Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je mural Ratka Mladića u Beogradu uništen što, po njemu, dokazuje da ga policija nije štitila.
„Da je policija štitila mural, niko ne bi uništio mural“, rekao je Vučić 10. novembra novinarima u Kaću, prigradskom naselju Novog Sada.
Đorđo Žujović, funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije, koja učestvuje u vlasti u Srbiji, bacio je farbu na mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću.
Policija u uniformama, tokom 10. novembra pre podne kada se to dogodilo, nije bila prisutna kod murala, na uglu Njegoševe, i Alekse Nenadovića, centralnih beogradskih ulica.
Prethodno je policija zabranila akciju prekrečavanja murala koju su najavili aktivisti nevladine organizacije Inicijativa za ljudska prava, uz obrazloženje da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika najavljenog skupa) i narušavanja javnog reda i mira.
Nakon zabrane okupljanja, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) su tokom 9. novembra u Njegoševoj ulici u Beogradu kontrolisali zadržavanje kod murala posvećenom Ratku Mladiću.
Tada su i privedene aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović zbog toga što su mural gađale jajima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odgovarajući na novinarska pitanja rekao da je policija štitila građane od međusobnog sukoba.
„Da to policija nije uradila, danas govorili biste zašto policija nije zaštitila sve kad su svi znali da će da se pojave i jedne i druge grupe ispred tog murala i da će doći do fizičkog obračuna“, rekao je Vučić.
On je upitao zbog čega oni koji su nameravali da prekreče mural 9. novembra na Međunarodni dan borbe protiv fašizma to nisu uradili dan ranije ili dan kasnije.
„Što ste od toga pravili 'predstavu' želeći da nanesete štetu Srbiji“, naveo je on.
Vladajuća koalicija u Srbiji, predvođena Vučićevom Srpskom naprednom strankom (SNS), ne priznaje da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio genocid. Najvši državni zvaničnici govore da se u Srebrenici dogodio strašan zločin.
Po presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine, zločin u Srebrenici okvalifikovan je kao genocid.
I Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu doneo je više presuda u kojima se potvrđuje genocid u slučaju Srebrenice.
Mladić je kao komandant vojske bosanskih Srba pred Haškim tribunalom osuđen za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
'Prijava protiv novinara Tanjuga u BiH je užas'
Vučić je ocenio da je krivična prijava protiv novinara Tanjuga zbog negiranja genocida u Srebrenici „užas“.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić prekinuo je intervju u Sarajevu 9. novembra nakon što je novinar Tanjuga negirao genocid u Srebrenici.
Potom je Institut za istraživanje genocida Kanada (IGK) podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu Bosne i Hercegovine (BiH) protiv novinara Tanjuga zbog negiranja genocida u Srebrenici.
Vučić je rekao da je u Srbiji nemoguće da neko odgovara zbog svog stava.
"Zamislite da podnosite krivičnu prijavu protiv novinara zato što vam se ne dopada šta je izgovorio. Šta god da je izgovorio", rekao je Vučić.
Dodao je da je srećan što u Srbiji takve stvari nisu moguće za bilo šta.
„I za one koji misle da je bio (genocid) i za one koji misle da nije bio“, poručio je Vučić.
Dodao je, što se tiče pravne pozicije novinara Tanjuga u Srbiji, da je on slobodan novinar i "mi ćemo njegovu profesiju i njegovo pravo na stav u svakom trenutku poštovati“.
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlašćenja, nametnuo je 23. jula dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
