Evropska komisija primila je 46 prijava za strateške projekte koji se nalaze u zemljama van EU, potvrđeno je u Evropskoj komisiji za Radio Slobodna Evropa (RSE), ali u odgovoru EK nije precizirano da li se među prijavama nalazi i projekat iskopavanja litijuma "Jadar" kompanije Rio Tinto u zapadnoj Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveren je da će se Jadar naći na toj listi.
On je u Briselu izjavio 25. marta da će EU "za sedam ili osam dana" proglasiti projekat iskopavanja litijuma u Srbiji "Jadar" za svoj strateški projekat.
Iz kompanije Rio Tinto za RSE navode da su prijavili projekat Jadar na konkurs za strateške projekte. Ova međunarodna rudarska kompanija je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu jadarit, kombinaciju litijuma i bora.
"Ovaj projekat pruža Srbiji priliku da postane lider u razvoju kritičnih sirovina neophodnih za novu industrijsku revoluciju, ali ne može biti realizovan dok u zakonom definisanom procesu kroz izradu studije procene uticaja na životnu sredinu ne dokažemo da je bezbedan za životnu sredinu i zdravlje ljudi", navode iz ove kompanije.
Više ekoloških organizacija u Srbiji protivi se realizaciji projekta Jadar zbog zabrinutosti da bi rudnik litijuma naneo štetu životnoj sredini u tom delu zemlje.
Zlatko Kokanović iz organizacije "Ne damo Jadar" kaže da bi stavljanje projekta Jadar na listu strateških projekata pomoglo isključivo kompaniji Rio Tinto, a da je za Srbiju on štetan.
"Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) je rekla svoj stav što se tiče projekta Jadar, naučnici su rekli svoj stav", rekao je on.
Srpska akademija nauka i umetnosti je u martu 2022. u zborniku radova o projektu Jadar, između ostalog, ukazala na štetnost, negativne efekte i moguće posledice ukoliko bi došlo do njegove realizacije.
Evropska komisija je već proglasila 47 projekata u okviru EU strateški važnim jer doprinose sigurnom snabdevanju EU strateškim sirovinama, a očekuje se objavljivanje liste projekata van EU.
Projekti koje je EU proglasila strateškim dobijaju finansijsku podršku EU i pojednostavljene procedure za izdavanje dozvole za projekat.
Šta su strateški projekti EU?
Evropska komisija je prvi put 25. marta proglasila listu od 47 strateških projekata za jačanje domaćih strateških sirovinskih kapaciteta. Projekti se rade u 13 zemalja članica EU.
Lista je doneta u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama koji ima za cilj da obezbedi da se zadovolji deo potražnje EU do 2030. godine.
"Pomažući Evropi da ispuni ove ciljeve, novi strateški projekti značajno doprinose evropskoj zelenoj i digitalnoj tranziciji istovremeno podržavajući evropsku odbrambenu industriju i vazduhoplovnu industriju", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Među projektima su oni koji uključuju litijum, kobalt, mangan i grafit, što će, kako navodi Evropska komisija, posebno doprineti proizvodnji baterija za električne automobile u EU.
EU je prethodno 5. marta saopštila da automobilska industrija zaostaje kada je reč o ključnim tehnologijama, kao i da će razmotriti direktnu podršku proizvodnji kompanijama koje proizvode baterije.
Prema navodima Evropske komisije, strateški projekti EU mogu da računaju kapitalnu investiciju od 22,5 milijardi evra.
Takođe, proces izdavanja dozvola neće biti duži od 27 meseci za projekte eksploatacije (rude) i 15 meseci za druge projekte.
"Trenutno, procesi izdavanja dozvola mogu trajati od pet do deset godina", navode iz Evropske komisije.
Projekat Jadar kao 'strateški projekat'
Iz kompanije Rio Tinto za RSE navode da bi uvrštavanje projekta "Jadar" na listu strateških projekata Evropske komisije značilo da "projekat mora da ispuni najstrože kriterijume u pogledu zaštite životne sredine".
"Čvrsto verujemo da projekat Jadar, koji razvijamo na jednom od najkvalitetnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi, ima ogroman razvojni potencijal za Srbiju, uz brojne benefite za lokalnu zajednicu", navode u odgovoru.
Posle radne večere sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom 25. marta, predsednik Srbije je medijima rekao da su "požurili oni koji su se obradovali" što projekta "Jadar" nema na listi strateških projekata EU.
