Dostupni linkovi

Međusobne optužbe Ukrajine i Rusije pred sudom u Hagu oko Kerčkog mosta


Kerčki most koji povezuje Krim i Rusiju
Kerčki most koji povezuje Krim i Rusiju

Ukrajina je optužila u ponedeljak, 23. septembra, Rusiju na početku arbitražnog postupka u Hagu da pokušava da nezakonito preuzme kontrolu nad strateški važnim Azovskim morem i Kerčkim moreuzom.

Saslušanja u Stalnom arbitražnom sudu (PCA) poslednja su u nizu međunarodnih pravnih slučajeva između Rusije i Ukrajine povezani sa ruskom aneksijom Krima 2014. i njenom invazijom na Ukrajinu 2022. godine, dok borbe i dalje besne na ratištima u Ukrajini.

"Rusija želi da zauzme Azovsko more i Kerčki moreuz i zato je napravila veliku kapiju na ulazu kako bi sprečila prolaz međunarodnih brodova, istovremeno dozvoljavajući svojim malim rečnim plovilima da uđu", rekao je ukrajinski predstavnik Anton Korinevič.

On je optužio Rusiju da misli da je iznad međunarodnog prava i da može da "igra po sopstvenim pravilima".

"Ukrajina je ovde da dokaže mnoga ruska kršenja morskih zakona i da pokaže da Rusija nije slobodna da propisuje zakone mora", dodao je Korinevič.

"Rusija sada gleda na Kerčki moreuz, Azovsko more, a možda čak i na delove Crnog mora kao na svoje vode", rekao je Korinevič.

"Rusija želi da se ove vode tretiraju kao deo njene imperije 21. veka", naglasio je ukrajinski predstavnik.

"Most je nezakonit i mora da se sruši", rekao je Korinevič arbitražnom veću.

Kijev traži odštetu.

Rusija insistira da arbitražni sud nema nadležnost. Tvrdi da ako njegovih pet sudija odluče da imaju nadležnost, sud treba da odbaci tužbe Ukrajine.

"Optužbe Ukrajine u ovom slučaju su, naravno, potpuno neosnovane i beznadežne“, rekao je pred većem ruski predstavnik Genadij Kuzmin.

On tvrdi da Azovsko more i Kerčki moreuz predstavljaju "unutrašnje vode" koje nisu obuhvaćene Konvencijom Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu, ugovorom za koji Ukrajina navodi da ga Rusija krši.

Po njegovim rečima, Kerčki most je izgrađen da bi se oslobodio, kako je rekao, ukrajinske "blockade" Krima i negira da on ometa transport.

"Sve tvrdnje Ukrajine su neosnovane, ne spadaju u vašu nadležnost i treba ih u potpunosti odbaciti", rekao je Kuzmin.

Rusija je izgradila most preko Kerčkog moreuza nakon aneksije Krima dužine 19 kilometara i koji je koštao 3.5 milijardi dolara povezujući Crno i Azovsko more. Preko njega se odvija drumski i železnički saobraćaj na i od vitalnog je značaja za održavanje ruskih vojnih operacija u južnoj Ukrajini.

Ukrajina je podnela tužbu 2016, dve godine nakon što je Rusija anektirala Krim. Optužuje Moskvu da je gradnjom mosta naknadno prekršila pomorski sporazum Ujedinjenih nacija, zatim da je zabranila ukrajinskim ribarima pristup vodama u kojima su tradicionalno pecali, oštetila životnu sredinu i opljačkala podvodna arheološka nalazišta.

Rusija je podnela prigovor 2019. godine, tvrdeći da sud nije nadležan. Moskva je saopštila da Ukrajina želi da PCA donese odluku o suverenitetu Krima, što je van njenog delokruga.

Sud je 2020. presudio da Rusija ima pravo i zatražio je od Ukrajine da u skladu sa tim ponovo podnese žalbu.

Osnovan 1899. godine, PCA je najstariji arbitražni sud na svetu.

Rešava sporove između država i privatnih strana oko ugovora, posebnih sporazuma i raznih ugovora, kao što je Konvencija UN o pravu mora.

Izvor: AP i AFP
XS
SM
MD
LG