Ujgur Kahar Hejtem (Qahar Heytem - Kaehar Haitamu), koji je 2. decembra priveden na aerodromu u Beogradu, vratio se u Tursku gde je na sigurnom sa svojom porodicom, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava.
Hejtem se u Tursku vratio u sredu, 8.decembra, sedam dana nakon privođenja u Srbiji.
"U Srbiji nije tražio azil i nije imao ništa protiv da se vrati u Tursku", rečeno je iz Beogradskog centra za ljudska prava za RSE.
Hejtem, poreklom Ujgur, pripadnik je muslimanske manjine iz kineske pokrajine Sinđijang koja je pod represijom vlasti u Pekingu.
Kako je navela njegova porodica, ovaj 40-godišnjak je pre deset godina izbegao iz Sinđijanga u Tursku, gde radi kao nastavnik i ima troje dece. Zašto se 2. decembra uputio ka Evropi, nije poznato Radiju Slobodna Evropa.
Iz Beogradskog centra za ljudska prava napomenuli su da mnogi Ujguri pokušavaju da se domognu zapadne Evrope i tu zatraže azil.
"Ipak, mi nismo razgovarali o njegovoj (Hejtemovoj) željenoj destinaciji, budući da je naš fokus bio na tome da se on ne vrati u Kinu, jer je tvrdio da mu tamo preti opasnost od progona", naveli su za RSE.
Iz ove organizacije napominju da nije postojala mogućnost od vraćanja Hejtema u Kinu, jer nije bilo zahteva za ekstradiciju.
"Međutim, kolege iz inostranstva tvrde da se u pojedinim državama takav zahtev pojavi ubrzo nakon što kineske vlasti saznaju gde se tačno nalazi neka osoba za kojom tragaju", istakli su iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Ovoj organizaciji nisu poznati detalji Hejtemovog statusa u Turskoj, ali se pretpostavlja da mu je status u toj državi regulisan jer mu je omogućeno da iz Srbije uđe u Tursku 8. decembra.
Kako je Ujgur priveden u Srbiji?
Uz informaciju da je on 2. decembra priveden na beogradskom aerodromu i da od tada nema komunikaciju sa njim, Hejtemova supruga se za pomoć obratila međunarodnim aktivistima za ljudska prava iz organizacije Safeguard Defenders.
Safeguard Defenders je kontaktirao nevladinu organizaciju na lokalu - Beogradski centar za ljudska prava, koji je radio na lociranju Hejtema u Srbiji i vodio njegov slučaj.
Advokati koji sarađuju sa Beogradskim centrom za ljudska sa Hejtemom su prvi put razgovarali 6. decembra. Kako su tada preneli za RSE, prema Hejtemu je postupano u skladu sa zakonom u Srbiji, on se osećao dobro i nije prijavio nikakve probleme.
Postupanje prema Hejtemu bilo je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, sa statusom da mu je bila "ograničena sloboda kretanja".
Ko su Ujguri?
Sinđijang je teritorijalno najveća kineska autonomna pokrajina. Međutim, ima slabu stopu naseljenosti u odnosu na neke druge kineske regije. U njoj živi oko 25 miliona ljudi, a više od polovine su pretežno muslimanske etničke manjinske grupe. Najveća su turkijski narod Ujguri, koji pokrajinu nazivaju Istočni Turkistan.
Ujguri su jezikom i kulturom bliži narodima centralne Azije nego Han Kinezima, najdominantnijoj etničkoj grupi u Kini.
Kineski progon ujgurske manjine u Sinđijangu eskalirao je poslednjih godina. Smatra se da je više od jednog miliona ljudi zatočeno u logorima za rad, a postoje sve brojniji dokazi o programima prevaspitavanja, ograničenjima verskih i kulturnih sloboda, programima prisilnog rada, masovnom nadzoru i prisilnoj sterilizaciji žena.
Pored Ujgura, na meti represije su i druge muslimanske manjine u Sinđijangu, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca,
Zbog torture u Sinđijangu Sjedinjene Države, Evropska unija Kanada i Velika Britanija uvele su sankcije protiv Kine, a kanadski i britanski parlament su torturu nad Ujgurima okarakterisali kao genocid.
Za razliku od zapadnih država, koje Kinu osuđuju za kršenje ljudskih prava u Sinđijangu, Srbija je na međunarodnoj sceni stala uz zvanični Peking - koji navode o torturi Ujgura negira.
Kakav je status Ujgura u Turskoj?
Procenjuje se da je u Turskoj 50.000 ujgurskih izbeglica. Turska je dugo otvarala vrata Ujgurima koji su bežali iz Kine i zvanično se usprotivila njihovom zlostavljanju.
Ujgurima je Turska izdavala privremene ili trajne boravišne dozvole, ali prema pisanju svetskih medija, od 2014. godine kada je bio veliki izbeglički talas Ujgura iz Kine, mnogi imaju problema sa dobijanjem boravišnih dozvola.
Dok je Turska dugo na međunarodnoj sceni bila branilac Ujgura, odnedavno ćuti o tom problemu u želji da sačuva dobre ekonomske odnose sa Pekingom, pisala je agencija Frans pres u aprilu ove godine.
- Kineska kupovina šutnje turskih vlasti o hapšenjima Ujgura
- Turska pozvala ambasadora Kine na razgovor zbog Ujgura
Britanski Gardijan je naveo da se Ankara približila Pekingu i da je pomagala u hvatanju ili ispitivanju Ujgura koje su kineske vlasti optužile za terorizam. Iako odbija da Ujgure direktno vrati u Kinu, Turska je optužena da ih je poslala u treću zemlju, poput Tadžikistana, gde je izručenje Kini lakše.
Sporazum o ekstradiciji Turska i Kina potpisali su 2017. godine, ali on od tad nije stupio na snagu. Peking je taj sporazum ratifikovao u decembru 2020. godine, a Turska je suočena sa snažnom opozicijom u parlamentu koja se bori da sporazum ne bude ratifikovan.
Početkom 2021. godine, protiv sporazuma u Turskoj su protestovali Ujguri i aktivisti za ljudska prava. Pozivali su parlament da ga ne ratifikuje i da spreči da taj dokument "postane instrument progona" ujgurskih izbeglica.