"Oni ne znaju da su danas pominjani samo projekti koji su u EU. A za sedam ili osam dana EU će da oglasi 'Jadar' kao svoj strateški projekat van zemalja EU", kazao je Vučić.
U Evropskoj komisiji za RSE nisu odgovorili na molbu da potvrde informacije koje je izneo Vučić.
Projekat "Jadar" prethodne godine dobio je podršku EU.
Srbija je sa Evropskom unijom 19. jula u Beogradu potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama, tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Memorandum predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u rudniku kompanije Rio Tinto u Srbiji, do proizvodnje baterija za električna vozila.
Pet meseci kasnije, kancelar Nemačke Olaf Šolc ponovio je da su Evropskoj uniji (EU) potrebne kritične sirovine i da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji.
Šolc je na konferenciji za novinare u Nemačkoj rekao i da je važno da se ispoštuju visoki standardi zaštite životne sredine prilikom iskopavanja litijuma i da je potreban "visok stepen prihvaćenosti na lokalu".
Međutim, pojedine ekološke organizacije u Srbiji protive se ovom projektu i smatraju da ne postoji podrška lokalnog stanovništva projektu.
"Bez obzira, šta god oni odlučili, mi se pitamo, narod Srbije se pita da li će se projekat realizovati ili ne, a mi smo već odluku doneli, tako da oni mogu samo da maštaju o tome", kaže Zlatko Kokanović iz organizacije "Ne damo Jadar".
Bojana Novaković iz udruženja "Marš sa Drine" ocenjuje da bi projekat Jadar kao "strateški prijekat EU" značilo da "multinacionalna kompanija ima evropsku podršku da uništava plodnu zemlju u Srbiji".
"Mislim da će ovo stvoriti još veće tenzije između građana Srbije i EU", smatra ona.
Advokat Sreten Đorđević iz udruženja "Marš s Kolubare" takođe smatra da uvrštavanje projekta Jadar u strateške projekte ne donosi benefite građanima Srbije koji se, kako on smatra, većinom protive njegovoj realizaciji.
"To znači za kompaniju Rio Tinto jer je to olakšan pristup finansiranju iz evropskih fondova i evropskih banaka", kaže on.
Đorđević kaže da je uslov da bi projekat konkurisao u EU - odobrenje države u kojoj bi trebalo da se realizuje.
"To znači da je država Srbija takvo izričito odobrenje dala kompaniji Rio Tinto, a u javnosti nije bila informacija o tome", navodi on.
Evropska komisija je u julu 2024. za portal European Western Balkans navela da kompanija ne može da prijavi projekat za dobijanje strateškog statusa, a da prethodno ne dobije odobrenje za tu prijavu od države u kojoj bi se projekat sprovodio.
Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanje RSE da li su podržali prijavu kompanije Rio Tinto na konkurs za strateške projekte EU, kao i šta bi izbor projekta Jadar kao strateškog projekta EU značio za Srbiju.
Protivljenja aktivista i podrška vlasti projektu Jadar
Protivljenje eksploataciji litijuma i bora u Srbiji traje godinama.
Prvi masovni protesti protiv rudnika litijuma na zapadu Srbije, na poziv ekoloških organizacija u Srbiji, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.
Nakon tih protesta, Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat "Jadar" i poništila dozvole kompaniji Rio Tinto.
Međutim, Ustavni sud je 11. jula 2024. proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta "Jadar", a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za realizaciju projekta rudnika vrednog 2,4 milijarde dolara.
To je izazvalo novu seriju protesta koji su započeli u Loznici 28. juna te godine, a zatim su se proširili na više desetina gradova u Srbiji.
Prema tvrdnjama kompanije Rio Tinto, područje oko grada Loznice na zapadu Srbije ima jednu od najvećih evropskih rezervi rude jadarita za proizvodnju litijuma i da bi moglo da se proizvede 58.000 tona godišnje, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.
Rio Tinto je ranije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa naveo da su "stručnjaci potvrdili da se projekat Jadar može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, pojedini stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
"Rio Tinto" se ranije suočio sa više optužbi u svetu za uništavanje životne sredine ili kršenje ljudskih prava.
Prema ranijim najavama vlasti, Rio Tinto bi rudnik litijuma mogao da otvori 2028. godine, ukoliko kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
