu narednog meseca kao vremenski okvir kada bi došlo do susreta, a šef evropske diplomatije Josep Borell (Žozep Borelj) je nedavno najavio da će susret biti održan pre 22 juna.
